Стражилово

Б р . 2.

СТРАЖИЛОВО

31

(Др. Никодим Милаш), архимандрит и проФесор богоеловије у Задру, за кога смо јавили лаие у 48. броју, да је позват у Београд, постављен је краљевим указом од 3. 15.) децембра нрошлс године за ректора Бсоградске богословије. (Јоваи Боткови}»), ректор велике школе у Београду. прославио јо о светом Николи са својим крсним именом и дваеспетгодишњицу свога ироФесороваља. Као што видимо у „Новој Уставности", том приликом су стигли слављенику силни поздрави и са стране и из Београда. „Признање је супчана страна, на којој труд бол»ег сазрева." Срегно и другу таку славу дочекао!

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — Изашла је 66. књига Гласника срис к ога у ч еиог друштва. То је и последња књига. Од јако ће српско учено друштво да замеии краљ. срп. академија. — У овој су књизи ове расправе и чланци: 1. Спољашњи одношаји Србије, што их пише српски државник Јован Ристић. Овде му је трећа расправа: Пропаст олигархруе у Србији 1856. до 1858. — 2. 11 с их о л о ш ке особине српскога народа, од А. Басиљевића. То је расправа вј>ло занимљива и врло вредна за познавање нас самих. Има већ више година како Басиљевић купи грађу за „Поређену психологију". Таквога дела ми још немамо у својој књижевности; а готово ни оваквих расправа. Под психолошким особинама не разуме Басиљевић то, „да један народ или једна раса има друштвене нојаве, каквих нема у других народа и раса. Душевни иојави, бар у њиховим основним облицима, тако су општи, то јест, својствени свима народима и расама, да то саставља један од најјачих доказа оне Дарвинове теорије о једиисгву рода л>удског. Но друштвени појави, као и физични , не исгичу се сви иодједнако у живогу, него једни се истичу више, а други мање. Исто тако не истичу се подједиако код свију народа једни те исти нојави, неге различио: једни се истичу код једног, други код другог и т. д. Сад оии иојави, који се у животу једног народа јаче ист.ичу на видик него други појави, то су видне црте животе народног; а ор 1 и опет појави, који се јаче истичу у једног народа него ти исти појави у других народа, и при том исгичу у опште — код свију сталежа и истичу стално кроз све перијоде: то су особине народне." У црте душевнога живота српскога народа, које су веома видне, убраја Басиљевић: стидљивост и храброСт; а у особине и то а.) умне: бистрину ума или схватљивост и илиткоћу схваћања или иовршносг и б) у моралие (ирактичне): човечност и непажљивост у понашању (непризиавање туђих заслуга . Пред свршетак вели писац: „Народ, који има оваке лепе особине, као што су: бистрина, схваћања и човечност иоступања, не може угинути; он ће успешио истрајати у борби за опстанак и срећно извршити свој део оног великог човечанског задатка. Но оиет с друге стране, народ, који има и те ружне особине, као новршносг посматрања и ненажљивост понашања а услед тнФа у неколико и нетачност извршивања, не може лако ироћи тај историјски пут, који води к одређеиој цели: те мане отежаваће му ход на том путу. II о задатак је цивилиз а ц и ј е, д а м а н е постепено с л а б и и и с к о р е њ а в а, а врли н е с н ажи и у мн о ж ав а." — Ту красну расправу приказао је неки —(1е— у прилогу броју „ ЧагосЈшћ поух па" загребачких од 31. децембра ир. г. Приказивач је примио све, што ту каже за српски народ и за хрватски, јер, вели, „с!апаз 8У1 рпгпаји, којг пе 6е вПот (1а 1>и(1и зт1езш, (1а зи 8г1з1 1 Нгуа1}1 је<1ап пагос! 8 (1уата 1теп1сата", само од своје стране додаје, да туђе заслуге ие признаје „08о"ђИзо

12 (зоспа ро]оУ1са пазе§;а лагос1а и . — Не ћемо да се уиустимо у компетеитно оцењивање чланка овога попггованога иаучењака српскога, јер нас је, готово рећи, занео својим отптроумним и објективним разлагањем; али кад је реч о „неиризнавању туђих заслуга" као особини српскога народа, је ли слободно уиозорити на прославу двадесетпетгодишњег рада иашега Змај-Јована Јовановића, а особито на пренос последњих земних остатака Бранка Радичевића? И у једном и у другом случају учествовао је српски народ из свију крајева и свију слојева и материјално и морално. Не би ли можда то мало притегло на страну „признавања" народног? Па онда, је ли слободно можда на ту страну метнути и оно благосиљање у народним песмама људи, који су што добро учинили за народ, и неумитно проклињање оних, који оставише рђав спомен након себе? Што ко има, оно даје! У осталом, когод буде читао овај чланак, (а то треба сваки, ко се иоле бапи књигом у нас, па како је лако и занимљиво писан, може га сваки и разумети), мораће признати, да је свој народ бол>е иознао, дакле, да се поучио и користио њим. — На трећем је листу дра Ј. Панчића: Нова грађа за Флору кнежевине Бугарске, коју је неуморни радник наш прикупио 1883. у друштву са својим некадањим ученицима а сада колегама: дром Л. Докићем и Ј. Жујовићем. — 4. Генеалошка студија историчара нашега Чедомиља Мијатовића о Балшићима. Поштовани писац доказује, да су српски Балшићи од оних у Прованси у Француској. У породици Балпгића ностојала је традиција, да се воде пореклом од Мелхиора, једнога од она три краља, што су се поклонили с истока новорођеном Спаситељу у Битлејему. У Провансу су дошли преко Грчке, из Провансе прешла једна грана у Италију у Напул,, отуд једна у Зе-гу, отуд оиет једни у Румунију. Најпосле је извео, да су данашњи крал> и кралица Србије ио материној сграни од румунских Балшића, који су дошли у Румунију из Зете; а како су Зетски Балшићи били у сродству са Немањићима, „то је заиста чудно мановење историјске промисли, да на обновленом краљевском престолу српском имамо потомке дома Бал шић-Немањић ева, потомке једне од најславнијих међу славним домовима Евроне." — 5 Теорија и практика новчаних банака, од дра Мих. В. Вујића, проФ. велике школе. — 6. О уздужн о м п р о ф и л у с у д а с т а л н о г х и д р а у л и ч н о г н р итиска, од Љубомира Клерића, нроФесора механике на вел. школи (са две слике у прилогу). — Из Летописа Матичина за прошлу годину одштамиана је Гр а ђ а з а медицинску т е р м и н о л о г и ј у, што ју је сабрао др. М и л а н Ј о вановић-Бату т. Ми најтоплије препоручујемо овај корисни рад пишчев. Наруџбине вал>а слати самому писцу у Нови Сад (нонггаиском упутницом). Кому је стало, да га набави, нека се иожури, јер на продају има само 100 комада те књиге. — „Застава" у свом последњем броју за прошлу годину има чланак Српска књижевносг у 1886-тој годиии од Н. Марковића. Чланак је у свему красан. Писац је у њему у кратко али језгровито и сасвим објективно похватао све најглавније моменте, који се истакли у нашој књнжевности у ирошлој годиии. Нри крају добро вели: „После свега иаведенога, ма да се види, да овде онде нешто не достаје, пешто није довол>но урађено, (а ту мисли научну граиу књижевности), ипак нас у главном мора преглед преко овогодишње књижевне жетве задоволити; али не у том смислу, да смо с оваким резултатом задовол>ни тако, да не треба за бол>им тежити: то је задоволство тек за данас и данашње прилике, а из набројанога види се, шта треба још надокнадити и допу_