Стражилово

1477

СТРАЖШ10В0

1478

МЕСЕЧНИ ПРЕГЛЕД ПЕРИОДИЧНЕ СРПСКЕ И ХРВАГСКЕ КЊИЖЕВИОСТИ. МЕСЕЦ СЕПТЕМБАР. Јавор. (36.—40.) има од Јаше Игљатовића у 36. „Успомену на Павла Бакића", а у 37. и 38. бијограФнју Љзе Нетшса, песпика (род. 1780., умрг,о 1846. у С. Андрији), штојеИгњатовић написао као увод у сатирични спев Лазара Иешка: „Стара и нова Ст. Андрија." Исти спев доноси „Јавор" у лиску бр. 37.—40., а сврпгаће гау41. Спев је писан у првим годинама нашега века, а нашао се у рукописима у породици Пешковој, што их ова предаде уваженом књижевнику нашему, старини Јакову Игњатовићу, а овај изнесе у „Јавору." Језик је у Иешкову спеву том за оно доба готово сасвим чист и народан; знатно је, да је песник још онда нагињао еуфонији. У облику дијалога износи се ту, каква је Ст. Андрија била у 18. веку, па у 19., за културне одношаје наше тамо знатан податак. — Осим тога свршио је Абуказем своју приповетку: „У потеру!" у 36.—38. бр., место н.е је у 39. и 40. црта из живота нашег народа: „Отмица", од Б. М. Р. Свршена је у 37.—39. и Чехова прича: „Говор лишћа", с чешког превео II. Адексијев; на љено место почиње у 40 бр. приповетка В. II. Немировић-Данченка: „Махмуткина деца." — Од поучних чланака протеже се до 39. Св. Коларовића: ,.Месец као небесно тело"; па у 40 почиње чланак: „Ираклије у српској народној песми", и одломак из рукописа „Рударство за ниже разреде средњих школа", написао Мојо Медић, проф. у кр. вел. реалци у Земуну; а у 36. има и нашега вреднога сарадника М. Петровића чланак: „Пијете ли дестиловану ноду'?" — У лиску има у 36. бр. од II. Алексијева писмо „својој посестрими Олзи"; о књижевности у 39. и 40. цртица о Србину глумцу на немачкој позорници Јоци Савићу. Иод „Књижевност" довршене су оцене и нрикази, започети у прошлим бројевима, а у 38.—40. Никола Т. Кашиковић, Сарајлија, пречишћава језик у приповетци Б. Н. Вршчанина „ЈусуФико и Мејрамикја", што је изишла у 31. бр. нашега листа. Под „Уметност" довршио је Јован Иванишевић (у Прагу) свој нодужи приказ Толингерових композиција „Пупол.ци" и иначе има бележака, разно, читу.т.а, итд. — Песама има од Мите Поповића, Владимира Тројановића, Вида Вулетића-Вукасовића („Над гробом 'ЈБорђа Рајковића, књижевника"), Радована Кошутића („Пламенови, омладини на Балкану", I.—XIV., бр. 38—39.) и Миливоја Живанова Т 1—ћа. Гусде довршују у 8. броју приповетку „Високородни" а настављају „Око за око" и „Мртвачки сандук". У истом су броју угледале света и ове несме: „Гњев српске музе" од Фигара, „Заштита" од Лугомирског, „I., II., III., и IV., тачка моје љубави", од Бранислава Нушића, (исту пеему, али без наслова, има и уредништво овог листа у рукопису, јер ју је писац амо послао још пре једно два месеца дана) и „Небо мојо-' од И. X. Р. У „Књижевном прегледу" оцењено је пре свега дивних тпест приповедака Л. К. Љшаревића; саопштено је даље, шта „Ма^агт ^иг сНе БНега1;иг <1ез 1п- ип<1 Аиз1апс1ез" и „Видело" веле за књигу Спиридона Гопченића „Ви1»аг1еп ип<1 ОбкгитеКеп"; затим се наводи и одобрава мњење рецензента „Одјекова" о Данићевом преводу Мантегациног „Једног дана на Мадери". Под насловом „Хрватски књижевни пустахилук" оштро се и немилице осуђује Шрепелова расправа „Аксепа!. ј текаг јипаектћ пагоЛптћ ревата", коју

смо и ми приказали у 33. броју, натег листа, али нам за нримедбу тамо напту „Утепае" очитао тобоже лекцију, што с.мо је од слова до слова саопштили у 35. броју „Стражилова". Саопштено је даље мњење Пожаревачког „Права" н Загребачког „Мјеаесшка" о књизи Ал. С. Јовановића „Историјски развитак српске задруге". Међу „Вестима из књижевног и уметничког света" регистрован је међу осталима и 34. број нашег листа те том прнликом пребацује уредник овом уредништву, што је у лист примило нриповетку Ђорђа Јовановића „Ратник". „Гусле" налазе, да је тенденција те приповетке: „фрагментарна, тенденциозна (а одмах затим у другом пасусу исто уредништво каже, да не нребацује ни нисцу ии овом уредништву, да је то намерно учињено!) непромишљена шака, намењена братском лицу". Да млади иисац баш није из прстију исисао но свакако и темеља имао за своју тврдњу у погледу „отпуштања добровољаца", доказ је и приповетка „Капетан", што изађе у претпрошлом броју нашег листа. Ту цењени наш сарадник Ђуришић, човек „из прека", мал те не истим речима жигоше нечовечност некоје тамо велике господе, као и Ђ. Јовановић. Наше је мњсње, да је свакако више послужено идеалу Српства, ако се оно, што је за осуђивање, осуди, него ако се у вечитом лиле-миле прећути и оно, чега се поштен човек мора гнушавати. Глас Исгине (бр. 17.—18.) има осим наставака ново у 17. бр. „Беседу надухове" Тителскога пароха Емила Стеттанова и Милана- Тламочлије, Драготињскога пароха, чланак „О дотацији свештенства у митрополији сремско-карловачкој," а у 18.: „Беседу шесте недеље ускршњег поста: о лажи" (по Золнеру), говорио Лука Поповић, парох Панчевачки. Истина у бројевима 17. (23.) и 18. (24.) продужује Прицин „Социјализам и хришћански брак"; оеим тога је у 17. броју довршена Миџорова беседа „О зависти-'; у оба је броја продужен и нротосин1)ела Гркинића „Поглед на религијозно васпитање и наставу"; настављен је у оба броја и „Извод из војеног закона, који данас важи у аустроугарској монархији, у колико се тиче свештенства". Под рубриком: „Одговори на питања из пастирске праксе" расправља се у 17 брпитање: „Да ли се може крстити у један пут и у једној и истој крстионици више деце?" а у 18. броју: „Да ли се може употребити богојављенска вода за кртнтење детета а да се не освештава друга вода?" У „Прегледу главних сувремених догађаја у цркви" има у 17. броју извештај о богословском заводу у Карловцих, а у 18. о збору свештеника протопопијата Даруварског у Пакрачкој дијецези, о друштву за оснивање источно-православпе општине у Грацу, и најпосле о Хришћанима у Абисинији. У 17. бр. под рубриком „Књижевне вести и оцене" приказује А. Н. беседу Херсонског и Одеског архијепископа Никанора, која је изашла у Херсонским епархијалним вједомоетима а управљена против гроФа Лава Толстоја, што је у три своје књиге, наиме у „Исповеди", у „Новом јеванђељу" и у књизи „У чему се састоји моја вера?" дао израза нихилистичкој својој мисли. Хрншћански Вссник, часопис духовни за хришћанску поуку и црквену књижевпост. Издавалац му је и уредник Алекса Илић, протојереј и председник консисторије Београдске. Излази сваког месеца подебела свеска. Цена је за нае овде 6 ф. годитттњо. Ово му је VIII. година. Добили смо од ове године свега осам бројева, дакло свеске од јануара до