Стражилово

176

стражилово

б Р. 11.

мало реалистично" те су с тога та лица „више поучни примери застрашивања, него живи људи". Адамову пак уписује у „голему погрешку" то, да му „тинови нису доста дотерани, доста изразити, јер писац читаоца увек оставља на површини а не води га у дубиие психичног света', те „овако не подаје нрилике, да завиримо народу у душу"; у једином „Јолу" вели Шрепел — залази Лдамон у анатомију срца; даље напомиње још „недостатак" Адамовљевих ириповедака, што је у њима" премало схваћања пучкога хумора". — Учитељи Пет. М. Никетић иД. Ј. Путниковић јављају, да су с руског превели дело „Живот првих насељеника у Аустралији" те кане издати превод па позивљу на претплату. Књига ће изнети око десет штампаних табака а биће готова до краја Марта ове године. — Накладом књижаре браће Јовановића изашла је у српском преводу новела Хенрика Чоке-а „Ноћ у очи нове године." Занимљива та прича прилично је добро преведена, прилично велимо, јер има у нреводу доста и германизама, као н. пр. „овде је скуп био добар савет" (стр. 31.), „променили намеру" (стр. 38.), „љубав делити" (стр. 39.), „15и сте учинили врло добар лов" (с. 76.). Књизи је цена 30 н. — У врло красном издању изашло је 40 малих лепих цртица Франа Мажурапића у збирци под насловом „Липгће". Књига је штампана у деоничкој штампарији у Загребу а продаје се по 50 новчића. — Као што у \ јенси читамо, довршио је Кухач своје знаменито дело о Лисинском, у којем је не само подробно приказао живот тог покретача хрватске уметничке песме него и оценио сва дела његова. Кухачеву ће књигу издати Матица Хрватска. — Случајно нам дође до руку 11. брсу Панчевског мађарског листа „Уе^уМек" од гоДине 18831 па ту"у тшдлиску наиђосмо на спретан мађарски превод Бранкове песме „Девојка на студенцу". Иреводилац је млади Србин Миладин Војновић, тада још гимназиста-седмошколац у Белој Цркви а сада медик у Грацу. — Чланци Стојана Бошковића, што су саопштени били у „Кетие тћогпа^лошЈе <1е Е1огепсе" под насловом I/ет] егеиг ,'ппе Ноисћап <1е 8ег1пе еЂ 1а р6пшви1е ћаДкат^ие" изашли су у засебној књизи под насловом „Ва гшвзшп с1и реир1е кегђе дапв 1а ^иеаиоп (1' ојмоШ;." — У лиску Прашке „Политике" од 13. јануара о. г. има студија Фр. Селака из Загреба о нашем Змају. Говори се о његовим родољубним, љубавним и песмама за децу, па се Змај карактерише као један од највећих песникау опште, неоспорно пак као највећи лиричар српски. На крају студије еаопштена су у кратко и нека бијограФска дата. Једино замера Селак, што се у Змајевим песмама налази много турских речи. Вели, да њему „турска каква реч може огадити и иајлешпу песму, јер буди у њему врло жалосие реминисценције, које далеко доциру ван дејства, које је песник намерио био с песмом", па пита, да ли би „већ време било, да се са ерпског језика скине хрђа турска". Но ипак најпосле иризнаје, да је та замерка „споредна". — 0 Доетојевскога роману, „Грех и казна", који је на

немачки под насловом „Васколников" угледао света, вели немачки књижевник Карло Блајбтрај, да је то уметничко дело, израђено с таквом техничком виртуозношћу, да се не може доста похвално ни оценити. За две године изашао је и немачки превод већ у другом издању. — „Породица Абносков" зове се нов роман А. Михајлова, који је на немачки преведен и врло повољно од немачке публике примљен. Михајлов је један од млађих рускнх реалиста и његова су дела набрзо стекла признања у Гусији. Наш лист је год 1885. донео од истога писца „пролог" роману „На прагу живота" а у ваљаном преводу младог пријатеља нашег Н. Вучетића. — Књижевни листови лужичких Срба „Лужица" и „Лужички Срб" спојише се у једно. Од сад ће излазити само „Лужица" и то месечно на 1 и по табаку а под уредништвом Ђорђа Либша и дра Ернеста Муке у Будишину. Годишња цена је 2 Фор. — Како је истекло право Хамбуршке књижаре Хофмана и Кампе-а на издавање Хајнеових дела, јављају се сад са свију страна накладници, који у свескама издају дела тог генијалног немачког песника. У Лајпцигу издаје накладник Херман Дирселен Хајнеова дела у 20 свезака по 30 нов., а „БиблиограФски институт" у истом меету та дела у 36 свезака по 18 нов. Осим тога издаје такођер и Кота у Стутгарту дела, тог песника. — Док не узимамо своју естетику, морамо се већ придржавати естетика припознатих писаца. Накладом Ј. Фрајтага и ф. Темпског у Лајпцигу и Прагу изишла је скоро „Бстетика" од припознатог немачког писца Макса ПЈаслера. Дело је иодељено у две књиге; у првој се расправља идеја о лепоме а у другој уметносг. Критика похвално истиче врлине те еотетике, што се тиче поделе и начина у писању. Додати се мора, да је и цена, према досадашњим делима те врсте врло умерена. — Гоман Достојевског „Сироти људи" изашао је у немачком преводу. ч и т у љ а. У Нишу је 6. о. ж. поеле дуга боловања преминуо гимназијеки ироФесор Л >убомир Радуловнћ. Покојиик се родио 1860. у Карловцих. Био је син покојног Физика Карловачког дра Димитрија Радуловића, те брат на жалост такођер већ покојном честитом дру права Младену Радул овићу и садашњем младом капелану Панчевачком Д у ш а н у Р адуловићу. Покојни Љубомир сврпшо је првих седам гимназијских разреда' у Карловцих а осми у Новом Саду и ту је године 1877. положио испит зрелости. После је слушао математику и Физику на свеучилишту у Прагу а кад је свршио науке, добио је службу у Србији и проФесоровао јегнајнре у Параћину а после у Нишу све до своје смрти. Био је честит и вредан радник те је завредио, да му из дна душе завапимо: Лака. ти црна земља и вечан спомен ! Иснраиак. У прошлом броју на страни 158. у другом ступцу у 35 реду стоји „Честитамо Цветићу на сјајан успех а треба: на сјајном успеху.

САДРЖАЈ: Питија. Од Војислава. — Под старост бердо. ^Свршетак.) — О кнезу Лазару. (Наставак.) — Разваљена чарда. (ПетеФи.) Превео Благоје Бранчић. — Успомена на покојног пријатеља. (Наставак.) — Историјско-геограФско иверје. 1. Бобовац==Травник. (Свршетак.) — Књижевност. О српском језику, од Јована Бошковића. Оцена и приказ Јована Живановића. — Листак. Писма Вука СтеФ. Караџића Лукијану Мушицком. XXV. — Ковчежић. Књижевне белешке .— Читуља. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.