Стражилово

368

Б Р. 23.

— Књижара Л. Хартмана у Загребу издала је ово дана одабране песме нашега Змаја у издаљу, које је удесио проф. др. Миливој Шрепел. Ми смо у 2. броју „Страашлова" о. г. на стр. 32. саопштили, како је Змај допустио књижари Л. Хартмана, да изда неколико његових песама латиницом. Надали смо се, да ћемо добити један примерак тога издања, како бисмо га могли приказати читаоцима „Стражилова*. Но како се у тој нади преварисмо, то морамо тек по „8то(;Г1" известити наше читаоце о том издању. Читамо ту, да је Шрепел написао и „кратак векопис Змајев, којим се упознајемо с досадањим радом песниковим и који управо врсним начином подаје карактеристику његову". Несме су у том издању подељене на три дела: 1. лирика и епика (31 несма); 2 шала и сатира (12 пес. ; 3. преведене песме (11 пееама). „Уто1га" жали, што у овој књизи нису „пружене само Змајеве изворне радње а тек у којој кашњој врсни му преводи. То није — вели — приговор, то је оправдана жеља, да песника упознамо по властитој творности". Уз књигу је додана и најновија слика Змајева. — Грловићева „бтоЈга" донела је у свесци за Мај о. г. три натписа црногорскога кнеза несника из онога низа, што смо ми но доброти сарадника нашег С. М. еретни били саопштити у 19. броју нашег листа. „8то1.га" доноси прва три натписа као „особито значајна, јер нам донуштају, да завиримо у душу супруга и родитеља, владара и домољуба". У .8то1п" су ти натписи, дабогме, наштампани латиницом, „да буду приступни и оном делу народа, који се служи овим писмом." — Иван Иванић пише у Мајској свесци Грловићеве „ЗтоЂге" „Српска кул-гурна писма". Говори ту о прослави народног позорингга, о заједници певачких друпггава, о збору Срба трговаца, о Роберту Толингеру, и на крају има још две три књижевне белешчице. Иванић ту признаје, да је „Србин", и да му је „слово ћирилица", но ипак пише ов I нисмалатиницом, да би се она већма читала (!). Зна — вели — да огромна већина наше (!!) „8то1;ге" припада другој половини нашег народа, који лагиницу чита, па се зато и решио на то. Ту већ пе може ни „8то1;га" а да скромно ие изјави, да би „овако и српски листови морали радити, доносећи ћирилицом (е, а да како ће? писана иввешћа о хрватском културном напретку; тако би се - вели — браћа зближила — и ишчезнула многа предсуда" (српски: предрасуда). Прво своје писмо завршује Иванић са жел.ом, да му „писма поелуже ма и једним кораком зближењу између два рођена брата, Србина и Хрвата, па кличе: „дао 1>ог!" И ми то велимо и од срца желимо, само бисмо приметили, да би посредовање у том великом послу — бар за сада —; Иванић могао оставити коме другом. — У 116. броју Загрепеке „Игуабзке" а у одељку „Књижевпост" има нека критика под насловом „Модерни класик". Ту критичар „—Н 1 " оштро и безобзирно напада на преводиоца Ђустијева „Ђинђилина", дра А. Качића-Пека (тако бар сгоји тамо . Критика је управо нека персифлажа на нреводиоца. Све би то још поднело, да се критичар сам није на два места грозно — посекао. Прво је, што га иемева, да у тварању пових речи полази „УисЈ11ш б^орапи". У тој при-

медби већ су две погрешке. 1. Вук није никад стварао нову реч, већ је употребио свагда само народну, какву је нашао. 2. Зар „критичар", који се тако размахује, сме рећи: „Вучјими стопами", зар не зна, како се каже? Још је једна рана критичарева, што исмева „класика" због изреке „А(1 1тш1 Мрћгпг', те додаје: „И овдје имадемо опет лјепи иримјер о чедности великог пјееника; ту нам се он очитује до дна душе своје. „Ас1 изит <1е1р1пт", за делФине спјевао је он дакле ове дивие и красне своје стихове, за оне исте рибе, које су некад спасле дичног Аријона из мора", и т. д. Та за име бога, зар г. „критичар" не зна, да „ 1п изит ЛерМт" значи „за употребу доФену" т. ј. Француском престолонаследнику. Људевит XIV. заповедио је, да се за наследника стари класици тако удесе, да се изоставе „клизава" места, да не би момак дошао на којекакве мисли. Од то се доба каже за свако „осунећено" дело, да је удешено „1п ивит <1е1р1пт", као што су од прилике и клаеици за школу и у опште дела, удешена за младеж. У осталом делФин и није „риба", већ је морски сисавац. — Де Амичисово „Сиоге" преводи се иа словеначки. Преводи га Јос. Борги у Љубљани. — Песме иознатог словеначког песника С и м о н а Г р ег о р ч и ћ а превео је на чешки В. Пакоста, катихета на девојачкој школи у Прагу. — У Паризу је пре неки дан изашла нова књига покојнога Виктора Ига. Дочекали су је онде онако, као што само у Паризу умеју дочекати књижевне новине. Унапред су о том говорили по свим салонима. Књигу су саставили ив књижевне оставштипе песникове а наслов јој је „Сћозез Уиев". А занимљива је та књига тим више, што с нове стране приказује Виктора Ига. Не ириказује великог песника и генијалног мислиоца, него човека, који се невезано и слободно разговара о свему и свачему. По која ситна приповетчица, скица, овлашна примедба пуни стране тој књизи. Прича се ту о емрти Тајраиовој и Балсаковој, о погребу Нанолеоиову, о вечерњим забавама, о краљу Лују Филипу и т. д. Има шта више и пикантних стварчица. Па све то лако написано, те изд-<је оригиналну мислилачку главу и слободоумни велики дух — Браћа Реваји у Будимпешти издају сад најновије коло иовијих романа Мавра Јокајије. У колу ће том бити само она дела Јокајијева, која још ниеу изашла у облику књиге, него само но часописима. Сваке две недеље излази по једна свешчица. Почиње сад роман „Три главе од камена", који ће изиети четирдесет табака (20 свешчица). Баш овај час добисмо од једног пријатеља нашег из Београда I. свеску т. зв Библиотеке за грош, што је штамнана тамо у трговачкој штампарији године 1884, и кад је отвориемо, имамо шта и видити! На првом месту одмах има песма „Ћемане", под коју је потписан „Бранислав". То је песма мал те не од речи до речи оно „Ћемане", што нам је нре недељу дана послао Б р а н и с л а в 'Б. Н у ш и ћ а ми, не имајући дабогме ни најмање повода посумњати у солидност његову, саопштили у нрошлом броју на челу листа. Региструјемо то просто, а Бранислав Т> Нушић знаће ваљда, да тим поступком није осрамотио нас, него себе.

САДРЖАЈ: Олга (Наставак). — Вл. М. Јов. Песма од Л>. П. Н. — Агитатор. (Наетавак.) — Голубу. (Анакреон.) Превео Б. Бранчић. — О кнезу Лазару. (Наставак.) — Женски карактери у појезији Лазе Костића. Од Милана Савића — Ковчежић. Гласник. (Јаков Игњатовић.) (Уз слику.)"— Позориште и уметност. —■ Књижевне белешке. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата админисграцији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду

СРПСКА ШТАМНАРИ.ЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.