Стражилово

528

СТРАЖИЛОВО

небрегава, своју заклетву гази, или за свој интерес из потаје ради, тај се поштује, хвали, одликује и у звезде кује. Тај начин пресуђивања јавнога рада сасвим је погрешан, и баш с тога се морали већином позвани повући са поља јавнога рада, а на њему је остало само неколико људи, који тражећи популаритета дају вотума у пресуђивању јавних одношаја и онима, који не познају ни садањих, а камо ли развитка културних одношаја. Тако радећи може се много гласова набавити, али ко се ослања на глас простих људи, незналица и неискусне дечурлије, тај није нријатељ народу, тај ради само за свој интерес. То је непријатељ народу. На тај начин су људи ладније крви, што је за вођерве политике неопходно нужно, људи зрелијег суђења и свестраног познавања културних одношаја људских, са поља јавнога рада тако рећи одвијани, постали су индиФерентни и немарни и према цркви и према школи, ма да су и срцем и душом жељни напретка своме народу у сваком правцу, а на њему остали су људи, који у популаритету код простих људи и незреле дечурлије свог интереса налазе, и код којих се баш због тога ни најмање љубави према свом народу не може претпоставити, јер не би се могли играти са судбом народа свога, нити би га водили, да буде „жртва бурних таласа". Тај начин пресуђивања јавнога раданијесамо немар проузроковао код многих врло важних људи, знањем, искуством и иман>ем претежнијих, него из грозничаве себичности произишла је неслога, мржња и пакост међу појединим уваженим људима, какве није било ваљда ни пред битку Косовску. Плод тадање неслоге био је губитак битке Косовске и горке последице њезине за српски народ, а какве ће иоследице произаћи из данашње неслоге и пакости међусобне, то — Боже нас сачувај! Док такво сгање не престане, нећемо имати напретка ни на којем иољу: црква ће нам имати још мање побожних хришћана, школе ће нам још и већма пасти и исиуниће се речи песникове: „А народ наш ће остати робл>е, Слепо ће поћи у тај свет бели И молит мрве да му удели. А кад се нашег немара сети, Само ће знати неоце клети." Ја сам уверен а уверавам и вас о том, да наш иесник није ту песму спевао само за то, да нам своје пророштво у њу лепше увије, већ за то, што се и сам боји, да му народ не постигне зла судба са немара, неслоге и омразе. Да се не збуде, чега се наш песник боји, лако је иостићи: нека ради сваки свој посао са највећом ревношћу; нека га за љубав ма каквог иркоса ил бескорисног уживања никоме за вољу не пренебрегава; нека се сваки у своме послу према данашњем времену усавршава и са другим светом наиредује; нек свако сву своју снагу напрегне, да своје материјално стање сачува и умножи; нека један другога ноштује и потпомаже; нека свако своју децу нрема данашњој нотреби изобрази; нек их научи на истрајност у послу, на стрпељивост у невољи, на поштовање према старијима, на покорност према властима, на иринашање жртве на опште корисна дела, на чување леиих нрави и народиих обичаја; и у опште иек их одвраћа од свачега, што се не би слагало са набројаним врлинама: наиме нек их чувају од слаткореких и млогозналих учитеља, који зарад свог интереса сеју омразу у народу, који су кадри завадити оца са сином, брата са брагом, друга са другом — и а ћ е ц е л о м н а р о д у с р и с к о м бити д о б р о. А они, који су кадри задирати у свачији посао; који знају замерати и владици и свештенику и чиновнику и учитељу и ОФИциру и солдату и црквењаку и звонару и свим другим служител»има и иослужитељима; који се усуђују без икаква зазора учити памети и искусније и наученије људе од себе; који су кадри давати лекције и докторима и адвокатима и проФесорима и чиновницима и трговцима и занатлијама и паорима, и старом и младом и паметном и лудом — нек имају

