Стражилово
1377
— А, ви сте! Реците брже, шта хоћете, јер је већ доцкан. Гепина му опет исприча све по реду; господин слушао и само пушио цело време, а најзад ће рећи: — Моја драга! Ја бих вам радо помогао, кад бих могао, али сам дао реч, да се нећу мешати у општинске иослове. — Знам ја то добро, милостиви господине рече уздрхталим гласом Репина, али сам ипак мислила, да ћете се можда смиловати мени . . . Глас је у један мах изневери.
— То је све лепо и красно — рече господин Скорабјевски — али шта могу ја да учиним? Не могу ја због вас ногазити с-воје речи а нећу ради вас ни до начеоника да идем, јер и тако вели, да му вечито досађујем и својим пословима . .. Ви имате своју огпптину, а ако вам општипа не номогне, знате где је начеоник, каогод и ја. Шта сам оно још хтео да кажем ? Да... да . . . моја драга. . . тако је то ... С Богом! Пођите с Богом. — Бог нека вам плати - озвала се мукло жена, ПОКЛОНИВШИ се ДО црне земље. (Наставиће се.)
НАУКА И ВЈЕР0ВАМ СТАРИХ НАРОДА 0 ПООТАНКУ ОВИЈЕТА УЗ М00ЕЈ0КУ К00М0Г0НИЈУ ПРЕМА ОНОЈ, КОЈУ МОДЕРНА НАУКА ПРЕОТАВЉА, (Наставак.) које би свим физикалним позитивним назорима помањкао пајјачи темељ 1 ) и да у тој твари замислимо себи произведене големе вртлоге или
неко врЈеме сунце није ооасЈавало ни (^гријало нашу планету, јер овако и под данашњим увјетима није ни постојало, будући је цјели наш сунчани сустав био у пеком гасовитом и магловитом стању, којега је промјер (дијаметар) преко 9.800 милнјопа километара износити могао. Тај прешироки простор испуњен је био материјом сунца и осталих планета и та материја морала је у толикој растезаности бити, да је саЉо један гран земаљске материје заузимао простор од 7,500,000,000,000 кубичних (коцкастих) километара, а то другим рјечима значи: '/ 38 грана земаљске материје обузимало је оида, колико данас цијели обим паше земаљске кругље. Такова прекомјерна растезаност материје (тварине) била је посљедица превисоке темиературе, у којој се она налазила. Једном ријечи, данашњи сунчани систем (сустав) био је усијана голема маглена кругља. 0 растезаности материје у исконо доба све теористе у томе се слажу као: Картезијус (Бев 0аг1е8), Кант, Ланлас, Хершел, Фаје, Шпилер, Ардиго, Молдауер и т. д. и њу узимљу као први и поглавити ослон за развитак својих теорија. Дај да изложимо поједине ипотетичне теорије неких горепоменутих научењака. Декарт је први, који нам је истакао паучну теорију о постанку сунчаних сустава. Он оснива своју теорију 1 ) па принципу, да је твар (материја) сувезиа (сопИпиа), јер паћпа аћћогге^ уасио, дакле побпја атомистичну теорију, без
4 ) Види: 1гујебсе о кга1ј. пи 1882 — 3.
уе1. §1тп. и Оајеки га §-0(И-
вирове, као што их често опажамо па текућој води, и да сваки такав вир има бити заметком једног сунчаног сустава. Философ Каит 2 ) истакао је механичну теорију нашег планетног сустава. Он тврди, да су све тварине, из којијех су сачињена небесна тјелеса, што припадају сунчаној системи, у почетку, кад су биле у свом наједементарнијем стању, растављене и растројене биле и у таковом стању испуњавале свјетски простор (ехврапвит). Усљед гравитације тварина најпрво се супце сачинило, и најпбсље крјепошћу центрифугалне и центрипеталне силе из посве ситне раздробљеие тварине постао је планетни свијет. Лаилас 3 ) је у свом гласовитом дјелу под насловом: »Небесна механика« успоставио једпу другу ипотетичиу теорију. По његовом се мнењу морала и због посве велике тоилине сунчана атмосфера преко свију планетних путања распрострети, после пак мало по мало повући се у своје садање границе. Посље овог природног 1 ) На основу ове теорије покушао је енглески научењак Вил. Томсон да обори атомистичну теорију и замјени новом. По његовој науци материја је сувезна (соп^хпиа) и не састоји се из честица, које би осебице лебдиле у празном простоЈ^у, него испуњава простор посвуда непрекидно. Сувшпе доказује, да атоми досадањих Физичара нијесу друго него микроскопски кругљасти вирови у материји, којијех облик наличи котачу, што прави дим, кад сукља из луле. Ови вирови уздрже се у том особитом свом облику у пркос свим могућним промјеиама, које обично настају у материји. 2 ) Кап!:: АП^етеше ^а^иг^езсМсМе ипс! 'Гћеопе с1ез Шшше18. Кбш^бћег#. 1755. 3 ) 1Јар1асе: М^сашдие се!еб1:е. 1799—1825. у 5 књига.