Стражилово

440

СТРАЖИДОВО

БР. 28.

Легцје корабљ пребогати, Вјејет Хоругв народна, јакоже иламен бистр Сердцев . . . Најпослије да видимо, како поздравља III афарика, као директора Новосацке гимназије: Вождју, младих иројев сербских ! Искри огња твојего лиј в души Их. Двигии духи их на Парнас ... Се ти великих нам воспитај пјевцев, Имуших двигнут в гробје лежапџгја Ироји сербски в свјет живуирх. Пиндара, Флака, Омира зижди! Толико само о гимназији Новосацкој! Ајдемо даље. Давидовић нокреће своје Новине у Бечу а он му се одмах обрће: Најмилија је забава Музи мојој лијепо ђело и корисни труд сународника. Који нам се велича са својијем претцима а крије се у мраку љености. Ком је злато кумир а најслађа сопствена корист. Пред ким дарови Парнаса не имају цијене. 0! тијех ми се људи гпушава лира. Горди се српски јој глас! А радује се младићкијем твојијем напорима. . . Па кад је исти Давидовић добио допуштење, да заведе српску печатњу, пјева: Справа, скорје која росу питомости, Школске мудрости луч, милом по народу Шедро просипа!... Лете мисли кроз род. Рађајус мњења Нова; тражи се цјељ обш,а. Подножије Човеческе висине Млади оставља Србљин; на Славе љествицу взор диже и гњилости Свлачи одежду горд ... А да се и у Новом Саду заведе српска печатња, овако нострекава: Ти, јеже мисли хитро свјазујуше Их в даљни слеши краји земли всеја; Ти, јеже род, расјејан мира Частем по разним, држиш в сојузје; Народно ноље все удобрјајеши Подобно Нилу. Глас ли училшц без Тебе полезен роду, аш,е Куино и в них умирајет, крил без Твојих, шастљиви мислеј раздатељу! Приди в Нови Сад! Ти отсјуду Хребту ио силну Дунаја, разни во Предјели сербски, мисли полезни, и Родјаш;'ја паки сродни мисли,

Легше и скорше возможеш слати! Вреш,и скорјеје тамо твој гром, гдје сон; Послати росу, жажда гдје жмет трави; Там лучи свјета лит, идјеже Ум обуја, подивјаша нрави. Оснива ли се библиотека нри Новосацкој гимназији, Мушицки пјева: Сербски роде ликуј! Се над тобоју бдит Гениј; хцастија рог плпит за тја. Велит Токмо тако тенр, как' Уж' направил јеси стопи. Нравности гдје њест, Тамо шдстија њест. Нравни в бједах \цастљив! Је ли треба подизати конвпктуалне дом о в е за школску младеж, лира се Шишатовачка чује: Музе питомцима дај нам средство Да лакше могу вјежества горе врх Достигнут; мјеста забаве свезане Са чистом пшцом духа, срца; Вјечне гдје ће дружбе учинит залог. 11риложницима у ризницу народног изо б р а ж е њ а нј есник кличе: Митри Блестјашја, тучних стада волов, овец Свилених, горди сбор кораблеј исполн Богаств Индиских, земељ пространство Днех не по мнозјех оставим. Токмо Дјела благаја, имиже брат'ју, род Из тми влекохом свјетлост блажашују, Во рјад народов их ведохом Слави вјенцев увјенчаних, в лоно Блаженства вјечна свјест с имени водит Нам будут! „Убо мње за других здје жит?" Проч подла мисле! Жизни л' сладост Ти без других ои\утит возможеш? У спомен народног добротвора М а р к а Сервиског пјева: Тому свјет слави в вјек не номркнет, кто Народним музам сиплет јелеј во чван. Ти брал рукоју шедрој палму Сербским между благородством нерви. С а в и Т ек е л и ј и пјева: Рода љубитељу Жизни легше јест бремја Аш,е может служит јему. Мужем благоже днес, имже даде судба Сили добра творит; Ти в сем блажен јеси. Бог даде Ти богаство, Хитрост, роду, себје с ним жит! II е т р у Т е к е л и ј и опет пјевајући, срав-