Стражилово

80

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 5.

II«,,

Г Л А 0 Н И К. (Матица Српска). Књижевни одбор имао је 17. о. м. седницу, у којој су претреслне и решене ове важније књижевне ствари: 1. Примљена је понуда дра Јовановића-Батута, да напшпе повећи чланак, који би згодан био за увод у „Брапич српског језика". Нацрт за тај чланак већ је зготовљен и чланак ће према том нацрту бити подељен на ове одсеке: а). Како сад стојимо? б). Јединство књижевног језика, в). т 1истота књижевног језика. г). Богатство књижевног језика. д). Лепота и досгојанство књижевног језика. е). Где треба на књижевни језик највише пазити? ж.) Шта треба радити? — 2.) Одбијене су „Винске песме" ненознатог песника према оцени Милана Савића. — 3. Према оцени истога члана одбијен је и драмски спев „Жртва бесиила". — 4. Исти члан се неповољно изражава и о „Љубавним (женским) песмама" непознатог нисца. — 5. Српске народне песме, што их је скупио Сретен Данчић, издају се на оцену Александру Сандићу. С. На расписану награду из задужбине Јована Остојића стигла је расправа: „Начела, по којима се оцењује, и начин, како се набавља и испитује пијаћа вода"; расправа се та издаје на оцену дру Илији Огњановићу и дру Јовановићу-Батуту. — 7. Песме и загонетке самоука песника Негована Ранитовића поверавају се Милану Андрићу, да их оцени. — Припо ветка из ђачког живота „Полетарци", коју је непознат писац поднео на награду, даје се на оцену Милану Савићу. — 9. Нримају се за „Летопис' Владимира Красића: „БиблијограФске допуне и поправке од 1790. до 1862. — 10. Чланак Мите Нешковића „ЈПта се до данас радило на удружењу српског учитељства?" издаје се на оцену Аркадију Варађанину.— 11. Члапак Моја Медића „Додатак нриродоиисној и медицинској иоменклатури" имаће да оцеии др. Јовановић-Батут. Тај је чланак намењен за „Летопис". — 12. На основу оцене Андрије М. Матића примљена је за „Летоиис" расправа Васе Вујића „Стара и нова психологија". (Ђура Рајковик), члан и редитељ краљевског српског народног позо ])Ишта у Београду, славиће, као што јавља „Нова Уставност", сутра на Три јерарха двадесетпетгодишњицу свог глумовања. Најпре ће бити свечана предсгава у позоришту а после представе биће банкет у гостионици код „Хајдук-Вељка." (Књиженно вече у нар. позоришту у Веограду) било је у очи св. Саве. Позоришни мешовити збор отпевао је најнре краљеву химну и светосавску несму. Затим је интендант Милорад П. Шапчанин у кругу унравника иозоришних дра В л а д а н а Т> о р ђ е в и ћ а, дра Л а з а р а К. Л азаревића, Стеве Поповића и Милована Ђ. Глишића драматурга држао говор. После тога реферисано је о делима поднесенима за награду, што их је прошле године (види 30. бр. нашега листа пр. г.) расписала управа кр. срп. парод. позоришта Београдскога. На те су награде поднесене биле ове драме: Немања и Прибислав и Божена, и шаљиве игре: II ева чко друшв о, Xу маиитас, Д ев о ј ачка

клетва иЗлобаи завист. Ова носледња стигла је касно, те се није могла узети ни у обзир. Девојачку клетву новукао је писац пре пресуде натраг. Извештач позоришног одбора Глишић вели за Хуманитае и Певачко друштво да не заслужују награде, јер у првом делу има мало радње, а ово друго је тек лакрдија. За Прибиславаи Божену нризнаје, да је песничко дело и хвали га, али да је више драматска несма, него драма, те би могла бити ваљан либрето за српску оперу. Предмет јој је из старе словенеке митологије. Прва награда (1000 динара у златницима) досуђена је Немањи. Које писац те драме, није се могло дознати ни из запечаћенога писма, јер у њему се писац није потписао, него је назначио, да ће се лично представити позоришној управи, ако награда буде његову делу досуђена. То је једна од највећих награда, каквима се обично увенчавају у нас књижевна дела. АНемања је прво дело, што га награди кр. срп. нозоришна управа у Београду. Ми се радујемо у интересу наше књижевности, да се и тамо хоће и у том правцу да подстиче рад око књижевности, и желити је, да то буде сваке године. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — У „Одјеку" је у бројевима 4.—8. настављен одговор Марка Драговића „Браниковом" критичару Граовском. — Добили смо 58. свеску „Отаџбине", за јануар 1887. Садржај је обилаи и изврстан. Ми се од свег срца радујемо, што је ,.Отаџбина' поново угледала света а под истим уредником. У једном од идућих бројева обазрећемо се опширније на тај часопис, који је заиста догађај у. нашој књижевности. — Подлистак 12. броја „Заставе" доноси из пера Ду шана Јанковића, певача и консерватористе у Прагу, животопис и оцену рада честитог покојног Аксентија Максимовића, који је у Прагу умрво још године 1873. Податке о животу покојникову дала је писцу ћерка Аксентијева, млада Милка Максимовићева. На крају позивље Јанковић дружину сриског народног иозоришта и српски народ, да обележе гроб Аксентијев скромним спомеником. То је Аксентије Максимовић одиста и завредио! Ч И Т У Љ А. — Љцем не нашу нову годину умрво је у Горици у 53. години свога века словеначки књижевник Фран Ерјавоц. Покојник је био необично вредан и многостран писац. Писао је иовеле, путописе и ириповетке, научне расираве, полуларне списе, школске књиге и језикословне црте. Био је проФесор на великој реалци у Горици, дописни члан југославенске академије знаности и уметности, одборник Словеначке Матице, прави члан друштва 8ос1е1;е та1асо1о§*1дие (1е Ве1§-ј^ие у Брислу. У нас има у преводу његова приповетка „Хусари иа Полици", која је изашла најпре у ,,Даници и године 1808. а после у 2. свесци Народне библијотеке браће Јовановића.

САДРЖАЈ: Аврам Максимовић српски књижевиик и пчелар. (Са сликом). Од Јована Живановића. — Лепа нада. Песма. Од Н. В. Ђорића. — Из ничега. (Наставак.) — Ново доба. (Наставак.) — Платонска љубав. Написао Паоло Мантегаца. Превео Дан. А. Живаљевић. — Листак. Прослава Вука и Вишњића у Бечу. Од Павла Радојчевића. —Ковчежић. Гласник. — Књижевне белешке. — х 1итуља.

„СТРАЖИЛОВО" ивлази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на чегврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шал>у уредништву а иретплата админисграцији „Стражилова" у Нови Сад.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ,