Стражилово

286

СТРАЖИЛОВО

признајући заслуге истих особа и тога друштва за овај збор. Кад се збор тако конституисао, и поздрави и предлози са стране бише прочитани, закључи се, да се збор не одлаже, већ да се одмах приступи раду. Известилац сазивачке задруге др. Богдаи Давидовић у подужем и одушевљеном говору растумачи збору разлоге, који су навели друштво „Гусле", да покрене мисао о заједници сриских певачких задруга. Вели, да је друштво „Гусле" дошло овом приликом амо колико ради лепе позоришне прославе, још више тога ради, да поведе коло певачке заједнице. Певачким задругама треба дати сталан правац, треба да имају средиште, око којега ће се рад њихов кретати а у једном духу, у духу српском народном. Тај правац има да даде заједница тих задруга; а заједница би имала да поради, да се и нове задруге скланају, гдегод је могуће. Још у првому покрету омладинском осетила се потреба заједнице, а мисао о заједници истакле су певачке задруге у Панчеву и у Вршцу. Омладина је прихвчтила ту мисао и заједница је била створена. Али није била дуга века, нити је и могла бити. Немогућност се њена показала у самом темељу, јер се у оному племенитому одушевљењу помишљало на златне куле, а превиђао се песковит темељ. Заједница је та снивала о основним и средњим школама за музику, па чак и о академији, које би се све имало поднћи по сриским градовима, а од прихода саме заједнице. Смртна клица заједнице оне билајевећ и то, што је подигнута као саставан битан део све омладинске заједнице. По томе је природно, да је престанком омладинске заједнице морала престати и певачка. То је Вел.-Кикиндска задруга имала на уму, па је саставила нацрт за правила заједничка са скромнијим захтевима. При крају рече ово: „Код иас је овладала нека иредрасуда, али ми хоћемо да деламо на апостолском путу — културном. С тога не смемо један другог сумњичити, чим ко што ма и у том правцу подстакне. Научимо се, браћо, од Мађара слози и родољубљу: и они су подељени у партаје; али дирне ли им се у име и понос маџарски, сви су као један на бранику. Ово коло, заједница ова, јесте прилика, где се и ми сви можсмо сложити. Будимо родољубиви и наше ће дело уродити добрим плодом. Предлажем, дакле, да се у Угарској оснује српска певачка заједница". И предлог тај у начелу, и правила, што је Кикиндска задруга спремила (штампана су пре тога у „Засгави" и у „Бранику"), буду једнодушно иримљена за основ специјалне дебате. Дебата је трајала равно до 7 сахата, и мало да је ко напустио зборницу. И то је леп знак, како су Кикинђани погодили једну велику потребу нашег удруживања, као и тому, да у нас има воље за то. Правила су примљена у главноме онако, како су поднесена. Најбитнија је промена то, што се место „у Угарској" има свугде рећи „у земљама круне светог Стевана". По тим правилима јецелзаједници: да заступа интересе српских певачких друштава у земљама круне светог Стевана; да их у њихову раду потпомаже, да уједињеном снагом у народном духу гаји, шири и унапређује уметност српске глазбе, нарочито песму. Тога ради: а) нриређује заједница сваке друге године заједничку певачку и глазбену светковину и одржава заједничку скупштину, која се саветује о раду и о потребама заједнице; б) расписује награде на глазбене )мотворе; в) издаје глазбене умотворе. — т 1лан заједнице може бити свако српско певачко и глазбенО друштво у вемљама круне светог Стевана, које је конститујисано и има своја одобрена правила. — Седиште је заједници стално и

то у Вел. Кикинди. — Певачка заједница постоји све донде, док јој као чланови припадају пет певачких друштава, или док скупштина не би ма с кога разлога закључила раздружење. Збор је поверио одбору Кикиндскога певачког друштва, да својим путом поради, нека се иравила потврде, да то у своје време објави и да сазове скупштину за конститујисање заједнице. Треба ли препоручивати нашим српским певачким задругама овакову заједницу!? Зло би било, када би се и с које стране чекала тек ирепорука. Ево прилике, да се без разлике политичнога исповедања створи ипак једна заједница. О предлозима, који су на збору били изнесени, да уђу у пра в ил а заједничка, којима се хтело да даде заједници више значај српски, да се ирошири већ и самим уставом рад заједнички, те као: о скупљању народних српских мелодија, о издавању годишњега заједничкога зборника, о томе, да и п ојединци (не само задруге) уметници и пријатељи музике могу бити чланови заједнице, да се поради више и око инструменталне музике и т. д. — о свему томе проговорићемо у своје време. Дај, боже, сретан рад!

Г Л А 0 Н И К. (Матица Српска). У очи Ђурђева дне имао је књижевни одбор своју редовну седницу. Председавао је Светозар Савковић а на седници су били ови чланови : А. Хаџић, Филип Оберкнежевић, др. Ђорђе Дера, Миша Димитријевић, Стеван Лекић, Милан Савић и уредник овог листа. На седници је тој прочитана опширна оцена дра Јовановића Батута на „Монаха", спев Милорада II. Шапчанина. У оцени својој препоРУ ч УЈ е ДР- Батут Шапчанинову ту поетску приповетку као песнички производ ретке лепоте и вредности те се на основу те оцене „Монах" прима за Љзтопис. Између предмета, што су ове седнице били на дневном реду, истичемо ове: 1. Владимира Красића „Прилог тумачењу тајие буквице у старим рукописима", поднесен за Летопис, издан је на оцену Јовану Бошковићу. 2. Одбијена је „Грађа за геологију и минералошко-петрограФСку збирку околине Ваљевске", коју је за Летопис поднео хонорарни предавач на Лесковачкој гимназији и испитани проФесор Витомир Младеновић, а одбијена је с тога, што је то предмет и сувише специјалан, а да би могао интересовати читаоце Летоииса. 3. Исто је тако одбијена и Шимуновачког пароха Јована Димитријевића „Грађа за историју краљевине Србије, време нрве владе трећег наследног кнеза Михаила М. Обреновића" ; ту је грађу парох Димитријевић верно исписао из акта оног времена и уредио. 4. „Разне љубави", шаљива игра из сеоског живота, у четири чина, коју на награду подноси неки Велебит, издана је Милану Савићу и уреднику овог листа, да је прегледе. 5. Ускос пр' поруци Аркадије Варађанина одбијен је после подужег разговора одговор Војислава Бакића на оцену Мите Нешковића, у којој је овај у 14 4. књизи Летописа оцеиио награђено Бакићево дело „Поуке о васпитању деце у родитељској кући, за образованије српске матере". Бакић< в одговор с тога није примљен, што се у Летопису не може дати места чланцима сувише полемичне природе. 6. Критика Мите Нешковића на Николе Ђ. Вукичевића књигу под насловом „Прва настава у вери" поверенаје Аркадији Варађанину, да је прегледи. — Нред крај седнице прочитан је и усвојен образложен предлог изасланог одбора, да се фонд добротвора А. Гереског према намени покојниковој искључиво употреби на иотпору сиромашних и изнемоглих књижевника. Још је решеио, да се с препоруком упути управном одбору молба Бечке „Зоре" за при_