Стражилово

254

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 16.

наги оистанак и наше развИЈање; — оиасност од иоилаве долази од реално васаитамих чета, о/\ индустријалаца, техничара, у шјо аишрнијем смислу и иротнв тих треба, да се оружамо знањем и науком. Забадава је, тас, у који сам метнуо наставу, која се добија реално-техничким школама, претеже у велико, и ја са гледишта националног, међународног, образовног, са гледишта савремене економске борбе у свету, а у цељи иодизања ироизводње у нашем народу, дижем глас за оснивање још већега броја реалака, занатлијских и индустријских школа и за потпуно преустројство досадашњих гимназија у реалне гимназије ". Проф. ВуловиИ дотакао се у свом извештају о испиту зрелости у Нишу (види Просветни Гласник, св. 21. и 22. за год. 1885) питања класичне наставе у нашим гимназијама овим речма: „Оваком, као што рекох, строго и тачно удешеном поделом предмета на наставнике, видиле би се осетне последице на испиту зрелости. Али и овако се још доста јасно види једна крупна мана у гимназијском наставном плану: сувише су истакнути неки предмети, сувише занемарени други. Ради примера поменућу латински језик. Најбоља и најбрижљивија настава није кадра по садашњем наставном плану дати из овога предмета приправнику онолико знања, колико му је потребно за даље школовање . . . Овим сам редом хтео да кажем, да приправници не знају латински, колико им је н. пр. потребно за слушање филозофског факултета. Врло би добро било, да се наставни план бар за овај предмет измени". Проф. ЖујовиЛ каже о нашим гимназијама и о класичној настави у њима ово (види Просветни Гласник, св. 19., за год. 1885.): „Код нас се недавно отпочела стара европска распра о „класицизму" и „реализму", и то готово без икаква стварна разлога и без јасно формулиса-

них захтева. Једини би повод могао да буде у томе, што за средњу наставу постоје двојаки заводи: гимназије и реалке, па би се једнима могло зар тражити првенство над другима. Али међу тим заводима нема код нас онаке супротности и по њиховој организацији и по резултатима произведеним на ђацима једних и других школа, какве се супротности у томе виђају код других народа. Код нас се до сада само могло констатовати, да су гимназисти за све факултете велике школе сиремнији од реалаца и да ови надмашују прве само вепттином у цртању, што им је можда и донело ту неправду, да се само у технички факултет смеју уписивати. „Менисечиии, да је нови наставни план за гимназије постављен на доброј основи и да све средње шкоде треба да имају овако мешовит ка,рактер као гимназије. Наравно да је и ово кратко искуство од четири године показало, да би неке детаље у наставноме плану и програмима ваљало већ сада променити ; и ја сам био слободан предложити овде неке од измена, које се тичу природиих наука. Главно, на шта се при том измењивању има пазити, јесте: да се одржи равноправност наука егзактних са такозваним хуманистичким наукама, како би се ђацима сва научна поља отварала и све њихове душевне стране култивисале. И „класицизам" и „реализам" не треба да захтевају у нашим школама много више места но што им је већ створено, мањ што би ваљало наћи времена и за основе исихологије и лотике, које науке имају велик значај за опште образовање. Са грчким језиком мислим да ми не морамо ни чинити никаква покушаја, кад знамо, да се његова настава и у најкласичнијим европским гимназијама води готово безусловно. Њему је канда суђено да скоро испадне свуда из реда гимназијских предмета и да тек самосталним радницима и стручњацима открива своје лепоте и благодети". (Наставиће се.)

ПРООЛАВА ДВАЕОТПЕТГОДИШЊИЦЕ СРПСКОГ НАРОДНОГ НОЗОРИШТА У НОНОМ САДУ ОД 6. ДО 12. АПРИЛА ОВЕ ГОДИНЕ. Светлу недељу ове године испунила је овде код нас необична, одиста ретка и лепа светковина. Сјајно је наиме и смислено прослављена двадесетпетгодишњица нашег народног позоришта. Свечаност је отпочела други дан Ускрса а отворио ју је начеоник народног позоришта др. Лаза Станој е в и ћ кратким срдачним иоздравом, који је саопштен у 42. броју „Браника" у лиску и у 11. броју „Позоришта" ове године. После поздрава начеоникова изговорио је управитељ Д. Ружић пролог, што је за ову свечаност саставио Ми-

лорад II. Шапчанин. (Тај је пролог саопштен у 8., 9. и 10. броју „Позоришта" а осим тога у 53. броју „Заставе" и 42. броју „Браника" у лиску.) Затим је подначеоник А. Хаџић у свечаној беседи изнео историју позоришта у пас а наносе благодатни рад народног позоришта нашег за ових минулих 25 година. То прво свечано вече завршили су стари „Пријатељи" Л. Лазаревића, који су приказани били 17. Јулија 1861. као први комад народне позоришне дружине. Овога су их пута живо приказали С. Вујићка, Ружић, Миљковић, Добриновић и Лукић. Друго вече давана је ТриФковићева „Избирачица" и Мите Калића „Пре. ки лек". Трећа свечана представа био је Стеријин „Владислав". У насловној улози гостовао је том приликом