Стражилово

192

СТРАЖИЛОВО

кафану „Јевропу" но тамо већ не беше никога. Где ћемо да спавамо? Ишли смо од кафане до кафане, но собе не могосмо наћи. Вратимо се опет у „Јевропу". „Ала да нам је сада каквих посластица!" зажелисмо. Тек што то рекосмо, а из буџака се помоли мало Талијанче а на руци му свакојаке ђаконије. Као гладнице нагрнусмо на њега, па се но том стадосмо освртати, где ћемо да легнемо. Најзгодније су нам изгледали меки миндерлуци, али за то не добисмо дозволе, него се морадосмо задовољити са мало узвишеним местом, на којем свирају обично свирачи по кафанама. Склонисмо столице и простресмо шињеле, али прашина на поду тако се јако осећала, да смо морали поустајати, те напослетку и без питања полегасмо по меким миндерлуцима. Да дивне иостеље! Да дивног спавања што ће бити !

Кад смо се сутра дан пробуднли, „меланзкима", кафама, „капуцинерима" не би краја. Иредавши се тако уживању, преокренух стихове у нознатој талијанској песми: рег ип тотегЉ) (Н р1асег', зе1 тШе §'1оте (Н с1о1ог ; (за један часак радости, хиљаду дана жалости) те певах: зо! тШе §1огпе 4о1ог рег ( јисв1;о тотеп<;о сН р^асег (хиљаду дана жалости за овај часак радости)! И доиста, за онаку радост није тешко подносити патње. Трећег дана вратисмо се опет на Плочу и тада отпочеше опет стари јади. Но ми и не очекивасмо никаква уживања. Неколико дана остадосмо још на Плочи, и тада дође наредба, да се опет крећемо напЈ)ед у Ак-Паланку и даље, али о томе у идућем писму. Ваш н.

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ — У 4. броју „Воље Народа" врло је повољно оцењена дриповетка Милутина Јакшића „Мија Бродар", која је у лањском течају •нашег листа угледала света а после у засебиој књизи изашла. — Дошла нам је 60. свеска „Отаџбине". То је свеска за месец Март о. г. а с њом је довршена петнаеста књига те је уз њу додан и насловни лист и садржај те књиге. Нове су ствари у 60. свесци само: 1. Друштво светога Саве, од проФ. М. Миловановића, и 2. „Трубач Миладин", красна приповетчица Бранислава Т>. Нушића, десета из кола ,.приповедака једног каплара" (в. наш лист од лане бр. 40. страна 1420.). Иначе су све сами наставци а драма Драгутина Ј. Илијћа „Прибислав и Божена" у овој је свесци довршена. У „Књижевном прегледу" критикује др. Милан Јовановић књигу В. Карића „Наше школовање и његови резултати" а у „Нозоришном прегледу" ре<&ерује М: Ј. о приказу Јенкове оперице „Врачаре". — Од књижаре А. Пурића добили смо ире неки дан другу књигу „Сита и решета", хумористичних и сатиричних списа Стевана Ј. ЈеФТића, која је изашла у издању пишчевом. Ми смо ту књигу и садржај јој још лане огласили у 40. броју нашег листа. Сад смо је прочитали и видили, да су хумор и сатира Ст. Ј. Јефтића, осим у познатим већ комадима: у шаљивој игри под насловом „Четир милијона рубаља" и у дечијој глуми „Љубици", овога пута без нужног мира и хладноће пишчеве. ЈеФтић ту у једном чланку са додатком одговара критичарима шаљиве му игре, те им критике карактерише као „дрске - , „злонамерне", „надувене", „неучтиве", „недотупавне", „хирнгешпинсте" ; а критичаре саме шиље у Деблинг, немају му „ни мрве дара~', и у оппгге себе на никако хумористичан и сатиричан но тим више непристојан начин пере. У приповетци пак „са плачем и смехом" под насловом „Од немила до недрага" описујући своју „вандров-

ку" кроз живот, уздиже себе а блатом се баца на свог рођеног стрица, општеуваженог овдашњег грађанина, на секретара Матице Српске, на књижевно одељење, на управу народног позоришта и најиосле — ови су му досад бар Сви'': нешто криви —•• и на народног добротвора Петра Костића ни крива ни дужна. За њега не вели ни випге ни мање, него да је био „зеленаш прве класе" и да је „оглобио сво место и сву околину". Ваљда ће ЈеФтић имати свог разлога, зашто је све то написао; ми само толико знамо, да/ смо се, читајући ове његове нове ствари, гнушали те његове безобзирности, а од срца смо се насмејали само једном оном месту на страни 151., где писац сам за себе вели, да има „Фактичне сиреме" за драматурга код народног нашег позоришта. — Кад бисмо хтели свести суд свој о новим ЈеФтићевим стварима, најбоље бисмо их, држимо, оценили, кад бисмо констатовали, да је ЈеФтић њима доказао, како виртуозно уме писати и — памФлете. — У Будимпешти је почео излазити нов мађарски белетристичан и недељни лисг под именом „ХЈј петие^к" (Нов нараштај). Уређује га критичар Палађија, који је, као што смо у 8. броју нашег листа о. г. саопштили, баш ово дана написао критичку студију о Катонином „Банк-бану", и песник Јулије Варшањија, од којега смо преклане у преводу Благоја Бранчића донели спев под насловом „Пуста тврдиња". Као што се из позива на претплату види, „ХЈј пешгес!ек" -ће бити орган млађих књижевничких снага и трудиће се да истакне, шта је новији нараштај за последњих десет година урадио у друштву, у јавном животу и у просвети. Доносиће романе, приповетке, естетичке расправе, критике, а доносиће и обавештаје о важним догађајима и о друштвеним питањима. — Од покојног проФесора Јована Шера заостали су још нештампани списи, који ће у једној књизи изаћи. Садржај те књиге ово је: 1. Језујите, 2. На предавању (1т Ногзаа1е), 3. 1п тетопат.

САДРЖАЈ: Краљево звоно. По Р. X. Стодару спевао Милорад П. Шапчанин. — Наш биров Љуба. Слика са села из Срема. Написао Павле Радојчевић. — Елегија. Од Војислава. — О кнезу Лазару. (Наставак.) — Из прошлости. Песме А. Гавриловића. — Успомена на покојног пријатеља. (Наставак.) — Бранич српскога језика. (Наставак.) Писма о српско-бугарском рату. Писмо XII. — Ковчежић. Књижевне белешке. „СТРАЖИЛОВО" ивлази сваког четвртка на чигавом табаку. Дена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИВА У Н. САДУ.