Стражилово

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 4.

обистинила изрека: Пропаст твоја од тобе, Израиљу! Витка се губила за битком, док не дође, као гато напред споменух, и Пирот на ред. И Пирот је пао. Бугари прославише своју прескупу иобеду. Пиротско звопо је однето. Словенска бугарска рука скинула је са словенске српске цркве звоно. Отето — проклето. Али не. Нека не буде проклето. Кадгод се зачује звук тога звона у Софији, нека опомене Бугаре на ружна дела, која починигае у сродној земљи над нојаким светом. Нека их опомене, да су тим бацили силно семе мржње и освете, и ако то бачено семе не угине, ако, на несрећу,

проклија, онда.. , онда не ћемо видити добра ни ми ни Бугари. Дај боже, да препукне Пиротско звоно на Софијској цркви, јер се бојим, да ће оно зазвонити опело и Србима и Бугарима, а њихови „пријатељи" запалиће из признања свећицу над мртвачким сандуком српске и бугарске државе! Нека се распадне Пиротко звоно на Софијском кубету, нека се отопи и разлије у ђулад, и та ђулад нека се подели и Србима и Бугарима за обрану заједничке слободе, а против заједничког непријатеља њиховог ! Ваш н.

ПИСМА ВУЕА СТЕФ, КАРАЏИћА ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ.

ххш. У Бечу 10. (28.) априла 1820. Пречесњејши Господине мени љубезни и високопочитајеми! Мјесто толики моји писама и ваши обећани одговора иримио сам само три писамца! Питате, ко ми је казивао оно за Стојковића? — Да неживи са женом, него да је тужи, то је познато, нити може бити сакривено; да је среброљубац, то свједоче и 1,ела његова, а казивала су ми и знаменита господа у Петербургу; да је као ректор давао з а н о в ц е лажљиве атестате ђацима, па га уватили Гуси, то су ми казивали српски ђаци из гимназије и из пажескога корпуса, а они су морали чути од своји професора и директора: како је ћео Србље да насели у Бесарабији као вапш другови у Сријему; да је Стојковић ћ а н у т, то сам вам ја још у Шишатовцу доказивао из његови књига (да он има цијел љуцки разум, он би одма познао, да Србљи неће бити његови робови, како га је срео слијепи ђура Црногорац и поздравио га у име свију: „Добро дошли, Г. Стојковићу! јесте ли ви онај славни Стојковић, пгго сте нама физику писали?" и т. д. Није ли он могао помислити: кад слијепци знају за моју физику, а да окати какви су? Не бивају ти робови.") Тургењеву је име Александрт. Ивановичт>, а титула превасходителт.ство; Шуковскоме је име Васил1и Андреевичт., а по чину је Коллемскш Ассесорт. (внсокоблагород1е); обадва се у Петербургу налазе. Него би вам ја рекао, да се не надате ни чему и да се не срамотите. Ви још не познајете људи од свијета. Тургењев је прави Но&аапп; онакови људи не маре ни за какве књиге

ИЗНОСИ НА ЈАВНОСТ МИЛИВОЈЕ К. ВРАНКОВИЋ. осим своји послова; Бог зна је ли у три године прочитао један табак н а га т а м п а н. Да отидете к њему, то би Вам могао помоћи, да вас препоручи Голицину, да постанете владика и т. д. али новаца искати! па јога тако из преко свијета! Од такови се пријатеља, који новаца ишту, клоне људи. А Шуковски је мали човек, који и сам тражи препоруке, да добије који чин и крст више. Прођите се такови гапекулација, молим Вас, па уприте у се и у своје кљусе. Ја сам вам писао, како ћете се помоћи ; прочитајте јога једном оно моје писмо. Шта оћете да Видак о Вама каже? Он о Вама друго не може рећи, него оно, гато митрополит говори. — По његовим ријечима и мислима митрополит је полубог, а ми нијесмо ни људи, и он има нраво да тако говори. Кажете да нећу банкротирати, и да се не учим бити егоист! Не знам, или ћу вам рећи: С и т г л а дну не разбира, или :Двије серибена једној ватри пеку, паједна другојневјерује?То вам обадвоје могу казати. Игатете, да вам погаљем Гуске књиге, а не питате, јесу ли код мене! Ја и нијесам продао у пола цијене, или дао у залогу, па пропале! —- Да сам ја био (и могао бити) егоист, ја би данас имао више дуката, него крајцара, бе вигае него фенека (да све разбијем фенеке, гатогођ имам сермије). Кад бисте могли извјесније јавити: кад су писали конзилијуму за мој рјечник, и гата су писали, и какав су му извод послали ? То ће ми особито бити мило, ако ми јавите. За мој Забавник причекаћу Вас јога мало; а и Ви се постарајте, да ме дуго не задржавате. Што