Стражилово

Б р . 26.

СТРАЖИЛОВО

415

пије Бордб, а сутра киселица. Он већ зна, како се треба курталисати непријатна госга и како се вуче за нос кредитор; гледао је, како му код куће преписују ствари, мајка му беше тада пребледила па плаче, а оца беше нестало. До сада га је отац два пута стегао на груди, пољубио и изнемоглим му гласом рекао, да буде добар и да не љути мајку: овако му је отац говорио, кад га донесоше кући на колима онесвешћена и рањена у лакту. За време ове очеве болести нити је лепо ручавао, нити се -=ОезС—

ЕЊЖЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Изашао је дра Драгигае Станојевића „Србин", месечни часопис за економију и политику (програм радикални). Ово је садржај првој свесци „Србина" Јуни 1887.): 1. Говори српски! 2. Значај данашње опозиције у Србији. 3. За Србију 1868.—1886. 4. Непријатељи. 5. Пријатељи. — Угледала је већ света и трећа књига друштва светог Саве.а то је ,.Браетво и Ј. У тој су књизи наштампане три народне песме: „Маргита дјевојка и Рајко војвода", „Свети Саво" и „Ко крсно име слави, ономе и помаже". Има даље две причице М. Ћ. Милићевића и то: „Отаџбина" (с малом изменом прештампана из „Просветног Гласника" од прошле године), и „Дур делија, иде Лантелија!" Остало су књижевни и научни чланци и то од Љуб. Ковачевића: „Велес" (и Демир капија , „Ирилеи", „Охрид" и „Скадар" (уза сваки чланак има по једна или две лепо израђене слике); од Стојана Новаковића има две три црте за каракристику првих српских песника (Лукијана Мушицког и Симе Милутиновића. Та је студија први пут штампана на француском језику у Флорентинском „Неуие 1п1зегпа1;Јо ,а1е" (1зоте II. 2. НугаЈзоп, 279.—285.) а почетак, прво писмо, изишао је на српском језику у декембарској свесци „Отаџбине" за 1884.); Од Ђ. М. Бугарског има слика из прошлости: Глигаа Трлајић, књижевник српски; од II. Срећковића: Сима Игуманов (народни добротвор, утемељилац православне богословије у Призрену) и историјска студија „Солунски мир"; од М. В. Радоњића „Борба за народност, с нарочитим погледом на прогалост полапских Словена, Словинаца, Чеха и Срба; од Димитрија С. Јовановића „Јужне границе Душанова царства" и од М. В. Веселиновића „ГеограФСко -етнограФски преглед Маћедоније и Старе Србије" (с картом). „Браство" су уредили и штампање му нагдледали М и л ованР. Маринковић и Петар П. Ђорђевић, тајници другатва св. Саве. — Извегатај о српској ви1пој девојачкој гаколи у Новом Саду иа крају њене тринаесте а гаколске 1886./7. године доноси расправу проФесора М и те Кал и ћ а: „Жеиски уплив — девета велесила". -— Дугаан Рогић јавља, да је дао у гатампу збирку својих приповедака, у којој ће бити већином приповетке из српског народног живота. Биће у тој збирци и приповетка „Зорка - , која је у негдагањем „Српском Забавнику" недовргаена остала. Књига ће имати најмање 10 гатампаних табака а цена ће јој бити 60 новчића Претнлата се гапље иисцу

возио, нити је ишао у нозориште: све ово замени сиротиња, која се све то више ширила, неуљудни кредитори, изнемогла мајка, а отад љут и растужен. Напослетку овај дечко зна, да му је отац скептичан, и шта ли је пута чуо подругљивих речи о љубави, отаџбини и о врлинама — те ми једног дана ово парце сасвим озбиљно рече: Леп револверски метак свему је крај." Треба ли трошити речи у корист ове лепе карактеристике? — Не.

у Митровицу. — Даље јавља Дугаан Рогић, да ће после тих приповедака изаћи у иојединим свескама велики његов роман „Ископано благо". Чист приход од тога романа, а тако исто и од збирке приповедака, наменио је писац на то, да тиме настави у Загребу издавање „Српског Забавника", који је 1885. у Октобру морао престати излазити, гато претплатници нису уредно гаиљали претплату. — У извегатају о српској великој гимназији у Новом Саду за школску годину 1886-7 саопштена је расправа проФесора дра Ђорђа Дере „Ве роеђгз 1уг1с1з §таес!8, 1трп1Ш8 с!е Анасгеопбе ешздие ^иае зип1з ећ сИсипћиг сагттЉиз." (О грчким песницима лиричарима, нарочито о Анакреонту, о његовим песмама и о песмама за које веле, да су његове). Међу осталим спомиње писац, како су Анакрео нтове песме превађане и на српски; спомиње преводе Вукашина Радишића, гато су изагали у лисгу „Урашд" године 1838. и у ,,.Голубици" год. 1839., 1842. и 1843. Колико ми знамо, преводио је у нас Анакреонта и Јован Сундечић. На крају расправе своје, да би доказао, како је сриски језик згодан, да се на њ преведу Анакреонтове песме, саопгатава др. Дера упоредо са изворником превод Благоја Бранчића „Голубу", који је изагаао у 23. броју нашег лисга о. г. Бранчић је, као што нас уверава, намеран превести целог Анакреонта. У Загребу у наклади академијске књижаре X Хартмана (Ки§;Н & Ј3еи1з8сћ) изашла је ово дана књижица дра М и л и в о ј а Н1 р е п е л а: „Ко р н е л и ј е Т а ц и т". Реч је у тој књижици најпре о сиољњем животу Тацитову па онда о делих његових, која су овде врло нроницаво карактерисана; даље је онда под насловом „Други хисторици према Тациту " укратко изнесена сва повест писања историје, од грчких логограФа па све до Макулеја и Бекла. Кљижица је написана разговетним и лаким слогом, само се тек погдегде истакне штогата, што српски читалац само по смислу може разумети. Тако се каже на стр, 8. „који су били подобни за уверење у с иј а т и г л а в у" ; за Тиберија се на стр. 9. вели, да је био „п р еливен химбеник" ; на стр. 11. пак каже се, да су „сами догађаји троска повести", а на стр. 12., да је „на челу опорби био Квинтилијан" ; из смисла тек разумемо на тој истој страни и реч „огавје". А зашто Шрепел на страни 13. региструје, да је Тацитова Агриколу на хрватски превео др. Стеван Павловић, то бага не можемо да разумемо. Да ли можда зато, гато је превод гатампан у Загребу и гато га је издао Коста Стојгаић, који је међутим таЕ«ођер Србин? — Из Беча смо добили проснект нова илустрована ча-