Стражилово

496

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 31.

УЗ НАШУ СЖКУ. У 41. и 42. броју нашега лиета од године 1886. изашла је раенрава о нојевији Војислава Ј. Илијћа, сада ево доноеимо и елику тога пееника вашег. Што је у оној раеправи о нојезији Војислављевој казано, потврдио је сам песник још боље својим пеемама новијега доба. Српски свет имаће на скоро прилике, да целокупну појезију Војислављеву има пред собом, јер за кратко време изаћи ће „II е с м е В о ј и с л а в а Ј. Илијћа" у Београду Ми се врло радујемо, што ћемо доћи до потпуног уживања прекрасних песама тих, од којих је многа и у нашем листу први пут угледала света,. Војислав је до душе у последње време нешто ућутао, али је узрок томе конзеквенција неугодног тумачења песме његове, која је изашла у неком београдском листу. До сад се ваљда већ ослободио „азачке тамнице", и ми се надамо, да ћемо скоро читати нову песму, која тако уме к срцу да збори.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — Изашла је 65. свеска (за август) „Отаџбине" са овим садржајем: 1. Трешњеви витез, историјска расправа пуковника Ј. Драгашевића, 2. Исток, песма од Војислава, 3. Сливница (из диевника једног резерниог ОФицира) од Владана Ђорђевића, 4. О сељењу тица, од проФесора Л>убомира Миљковића, 5. На престолу, б. Неколико циФара (о српским финансијама) од Владана Ђорђевића, 7. Народна и власничка политика, од ироФесора М. Миловановића, 8. Ручни рад у мушкој школи, од Срет. М. Аџића, 9. Стање индустрије у Србији, од проФ. В. Карића. 10. Прилог: карта Сливнице. — Од српске књижаре браће М. Поповића добили смо на приказ ове књиге: М а к с и м Ц р н о ј е в и ћ, трагедија у пет чинова, од Лазе Костића; друго, поправљено издање. Нера Сегединац, трагедија у пет чинова, од Лазе Костића; друго издање. Занатлија, приповетка из занатлијског живота, за младеж и за народ написао Роберт Нидергесес. превео Гавра Путник, упр учител. у Руми. — Од књига „Матице Хрватске" узимамо АдолФа Вебера „Пут у Цариград" прву у руке, понајвише из радозналости, да видимо, како хрватски каноник пз^тује и како оиисује свој пут. Мртслили смо, да ћемо на свакој страни видити католика и само где где Хрвата. Но католика је поштовани писац оставио у Загребу, у Каптолу а Хрватаје понео собом више кокетерије ради. Као јаку страну те књиге морамо истаћи објективност~и критичко посматрање. Писац се не да занети од „мистериозног" оријента, нити су му пре-ђапн -би описивачи тог „земног раја" „над сваком сумњом." Он воли сам видити и чути, па тек онда прозборити. Друга је врлина те књиге умиљати хумор а местимице — према предмету — баш песничко описивање. У слабије стране можемо рачунати језик. Догод се већина хрватских писаца

држе стила, који је далеко од сваког народног изговора, дотле ми Срби не можемо никад признати, да су та два језика, српски и хрватски, једио исто. И у Вебера је та „особујност" отела тако маха, да га иа многим местима баш нисмо равумели. Иначе, као што рекосмо, свако признање том делу, и ми бисмо га и нашем свету радо препоручили, само кад би се когод нашао, да га преведе — на српски. — Одавно хтедосмо коју рећи о руском илустрованом листу „Ниви", који у Петрограду излази већ 18 година. „Нива" је лист за књижевност, политику и савремени живот. Политиком се бави толико, колико бележи важније догађаје, иначе је посвећен књижевности и разним појавама у животу, особито руском. Главна важина лежи му пак у самим илустрацијама и то у оригинално-руским. У 28. броју од ове године слика је руског уметника В. Маковског „У гостионици", како богати дебељко наручује (за цело) особито неко јело, јер слади и себи и послужитељу; међу тим ће се „бочити" с пуним тањиром рака. За тим је насликано одељење из царске „еремитаже" (галерије слика и кипова). Н. Каразин насликао је два призора о ужасу земљетреса у Верном, у руској Азији, 28. маја о. г. Т. Кондопуло насликао је грдан храст, који је у близини Јалте у Криму. За тимсујош слике ие-руских уметника, као „иештански мост", „лето" од Француза Шаплена, „последњи тренуци млетачког дужда Марина Фалијерија", и још две слике нових француских министара. „ Нива" доноси опширан опис својих слика, за тим разне белешке и смесице, За стране земље стоји 8 рубал,а годишње. АФ0РИ0МИ. Римски. Л>уди махом више мисле на добар живот, него на дуг живот. А ипак сваком је у власти, да добро живи, а ником,

да поживи дуго.

С е н е к а.

Ништава је ствар човечији живот, али велика је ствар презирање живота. Сенека. Једна лудост вуче за собом другу. Теренције. Човек, који се преко мере хвали, изгледа као да хоће да понизи и омаловажи друге, и ми гледамо у њему тежњу не да себе овелича, већ да нас понизи. Квинтилијан. Задржи за себе своје мишљење. Дионисије Катон. Да несретна човека, коме је сасвим слободно чинитизла! Ц и це р он. ФилосоФија нас је научила дведоа стварима: да поштујемо Бога и да љубимо л>уде Сенека. Сиромаштво учи човека свима могућим вештинама. II лау т. Душевне болести не наличе на болести телесне: што су оне теже, тим мање се осећају. Сеиека.

САДРЖАЈ: На странпутици. (Наставак.) — Агитатор. (Свршетак.) — Лукијан Мушицки. (Наставак.) — О кнезу Лазару. (Наставак.) — Црни Пера, народни гуслар у Босни. (Наставак) — Листак. Писма Ђорђа Магарашевића Јовану Хаџићу-Светићу. V. — Ковчежић. Уз нашу слику. (Војислав Ј. Илијћ.) —Књижевне белешке. — Афорисми „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на ио год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.