Стражилово

274

СТРАЖИЛОВО

БР. 18.

„Да нсдаћа мути? „Зашто моје звоно „Још и данас ћути ? „Та негда сам срећан „Још и бити мог'о, „Ал сам можда опда, „ Изволев'о много; „Газио сам хладно „По многоме цвету, „А тражио, иск'о, „Што нема на свету; „Тражио сам сласти „Најслађе на свету; „Хтело ми се бити, „К'о птица у лету; „Хтело ми се реком „Од шећера, меда, „Тако слатком, да се „Ни казати не да; „Најтоплије струје „Да с' у мени створе, „Да поплавим сав свет, „К'о река. к'о море; „Хтедох бити муња, „Што плане и мине ; „Светлост, која прва „На истоку сине, „Нешто, што би срећу, „Вазда у ме лило „И на смртном часу, „Само моје било!" „Многи мисле: краљ је „Изнад свију већи. „А има будала, „Који ће вам рећи: „Краљ је вишег кроја, „Суштаства и боје, „Од светије лозе, „Него народ што је. „Да л' што пурпур носим, „А он сукно, лико? („Говоримо право, „Не слуша нас нико !) „Зову ме и звездом, „Што по земљи иде, „И планином, што се, „Из далека виде: „Јадна сам вам звезда, „Што с' у мраку мота, „Нит може да светли „Путима живота! „Брдо сам, велите, —

1350

1360

1370

1380

1390

1400

1410

1420

„Јест, ал они брези, „На које су пали „Облаци и снези. „Многима с' на земљи „Тешка судба спрема, „Али од владарске „Жалосније нема!" „Ја сам величанство! Ко тај назив даде, Мор'о ј' знати вел'ке Владалачке јаде. Да све ране знате, Што у мени труну, Нико од вас не би, Ножелео круну. Краљ, к'о и ви, има Свој свет ужи, мали, Бози му га исто, К'о и вама, дали. И тај свет у себи И свет око вега, Све то хладно стоји, ТЈодаље од њега. Он мора да влада И себи и другом: И бесном дворану И оиом за плугом. Ако плаче народ, Мораш, краљу, и ти; Ако је весеље, Мораш вес'о бити: С њиме бригу брини, С њиме тужи, вени А нико не пита, Како ли је мени. Сви појуре краљу, К'о извору жедни, Грамзљиви власници И који су бедни. Кад је време бурно, Хајд'' на моја плећа: „Нека краљ потегне, „Снага му је већа!""

„Држлвници дођу, помогну па оду, 1440 „А ја вазда крмим на државном броду; „Они се башкаре, свак по својој ћуди, „ А траже од краља, да праведно суди; „Траже, да сам мудар, да сам добар сваком, „Да пружам, да дајем, а никада лаком; „Није им довољно, да си оно шта си, „Мораш бити велик, као с неба да си,

1430