Стражилово

Б Р . 30.

СТРАЖИЛОВО

475

ИСТОРИЈСКО-ГЕОГРАФСКО ИВЕРЈЕ. ОД И. РУВАРЦА.

3. Елгос=Емос. (Свршетак.) Пе помињи ми, мојгим те, Рајића и ие упућуј ме Рајићу. Само њему немој ме сдати, који ии то није знао, где је Велбужд лежао. Ево читај на страни 556.: „И шествова†крал^ нриспћ вђ место рекомо НелбузкдЂ Сардикшскш староименитми градг, нннћ зовомђ Соф1л, таборЂ свои сербсми тамо ностави." Њему је Велбужд или Велбушка бања или просто Бања а најпростије ђустендил то исто, што Софија или стари Срћдкц]., Средац! Рајића ми не помињи! Лако је рећи: Не помињи ми Рајића, али ти не можеш даље и не смеш се удаљити од Рајића! Не могу? Да видимо, хоћу ли моћи даље? Ја одох, мене нешто вуче у планину, у Стару иланину, — идем у ајдуке! А шта ћеш у Старој планини и шта ћеш међу ајдуци? Ајде иди, иди „Врат ломити, по гори ходити „По ајдуцих, по лошу занату, „А под старост, кад ти иије време. Помисли само на Панту и како ће од радости цикнути Ианта а уз Панту како ће још јаче поцикнути она слика и прилика Пантина на овој, еј ђиди! на овој страни! Не дај врагу области — а себи уштеди пут у далеку ту Стару планину! Силом не можеш даље од Елгоса! Добро! Али кад се не може што силом а оно се куша милом и мајсторијом; па покушајдер и ти, не би ли се опростио Елгоса и докопао се какогод ивера. Загледај се, добро се загледај, па онда пипни, кљуцни и окрени; па се опет замисли и домишљај се, и кад ти севне мисао или домисао а ти не пуштај те мисли и домисли, већ реци, најпре само у себи реци: да не лежи у том „Елгосу" какво ђаволско „ухиштреније", да није то штампарска погрешка? Како стоји у ориђиналу у автографу Рајићевом! Дали и тамо стоји „ Елгосђ " или друга која реч? Не знам, како у ориђиналу стоји и нећу више да знам за Рајића и његову историју. Ево ти ова два листића, на којима је он назначио „погрћшки, вползнпл вђ Исторш мого словенскихЂ народо†нерадћшемЂ Тупографа Новаковича" на види сам, да ли је ту назначио он, да на страни 554. место наиечатаног „ Елгосђ " треба читати друкчије. У том назначењу не стоји, да на страни 554. има какве штампарске ногрешке; али ту није ни

то назначено, да на страни (137. месго нанечатаног „Л-Гарку" треба читати „Жарку". Рајић је морао јако љутит бити, кад је назначавао штамнарске погрешке у својој напечатаној историји, па као што је љутит превидио ону штампарску иогрешку на страни 637., тако је исто превидио и на страни 554. погрешку, ако има штампарске погрешке на тој. Но то је само могућност, а како је управо, не може се знати, док се не завири у огроман онај фолијант, који се заједно с осталима руконисима Рајићевим у Карловачкој патријаршијској библијотеци чува. Кога се Рајић поглавито држао, кад је „сочињавао" своју историју — Сербов? Шта питаш то, кад знаш, та колико сам ти пута већ казао, да се он понајвише држао грофа Вранковића и његоне кронике. Па шта пише и како онисује гроф Бранковић бој тај на Велбужду или под Земљаном градом и да ли Бранковић зна што за Елгос и Елгоску страну горовиту ? Не сећам се, како у автографу Бранковићеву гласи почетак описа тога крвавога боја, али се добро сећам, да у скраћеном оном нрепису кронике те Бранковићеве, која се налази у ман. Крушедолу, у првој свесци на листу 33-ћем пише: „МихаилЂ болгарскш кралв вг, л 'ћто господне 1330. вђ сербскуго землго возшедт. в' планинскуго страну, именуемуго Емосђ вђ тракгискои державћ —." Доста је, доста! Сад сад смо на чисто. Е м о с ђ (Наепшв — Балкан — Коџа Балкан илити Стара Планина) је дакле право име оној планинској — гористној — горовитој сграни, и од Емоса је ђаволсгшм ухиштренијем ггостао Елгосђ и та „Елгоска страна горовита" у Суботићевом епосу, због које си се толико мучио и намучио. Не жалим, што сам се мучио. кад само нећу морати без ивера кући, јер само једна примедба још и једно питање, и ивер је, трећи историјско-географски ивер је готов! Рледом на приведено место из Бранковићеве кронике приметити ми је, да је извор месту том Нићифор Григора (IX. књ. 12.) и место то гласи по гтреводу Рајићеву (II. 564. прим.): „МихаилЂ собра†великш полкђ 12000 изђ кралевства своего и 3000 отђ Скуоовђ наемннхЂ, сђ которими чрезЂ с'1'.вернуго страну И м а горн во влад 'ћнге Тривалское нападенге учинилв при источниц!, р4ки Струмн. Четнри убо дни цћлкш непрпгтелскал полл огнемЂ и мечемЂ невозбранно опустошаетЂ и т. д." Иита се, т. ј. ја питам, а г. Панта нека изволи одговорити, да ли је трудољубивом Рајићу кад је пре-