Стражилово

Б р . 14.

СТРАЖИЛОВО

219

у држави, коју је Лазар себи стварао. И сам Орбиии доцн је вели, да је кнез Лазар тек после смрти краља Лауша, кад су у Угарској под слабом женском владом настали нереди, заузео и разрушио град Београд. Од земаља дакле, које је Орбини разумевао или могао разумевати под државом краља Стефана (Драгутииа) не остаје ништа за окупацију или узурпацију кнезу Лазару, јер Орбин дели и лучи „Подунавље" од земље краља Стефана. „Е1; Еаиаго со1 шо §'епего Уик Вгапкоушћ ћаусуа 1а 1сгга <](>1 Ке 81е:1кпо е1 1иЧо (ЈиеИо, сће сотфпта со1 ПатЊш. " Кнез Лазар као самодржавни господин потписивао се и називао у повељама својим од год. 1380.—1389: „кнез и господин Срвдгем (или српској земљи) и нодвндшмо (или стрлндмк под«11дв1ј СК 11 М 1».)" Н о то је било, кад је постао самодржавни Господин у једној чести српске земље, а ми смо тек у седмој десетини XIV. века (1362—1371.); откуд Орбин зна, дајејош тада кнез Лазар био господин или кнез Подунавља ? Орбин се служио познатом грчком кроником Лаоника Халкокондила и у тој кроници нашао је ои оно место, где Халкокондил прича, како је цар Стеиан, заузевши и покоривши сву Маћедонију осим Солуна и Охридску област и јанинску област и костурску област и Трикалу, допр1>о до Саве и завладао целим Подцнављем и у тим покрајинама поставио поуздане мужеве за обласне главаре, а наиме: ,,Масес1оп1ат, ^иае бпШта ев!; Ахш ДиттЈ, сопшт!! Хагсо, ујго ари<1 1р8ит ргппапо; еат ге^Гота раг(;ет, ^иае а Рћетв 1еп(Н(; ш^ие ас! Ахпгт Нитеп, ТодЛапо 1;пћш1;, уп - о ћопо е1; ге1 тПћапв регШввЈто; ге§10пет, сргас а Рћегпв ехсиггЈ! ас1 1в1гит, СћгаИ е1 Шд1евг 1'га(;г11)ин сопсеб811, ср10гат аКег ге§;п18 росШа1;ог, аћег е^иогшп ге^тпгт сггга1;ог ега1;; гедгопет Шго а(1гасеп\ет пас1т е$1 согг(гЊиеп1е геде УиЈси.ч Е1еашги$, Ргапсг [Шт; Тиса е1 Саа1;ог1а оћуепег-е Шсо1ао Хирапо; Ае1оћа (1есге1;а е»1; РггаШрг ; ОсћгаЛет е(; ге§тпет РиНараеат сНсЈат РШгсае, угго ћаггс! Г§'поћШ, ге^епс1ат <1есН1. СоттетогаГов пмЛо оггон ассергтт Еигорае гедгоггЊт ргае(ес1о$ еиае а геде 81ерапо." (види у Боиском издању Хажокондилове Историје стр. 28. и 29.) Поменути у првом одсеку Немац Хопф вели на приведеној тамо страни : А1в 81е1ап Бшап Епс1е 1355. §е8(;ог1>еп, И88 1п ветет 1сис1а1еп Еејсће убШ§е Апагсћге ст, (1ег ги 81еиег - п 8сгп 8оћп ТЈгоб птћ! пг 81ап(1е ^уаг. ОЈс Ваћ -ареп ргос1атГг1;еп ]'ћге ХЈпаћћап^кеШ Сћа1сосопсШаз (ићг! (1егеп асШ, ап, сНе е%епе ЕеГсће §гип<1е1 ;еп; сНе Катеп, угеИасћ епМеШ, 1а88еп 8Гсћ тп НШс аегћГвсћег ип <1 аЉапебгзсћег МасћгтШеп ипс! ОиеПсп ег^агггеп. 1)а сНеаев ћ1в ћеи1с посћ п1сћ(; усг8исћ( 181, Шћге 1сћ ћгег ШезеЉеп кигг тћ гћгег 8иссе881оп ап" — не, нећу — нек се читалац не уплаши,

да ћу га ја мучити овде с иаводом тих „поправака и допуна" тога јако ученог, и као што се већ по себи разуме врло „темељитог" Немца, већ ћу само рећи: сахрани нас Боже од те превелике немачке учеиости и темељитости! И кад бих хтео претресати све, шта је ту само на једној страни т с[иаг1о тај учени Хопф насукао, и размрсивати конце, које је Немац тај ту смрсио, морао бих писати дугу дугу расправу, и читалац би се од чуда крстио и био би, као што браћа наша у Загребу кажу, „запањен" од такве немачке темељитости. И ја ћу морати кад тад о том писати, само не сада и не овде. Овде ћу само арву врсту из тог тобожњег Хопфовог коментара на напред истављено место из Халкокондилове Историје навести, која врста гласи: I. Бапс! ат Уаг<1аг. ТизаНко, 8оћп с1ез 8еуа,81окга1ог - 8 1)сап (1340—-1354. Халкокондил је као Грк лепо написао (2агко) и свако знаће, да је то српски Жарко , но то се Немцу није допало и он поправља и исправља то са Ти>аг1ко. Но то према осталим чудилама није ништа. Окренимо дакле засад Хопфу леђа па се обрнимо к роду свом, г. Рачком у Загребу, којн у „КасШ" — а свако зна, чији је то рад — књ. II. стр. 85. ноти 1. пише: „За такове намјестнике и главаре царства србскога постави (цар) Стјепан: (1.) у Тесалији (Трикали и Касторији) жг/аана Николу; (2.) у Етолији Прељуба; (3.) у горњем Ениру (Охриду и Прилипу) Плакџјца; (4). у Мацедонији рјеци Вардару на југ цесара Војихну (Жарко); (5.) у источној Мацедонији од Вардара до Фере (то је управо Сер) кнеза Богдана; (6.) надаље у осталој чести од Фере до Дунава и у Тракији браћу Вукашина и Угљеилу; напокон (7.) у Подунављу и Посављу Лазара и Вука ЂранковиЛа Сћ Сћа1сокоп<1у1а8: сог-рш 8спр. ћга!. ћуиап!!пае р. 29.)" II Рачки је паписао ту ноту по Лаонику но и на ту ноту имао бих нешто и нетто нриметити и где што приговорити, но нећу и нећу да се с целим светом, с целим живим светом и с рођеном браћом нашом у Загребу завађам. А најпосле шта ме се овде тиче и Прељуб и Плакид, и цеса,р Бојихна (или Жарко) и кнез Богдан, и браћа Вукашин и Угљеша; и шта ме се овде тиче и Мацедонија рјеци Вардару на југ и источна Мацедонија од Вардара до Сера, па и на даље остала чест од Сера иа (баш) до Дунава; и горњи Епир с Оридом и Прилиаом? Ти сви и то све мене се овде ни најмање не тиче, и зашто да ме се тиче, кад то управ и нису сраске земље! Мене се овде тиче само /снез Лазар с Вуком БранковиЛем и Подунавље без или са Посављем, и нешто ме .се мало тиче и онај Никола жупан у Трикали и у Костуру. (Наставиће се.)