Стражилово

1735

донића изноои 50 Фор., те се отуд сваке године на задушнице осветљује несников гроб — За надгробли споменик пок. књижевнику Лвгусту Шенои има „Матица Хрватска" своту 1.631 Фор. 55 н., којом ће на пролеће и да дигне споменик. — Што се тиче, дакле Фондова, наша „Матица" их има више, којима располаже; али „Матица Хрватска" има један фонд живи, који никад не усшне, а каквога наша нема: то су годишти приносници. Ови плаћају по 3 Фор. годиппве, па број њихов прелази ие-г хиљада. Но „Матица Хрватска" има и од владе годишњу помоћ кад 1.500 Фор., кад преко 2000.; и то све троши на саме књижевне цели.

КЊИЖЕВНЕ Н0В00ТИ, — Даје нам се згодна прилика, да донекле сравнимо стање српске и хрватске књ иж е вно сти. У главној скупштини „Матице Хрватске" врло је згодно обележио с неколико красних речи старина Иван Кукуљевић Сакцински стање хрватске књижевности у свом говору, којим је отворио овогодишњу скупштину. Како се прилике књижевне у наше браће Хрвата могу применити у многоме и на наше, ево тих речи. из Кукуљевићева говора, тга нека оне обележе и наше стање; а, да се бол>е разумемо, надовезаћемо коју и своју. Он вели: „Око забавне књиге раде код нас по највише још увек само млађе силе. Старији наши књижевници ступише већом страном на друго поље душевнога рада. Неки чак изневерише идеални свет, који обилује муком и патњом, те се побратише с користоносним материализмом. Не може се тајити, да су наши млађи гојител»и и промицатељи белетристике уз своје знање одарени духовитошћу, заносним родољубљем и топлим чувством за све, што је лепо, племенито и узвишено. Али у многих нема, и то на пггету бујнијег напретка забавне књиге, тако потребног искуства многостраног живота. Нема познаварва различитих човечијих карактера, а многи ни опћења с а в и ш и м и госпо^инским к р у г о в и м а, из којих се једино може црпсти за књигу забавну онај чар, који по најбоље наслађује танку ћуд и углађени укус изображених читателва и читатељица." — Додуше, ми имамо, поред иовеликог броја млађих приповедача, заиста леп број и старијих, као што смо их у 49. броју „Стражилова" набројали; па ти старији још увек дају и правац млађима. Али, са врло малим изузетком, млађима и нашима ие досгаје оно исто, што Кукуљевић вели, да не достаје и хрватским млађима приповедачима, а то је „искуство многостраног ,живота" и „онћење са вишим и госпођинским круговима." Зацело ће наши млађи приповедачи „приповедака" и „црта, слика и прилика" из „сеоскога" живота бранити се тим, што пишу баш „из сеоскога" живота. Ама то је врло неумесна обрана и сасвим погрепшо мњење: да приче из сеоскога живота не морају или чак не смеју бити углађене, него да ту мора бити и начин приповедагБа онакав, какво је можда коло, из којега је узет иредмет. Нека читају и добро нека проуче, па нека узму себи у том за углед особито приповетке Ст. М. Љ у б и ш е или М и л о р а д а Ш а н ч а н и н а или М и л а н а Ђ. Милићевића. (Од млађих као да је овима најближи у томе Мита Живковић и X К. ^Тазаревић. Овај иоследњије опет њих и све, на прилику, у психолошком сецирању појединих и у групирању разних карактера где сасвим домашио где и иремашио). Како треба да описује приповедач свој предмет, то, дакако, зависи и од предмета, али и од приповедача самога; па да му рад има, што каже Кукуљевић, „онај чар, који по пајбоље наслађује танку ћуд и углађени укус

изображених читалаца и читатељица," (а то иризнати и увидити једанпут већ морамо, да нам нрво и прво те треба придобијати за српску књигу, као што оиет код других морамо тек углађивати укус, те и с тога) мора и сам себе најпре угладити. Нека нас који омладинац по кроју „слободњчако"ђачком не разуме криво, да ми под том углађеношћу разумемо то, као да треба бајаги да носи рукавице, лак, клак и Фрак, и да се ваљда зна грациозно поклонити и љубити у руку. Углађеност срца и душе, у опште ћуди, захтева се, па ће по томе доћи углађеност слога и израза и сама собом. Да ли се то да поетићи баш „опћењем са вишим и госиођинским круговима" или можда читањем одабраних дела или и другим чим, то, дабогме, стоји на избор свакому од воље. — „Нашим књижевницима," вели даље Кукуљевић, „тим правим будиоцима и просветитељима народа, а више иута и страдалницима мученицима, не достаје пак и у опће удружење, које узајамно теши и бодри, потиче и. унапре!)ује рал, које у многом подузећу твори кадикад чудеса." Што се честита старина тужи, да међу хрватским књижевницима нема у д р у ж и в а њ а, ту се нада, да ће се тому доскочити тим, што ће се у Загребу да подигне зграда за „Матицу", „где ће књижевни људи имати свој посебан кров, где да се сакупљају и међу собом опће." Али шта ћемо ми? У нас, слободно смемо рећи, има два књижевна оредишта: Београ,д и Нови Сад. Рекосмо само два, али по готову смо требали рећи три, и тај је трећи у Далмацији. Ако је „посебан кров" средство, „да се књижевни људи скупљају и међу собом опће", то би их ми. морали имати на више страна, па и опет зар не бисмо дошли до опћег удруживања. Али камо лепе среће наше, и да бар свако то иоједино средиште има свој кров! Но ко би нас стерао под један кров? Та, ето једва се беше чуо глас о неком збору књижевничком, па, као и многи, који би повео општој користи мирним путем, остаде „глас вапијуштаго в пустиње." Утрну у вреви и галами партајској или утоиу у немару. Наопако, ако овако растројство, овај ужасни раздор узвлада још коју годину! Зло и наонако, ако овај страшни немар према мирном делању око књижевности и просвете задре још и дубље! То да не наводимо више примера , тако далеко иде, да со партајичносг политичка на сав мах тера и према к њ ижевним листовима; те неки не само да не ће да знају за н>их, него их нападају зато, што мисле о овом или оном листу, да не нрипада њ и х о в о ј странци, други опет то чине зато, што мисле, баш о н о ј странци, принада. Па последица је тога то, да се многи претплатници не ће да претплате на тај лисг, а књижевници опет не ће да раде у њему. (Слободно нека помисли когод хоће, да то баш и с е б е ради рекосмо. И иишемо ово из искуства). У нас, како се страсти љуто размахнуле, не могу да замисле, да књижеван лист какав нити хоће нити треба да се илеће у страначки вртлог. Ако то когод и примети на какву књижевну листу, е, тому баш за то опет тај лист не иде под капу. Брука! Брука! IIа можели, дакле, у таквим неприликама бити и помисли у нас о књижевничком удруживању? И ирема тому, можемо ли се ионадати, да ће у нас тако лако доћи до тога, да се књижевници српски „узајамно теше и бодре. потичу и унапређују у раду, које у многом иодузећу твори кадикад чудеса". — Вели даље иредседник „Матице Хрватске" : „Ми немамо, као други народи, у наших домаћих имућника и могућника такових љубитеља народне књиге и просвете, који би око себе радо купили људе од знаности, или који би, осим ретких пзузетака (ми Срби, бар с ове стране, у томе иемамо ама ни једног клетог изузетка!), барем достојно ценити знали и хтели узвишено звање књижевника и иотицали га иријазно