Стражилово

576

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 36.

малих пушака. 11.) падају муве (т ј цркавају). 12.) п асти у кревет; у тешку болест; пасти од велике болести (епилепсије). 13.) Г1 а л а мува на међеда (нар. посл.). 14.) Па ла му секира у мед (нар. посл.). 15.) Пало му шљеме на тјеме (нар. послЛ 16.) Пало му на ум као лудоме женити се (нар. посл.). 17.) Пада му пут (н. пр. у картама, кад се размештају). 18.) Кад падају Мученици? Мученици падају 9. Марта. И. т. д. — IV. Да ли је боље рећи тумачити, или толковати? Пре свега ваља знати, да је т у м ачити преокренуто од толмачити, а ово је опет постало од туђинске речи ВоћпекзеТ), <1о1те1.8ћеп ; напротив т о лк о в а т и јесте коренита српска реч, и постала је из сложених толико-колико. Наши књижевници дакле без оправданог узроке мрзе на њу, јер то није, као што многи мисле, славенска, него чисто српска реч. Вук је има у Речнику, а налази се и у нар. песмама, н. пр Он јој оде санак толковати; Сан т о л к у ј е Кружићева Јела. И Вук је испрва свуд писао т о л к о в а т и, а не т у м а ч и т и (в „Срп. нар. песме" IV. 1833. у предговору, и даље на стр. 8.), али зашто је касније (н. пр. у Речнику 1852. стр. 81.) заменио ту реч са т у м а ч и т и, не могу никако да се домислим, осим ако то није посао доцнијих сурадника и помагача му. — Популарна расправа М и т е Петровић а „К а к о се негује свилена б у б а", што је изашла у 13. св. Коњевићеве библијотеке, врло је првољно оцењена у 9. бр. „Кпјггеупе зтовге". Оцењивач вели, да је писац своју сгвар јако лепо и прегледно разредио а к томе и тако разгокетно сав рад око свилене бубе описао и разложио, да га и свако дете разумети може. Уз то је, вели, и језик веома чист, како је то у мало књига. Замера му само неке језичке, као што рн зове, туђице, које по нашем мњењу Србину нису толико баш ни „туђице", јер су већ стекле у говору и књизи потпуно право грађанства. Суд свој о расправи целој своди на то, да та књига спада у сваком погледу међу наше најбоље — он вели: п у ч к е списе, а ми ћемо рећи: — списе з а н а р о д. — Читамо у Сарајевској „Просвјети" : Од дела, које су издали Гавро Бољарић и Никола Тајшановић с натписом: Српско православно пјеније, откупила је земаљска влада у Босни и Херцеговини 250 комада. Дело је то штампано у 500 комада и скоро је сасвим распродато, те ће скорим изаћи и друго издање опет у 500 ком. Сачинитељи намеравају, да штампају и другу свеску, у којој ће бити празнични ирмоси. — Изашла је 157. свеска ЈГетописа Матице Српске (1887. свеска трећа). У тој је свесци довршена расправа Ђ. Магарашевића/Борђе Магарашевић, српски књижевник, оснивач и први уредник Летописа", за коју смо пре јавили, да је и засепце отпггампана. На другом је месту чланак Мите Петровића „Фруш когорски извориипоменио њимау старијој књижевно сти". За тим чланком долази историјска студија од Синише „Неколико ријечи о тасту Немањину, бануБорићу" а за њом спев Војислава Ј. Илијћа „Смрт Периклова."

Из збирке Владимира Красића саопштене су овде ове две народне приповетке из Крајине: 13. „Колико ваља краљева брада" и 14. „Три брата. Даље је по реду беседа Светозара Савковића у спомен покојном дру М илану Ђорђевићу, која је изговорена била о св. Сави 1885., онда саопштена у нашем листу од г. 1885. у бројевима 5. 10. и 11. те и засепце била прештампана. ПроФесор Мојо Медић је прибрао „Опет њеколико народних игара" те их у овој свесци на јавност изнео. У „Гласнику из српеког и словенског света" реч је о постанку и развитку српског народног позоришта (приликом свечаие двадесетпетгодишње прославе народног позоришта у Новом Саду 6. 7. 8. 10. и 11. Априла ове године). Пред завршетак има оцена Мите П етровића на први део „Хемијске технологиј е", коју је израдио С. М. Јозанић а у којој је реч о води и гориву. Сасвим на крају су, као обично, изводи из заиисника књижевног одбора и одељења; овде су записници седнице одборске од 3. Маја и 25. Јунија 1886. и седнице књижевног одељења од 23. Августа. Саоиштене су у тим записницима ове оцене и прикази : 1. Светозара Савковића на спев „Едварда Јунга мисли у ноћи или облици живота", који је на српски слободно превео нокојни Светозар Вујић, негда адвокат у Ади; 2. Милана А. Јовановића на спис Синишин: „Родослов династије Беле Павлимира и Тјехомила"; 3. Аркадије Варађанина на раснраву Мите Нешковића „Змај-Јован Јовановић као иедагог"; 4. Паје Марковића и Милана Андрића на неиозната писца „Роман украденог детета"; 5. Јована Грчића и дра Милана Јовановића-Батута на шаљиву игру Мите Калића под насловом „Мој џеи"; 6. Мише Димитријевића на нрерађеиу драму Мите Ноповића под насловом „Цар Јован" и Ђорђа Малетића на „Наше сељане" Мите Поповића. — Књигу „Од чега људи живе", исгина и поезија од гроФа Љ. 11. Толстоја, превео је на немачки Евгеније Виланд. Исти је иревео и Толстојеву „Гатку о Ивану Лудом", а од неименованог је преводиоца Толстојево дело "„Севастопољ, црте из опсаде Севаетопоља". — Достојевскову причу „Краткаја" превео је на немачкн Бренштет, а „Милијон" гроФа Саљаеа превео је Глен. — Дело кнеза Н. С. Галицина „Општа војна историја свију народа и времена" излази и у немачком преводу. Наклада Теодор Рај у Каслу. — Виљем Белше пише реалистичку естетику. Наклада К. Рајснер у Лајпцигу. — Едвард Енгел написао је књигу о изговору грчког језика. Јена. X. Костенобле. Исиравци. У бр 34. на стр. 539. место „морао је бости очи своје са рукописом пишчевим" треба да стоји „морао је бости очи своје рукописом пишчевим." — У ириповетци „На странпутици" пак молимо читаоце да исправе ове три погрешке: у 32. броју на сгр. 500. у другом ступцу у трећем реду од доле место иодмукло треба иромукло; у 34. броју на стр. 530. у другом ступцу у 13. реду одозгоре место одрицао треба обрицао; и у истом броју на стр. 533. у ирвом ступцу у другом реду одозгоре место пута треба пупа.

САДРЖАЈ: Посланички извештај. (Беранже.) Превео Вл. М. Јовановић. — Комшије. (Наставак.) — Сеоски чаканац. Песма трећа. — Посета у добри час. Новела Матилде Серао. — Павле Орсаг-Хвјездослав, словачки песник. Пише Д. Б. Доброслав. — Српски језик у околини Призренској, Пећској, Моравској и Дибарској. (Наставак.) — Ковчежић. Уз нашу слику. (Владика Никанор Грујић.) — Књижевне белешке.

„СТРАЖИЛОВО" ивлази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

ОРПГКА ТТТТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.