свагда на уму ону стару и сваком познату пословицу: К о м н о г о г о в о р и, и л много з и а и л м н о г о л а ж е! А што знају, нека на поштен начин науче и онога, који то не зна; али нека се окану за свој интерес обмањивати прост народ и незрео нараштај којекаквим лагаријама и преваром, — јер то сеје раздор и неслогу, то нас разрођује, то упропашћује српски народ! Ко тако ради, „није Србин, већ је изрод, тог ће земља клети." Не допушта ми ова свечана прилика, не допушта ми данашња добра воља моја и родитеља добрих ученика мојих, да и даље у том правцу говорим; окрећем се мојим милим и драгим ученицима. Драги ученици! Наш мили песник, ваш Чика Јова Змај, каже на ваша уста у својој песми, о којој је овде говор, ове речи: „Скини ми, бабо, с чела облаке, Недај ме, бабо, у просијаке! Не штеди, бабо, рад добра мога, Смилуј се, бабо, тако ти бога! Јер биће дана, ал неће среће, И биће људи, ал Срба неће! Помози, бабо, помоћ'ћу и ја, Да српско име јоште просија ! У овим речма обећајете ви преко вашег г 1ика-Јове Змаја врло много. Ви обећајете, да ћете помоћи, даерпско име јоште просија. Та то и ишчекује Српство од вас и ништа друго. У вас се уздају и родитељи и учитељи ваши и цео народ српски; али знајте, да се тај завет испунити може само озбиљним, сложним и иеуморним радом. Неслогом, међусобним опадањем и вечитим протеривањем не може се ни до чег доћи. Но за озбиљан рад мора се човек из малена, из младости евоје спремати; јер за тај рад изискује се и обилно знање и многостручно искуство. Ви се данас налазите у раздраганом стању, јер вас с једне стране мучи иестрпљење у очекивању сведоџбе и оцене за ову годину, с друге пак стране тежња за одмором и тежња за састанком са своји родитељи, сродници и присни пријатељи. Вами дакле сада говорити о озбиљном раду било би, држим, без користи. О том ћете другом прилико.м чути, пгго треба да знате. Толико само примите за сад још од мене: нека вас Бог милостиви сачува од сваке беде и невоље; нека вас сачува од злих и себичних учитеља свугде и свагда; будите здрави и весели у наручју својих милих родитеља; ионесите им од моје и од стране осталих ваших ироФесора искрени ноздрав; нек вам буде овај одмор на окрепљење ваше душевне и телесне снаге за наставак отпочетог вам рада — а сад отпевајте ми ири иоласку још једну несму, па онда срећан вам пут! Иосле тог говора отпевали су још ученици у мешовиту лику Змајево „Дижите школе" у композицији Толингеровој.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ, — Од „Народне библиотеке" браће Јовановића изашла је 158. свеска : „Крст у шуми^' од Ст. Груђинскога. — Изашла је и друга књижица Поук& о човечијем телу, животу и зрављу, што их иише др. Милан Јовановић-Батут. У тој се другој књижици говори о телу и з н у т р а. — Изашла је „Повесница" слободне краљевске вароши В р 1и ц а", од С р е ћ к а М и л е к е р а. Издао муницинални одбор слоб. краљевске вароши Вршца, поводом хиљадугодишњег онстанка Угарске. 2 велике свеске са сликама и нацртима негдашње и еадашње вароши. -— Јоца Савић, редитељ Минхенског дворског позоришта, удесио је народну глуму о сиромашном Хајнриху за тамошње иозориште. — Писма и мемоари славнога енглеског глумца, Давида Герика, продани су недавно у Дондону за преко 1300 Фор.

САДРЖАЈ: Спомен Ђорђу Натошевићу. Песма од Љубинка. — На странпутици. (Наставак.) — У уставној земљи. (Свршетак.) — ЈЕукијан Мушицки. (Свршетак.) — О кнезу Лазару. (Наставак.) — Бранич српскога језика. — Ковчежић. Гласник. — Књижевне белешке.

„СТРАЖШГОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Дена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРЛСКА 111ТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.