Стражилово

128

Од Чеха Јована Влчека, пријатеља нашега листа из Златнога Прага, добили смо засад овај кратки преглед научне и белетристичне журналистике у Чеха: Истина је, да народи, тако и народности, имају своја средишта у политичном животу, па су то, ваљда увек, уједно средишта и просветног им деловања. Што је Французима Париз, Инглезима Лхшдон, то је Чесима Златни Праг, усред земаља круне световацлавске. У Прагу излази највећи број чешких листова било то за забаву, било за књижевност, било за поуку. Ко хоће, дакле, да се упозна с чешком књижевношћу, мора да завири у тај литерарни мајдан, у Златни Праг. Данас се код нас Чеха врло много пише. Да је чешки народ осетио и да осећа све већу потребу књига и читања, сведоци су тому многи разноврсни часописи, периодични листови и библиотеке и све то већи број књига свију могућих струка. Па не ће бити тому мањи доказ ни то, што појави у периодичној књижевности нису кратка века, него хватају десетине година. Овде бележим за сада поштованим српским читаоцима „Стражилова а главније и најбоље листове, што излазе у Прагу, а намењени су забави, поуци, књижевности и науди: 1. ОзубЂа (Просвета), лист за уметност, науку и политику, излази XVII. година. Тај лист, што га уређује његов власник, врли родољуб и вредни списатељ Вацлав Влчек, јесте један од најбољих, игојим се понсси чешка књижевност. Што се тиче облика и садржаја, сличанје разним јевропским ревијама. Излази један пут у месецу. 2. 81оуапзку зТзогп1к, кому је уредник чувени чешки књижевник Едвард Јелинек; укратко да кажем, врло је добар лист, а на челу свом исписао је гесло: „Упознајмо се!" Тај је лист ушао у VI. годину. Његов садржај мора занимати свакога интелигентнога човека. (Едвард Јелинек иознат је српском свету као вредан сарадник Бечке „Српске Зоре*', где је 1878., 1879. и 1880. у писмима писао „Слике из културног живота словенског", па у једном „Гласнику" ученога српскога друштва саопштио и библиограФију свега, шго је о Србима писано у чешкој књижевности у току неколико десетина година) 3. Између белетристичних листова понајбољи је месечник К V е1зу (Цвеће), лист за забаву и поуку. Уредници су му омил>ени чешки писац Сватоплук Чех (познат у сриској књижевносги по више преведених својих новела, па и лањским читаоцима овога листа) и др. Сервац Хелер. Куе*у уђоше у IX. год. 4. Веома распрострањен лист је 1шгшг, који уређује његов власник, познати лирски песник Ј. В. С л а д е к. Почео је с новом годином свој XV. течај. — Дичити се могу ч 1еси својим илустрованим листовима. Сад имамо три главна: 5. Најстарији од отих је буећоаог, који је ушао у XXI. год.; излази један пут недељно, а уређује га песник М. А. Ш имачек. Цена му је год. 9 Фор. 52 новч. Доноси два пут месечно модни ирилог за госпође: В а 2 а г уз доплату од 4 Фор. год., а уз доплату од 2 Фор. годишње прњлаже свакому недељному броју библиотеку романа. Даје претплатницима сјајне премије ио сликама најславиијих чешких уметника. 6. Кисћ, излази ]Х. год. по три пут у месец дана. 7. Најмлађи

Б Р. 8.

је те врсте 21а*а Ргаћа ушао у IV. годину свога века под уредништвом Ферд. Шулца по један пут недељно. — Од хумористичних листова морам споменути: 8. Нитог1з4>1ске Па^у, год. XXIX., ветерап свију листова белетр., научних и хумористичних, који у опште изилазе. Уређује га Вилимек. 9. Ра1ебек, год. XV., излази један пут недељно. Уредник му је РудолФ Покорни. 10. б\ т ап(1а с1ићокЈ год. VI., под уредништвом Игњата Хермана. — Један од најтемељније образованих критичара ме!)у новијим писцима мађарским, по презимену Палађија, позивље на претплату на критичку студију под пасловом „Банк бан". Палађија је славну мађарску трагедију ЈосиФа Катоне под горњим насловом естетички анализовао а хоће уз то и назоре старијих критичара тога дела да испита. Студија ће та изнети четир до нет табака а изаћи ће до половине месеца Марта ове године. — Жорж Оне драматизовао је свој роман под насловом „ГроФица Сара" и кажу, да на позорници има еФекта то дело те је, веле, прави пар „Господару ковница". Ми роман ,-ГроФицу Сару" имамо у преводу Бранка Мушицког. — Француски писац Ллфонз Доде написао је нов роман „Несамртни" ; у њему крпи и осуђује изборе чланова за Фраицуску академију. — Позната Хелвалдова „Историја културе" излази сад већ и илустрована. Дело неће излазити по исгоријском току, већ по разним културним струкама, но ипак према развитку њиховом. — Аустријски надвојвода Јосиф написао је циганску граматику. Дело је одобрила мађарска академија аписацјехоће сад и на свет да изда. — Амерички новинар и иутник Стенли иде у Африку, да избави Емин-пашу из непријатељске опсаде. Лондонеки накладник један понудио му за дело, које ће о том путовању тек написати, преко . 100.000 Фор.

АФОРИОМИ. Римски. Човек, који без прекида ради и мучи се, не живи: нема теже науке од науке, како да се живи. С е н е к а. Чулна уживања наличе на оне мисирске разбојнике, који се зову грлиоци, али који нас грле за то да нас угуше. С е н е к а. Казна, којом природа казни оне, који дуго живе, јест, да гледају често, где им смрт немилосрдно носи миле и драге, да старе у болу и у тузи и да никад не скидају са себе црног одела. Ј у в е н а л. Исиравци. У 6. броју } песми „На станици" у 31. стиху место „свршила се сила бојна", треба да стоји „скршила се —"; а у прошлом броју иа страни 111. у првом ступцу, 9. реду одоздо стоји цкокш., а треба кТсокост,, које значи преступна година.

СТРАЖИЛОВО

САДРЖАЈ: Љза Лазаревић, српски књижевник. (Уз слику.) — Фазли-пашииа липа. Из прошлости Сарајевске. Нанисао Божидар Н. Вршчанин. — После подне у Фебруару. (ЉшгФело.) Превео Вл. М. Јовановић. — Нод старост бердо. (Наставак.) — 0 кнезу Лазару. (Наставак.) - Бранич српскога језика. (Наставак.) — Књижевност. „Срце" књига за децу. Оцена и приказ Дан. А. Живаљевића. — Ковчежић. Гласник. — Књижевне белешке. — Афорисми. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. иа четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шал>у уредништву л претплата администрацији „Стражилова" у ТТоктт Сад. — За Србију ирима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.