Стражилово

СТРАЖИЛОВО

БЛАОНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 43.

У НОВОМ САДУ 23. ОКТОБРА 1886.

ГОД. II.

М 6 тужни одјек вечерњега звона, Кроз сутон мрачни што издишућ' тоне, Ил као сенка без шума и следа Живота часи губе се и клоне. И срце, што је у светоме болу Божанским пламом трептало и сјало, Кб призрак бледи утрнуће једном И све ће проћи, што се осећало! Ал љубав моја, коју теби дадох, Зар ће се она угасити тако? Ах не ће, не ће! Божанствена искра Трептаће иламом, кб што трепти јако! I Гад мојим прахом дизаће се она Онако сјајна, кб што ј' некад била,

И као одјек вечерњега звона У песми мојој славиће те, мила. А ти ћеш тада спокојна и блага Кроз вечност плаву ширит' лака крила, И ггловећ' тада међ' звездама сјајним Земаљских дана сећати се мила. Ах, онда, онда, у вечноме миру Песама мојих кад зачујеш гласе Кроз тиху нојцу вечнога блаженства, Помисли, душо, на земаљске часе. Сети се срца, које некад паде Крај ногу твојих, да ти песме виЈе, И које те је миловало верно, А од ког сада већ ни праха ггије! Драг. Ј. ИлијК.

МЕТИЉ.

СДИКЛ ИЗ ЖИВОТА С1Ч1СКОГ НАРОДА У СРЕМУ. НАНИСЛО II. АДАМОВ. (Свршетак.)

М/

:укло гго селу, како Јагода Јездићева ћупгила зидара Моцу. Откудгод ко: — Бог да прости! — Враг цура! — Тако му треба! — Право је имала! Чак ме наш деда Јеротије пита: — Шта је то било, синко? Кажем му ја. — Оде Моца као и оно златио теле! вели он. Све он тако негато. тај наш деда Јеротије, тако негато брка, гнто сам ја још као ђак учио од учитеља, па и иосле слугнао уз ускргнњи пост иа молитви од старог попе, . . . како оно рече попа: причте из светога писма. Не зна сваки гш разговарати с њим, с напгим деда-Јеротијем.

Кажу, да су сад и ове младе нопе ученије. Нага, богме, и јесте учеван. Па оиет мало кад ће гпто урадити, док пе пита наигег деда-Јеротију Загорицу, . . . знага: кад ће се, на прилику, носити литија, или ако ће да зна, кад је ко свечар, и тако. Па игто каже напг деда Јеротије, то и попа забележи. Па ја сад већ знам, нгто једнако нагп деда Јеротије спомињаше златно теле с Моцом. Тек пре бих ја рекао, да је метиљ. Нашло се, бога. ми, и момака, па повлађују Јагоди . .. Питао ја једаред ... Не знам, тпта ми би, ал и сад ми жао . . . Питам Цвеју, као бајаги, је ли истина то, што говоре? А огг да се под земљу сакрије. Другому се једва дао и видити. Деда-Јеротију ни на очи.