Стражилово

1551

СТРАЖИЛОВ0

1552

Веоград.

Ја бар младост животом називам. Кроз те вале ја тонем и пливам, Док колено једном не заклеца ; Што је дотле, то је мени стига, Од тад живот, то је стара књига, Стара књига, с ком играју деца!

В. Ђ. Нушић.

МИЈА ВРОДАР. П Р И П 0 Б Е Т К А И 3 Б А Н А Т А. НАПИОАО МИЛУТИН .ТАКШИТ, (Наставак.)

У очи црквене скупштине, Кнез сеоски, Ива. Вармеђаш, упутио се великим сокаком. Ишао је према варошкој кући. То вам је човек осредње величине, смеђе косе, зелених очију, носа повећег и мало рапава лица. Одело му је долама и чакшире од плавичасте чоје. Носи сребрне токе. ГПешир носи са малим ободом, више на мађарски. Ива је човек имућан. Има до две сесије земље, има лепу марву а сигурно и готова новца, јер откуд би толико трошио. Већ дваред узастопце биран је за кнеза. Ове године ће да му истече друга кнежевина. Колико је он за то време награбио, о томе су разно мислили Сумраковчани, који су у опште мислили. -Идући путем мислио је кнез о сутрашњој црквеној скупштини. Решаваће се о поповској плати. Он ће бити за то, да се плата по новом издаје. Тиме ће да задобије попове за себе, а кад се већ стане купити нарохијал, онда су већ у његовим рукама. Но осим тога удесио је он још два предлога. Он ће предложити, да се зида нова школа, а ггоп-Стеву ће наговорити, да иште стан, јер парохијалне куће није било у Сумраковцу. Он ће потпомагати попСтеву. Школу ће зидати политична општина, а парохијалну кућу нека зида црквена. Те предлоге изнели су додуше већ једаред млади поп-Милош и учитељ, ал ми је он онда из нркоса противап био. Али је и био луд. Та то је врло лепо зидати о општинском трошку. Ту се даје нарадити. Зидали су пре неког времена варошку кућу, па красота! У тим мислима нрешао је кнез варошку кућу и стао је на врата поп-Стевине куће. С попом се од увек пази, само му је поп-Милош мало у носу. Поп-Стевина кућа била је лепа, јер је попа имућан човек. Двориште му је удешено као по богатим кућама у вароши. Кнез уђе унутра и ступи у предњу собу. У соби је седио поп-Стева, пон-Милош Путников

и окружни комесар. Седили су, па су после подне пили хладно вино. Кнез назове Бога, а поп Стева, као домаћин, врло га усрдно прими и понуди му своју столицу, а сам се посади на други крај стола. Поп-Стева је био дежмекаст, дебео човек, самалим очима, дебелим вратом и црвеним појасом; поп-Милош је био висок, слаб, са бледим обичним лицем; а комесар је био и висок и дебео са незграпним удовима телесним. На.јвећма је одударало лице, које се није могло видити сваки дан. Било је крупно са зараслим носом и ушима. Ове носледње биле су прилично разгранате. Очи су му биле граорасте и чиниле су чудноват утисак на човека. Кожа око њих оила је набрана, ваљда, што је много жмиркао и намигивао. По рукама и прстима био је космат — чак су му из носа и из ушију маље вириле. Обрве му нису биле положене, већ су расле у висину као џбуње. По иародносги и вероисповести тешко је рећи, шта је. Отац му је био Чех а мати Словакиња, Из тога брака изишао је затуцан Мађар, као што је сам о себи говорио да је. Био је крштен у римској цркви, иа се после покрстио за калвина, а је ли се но томе још који нут покрштавао, не зна ни сам. Говорио је готово све језике, што се у нашој држави говоре. али ни једнога није добро знао. Народност, веру и језик исповедао је државни, а строго узевши није имао ни првог, ни другог, ни трећег. Шго је то прави Австроугрин. Својом мешавином често се хвалио и сравњивао се са спахијом, који је по пореклу био Влах и Буњевац, по образовању Немац, а ио нолитичном уверењу и језику Мађар. Кад је кнез ушао у собу, баш се сва тројица гротом смејала, Комесар је баш нешто врло смешно приповедао. „Да, тако је то, Шшћчзшш !" орио се његов громорни глас, а иопови се опет смејали. Комесар је доказивао мало час, да мађарски је-