Стражилово

592

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 37.

ски „имац"). Старо-српска (у законику Душанову и иначе 4 реч 1в1Ј1Ј|Ћ оснива се на ЈШ1|М» (сравни старослов. партип,ип ирннМЋ и ПрШвМЋ место приЈБмт>), чији се народни облик сачувао у Дубровачким споменицима. Облик „ј^мац" дакле је само у полу српски, а у другу полу црквено-словенски. Браничима чистоте српско-хрватског језика — једном Маретићу у Загребу — остављам, да поближе изз^че критику Бошковићеву, а истичем само на стр. 126. у нримедби, из Даничићевих „Коријена" поновљену етимологију речи „прбтуха, да рекнем, што имам да — замерим. Реч „протуха" вели се да долази од предлога „проти" или „прот'" а „уха" да је суфикс . Мени се та гласовно и Формално могућа етимологија не допада с тога, игго ми сувише мало казује. Реч протуха 0111 Ађеп^еигег (у Вука још „Зсћлуагтег", што ћеједва бити добро) подсећа ио значењу на руско „проидоха", на словеначк. хрват „ро^егић"; свуда се уз сличан суфикс (— оха, — ић види још и глаголски корен, сложен с предлогом. Да ли неће и у „проту —" речи „протуха" бити глаголске основе са предлогом „про —"? На жалост ми је сасвим нејасан обим и старост употребљавања те речи. Могао би човек у нро-туха најпре и најпре иаслутити про-тлч.кха, дакле човека, који се свуд протура, само ваља промислити, да се у српском у том значењу не употребљава „протуцати се", него „иотуцати се", дакле и „потукач" е1л Негит1)геЉег. Зато бих ја волио у „прбтухи" тражити глагол „протурити се" (Лш*сћкоттеп), тако да би пун облик те речи управо требао да буде „прбтуруха". Могло би се" додуше због словачко-чешког 1и1а6 (познато и у малоруском) и због глагола „потулити" и ;; иотулити се", који је такођер у сри. хрв. познат, помислити и на какво „протулуха' (ср. чешки глагол ргова1ас1и 80", итћег8сћл^е1^еп), али због дужине глагола „ро1лШт" могло би се ту пре очекивати „прбтуха", него протуха. Напослетку ћу споменути и то, да би се та реч могла извести из „иротрухе", кад испадне р (због онога р у пређашрвем слогу), али бих ја у том случају слутио, да има значење женског рода. Радоваћу се, ако моји иредлози за разјашњење још кога наведу, да ту реч, можда са бољим успехом, протумачи. С М Е С I Д Е, (Робови у Римљана.) Док су просги обичаји владали у старом Риму, није Рим имао много робова; али кад се раскош стаде дизати, тада се умножише и иотребе, те се искало много више руку за подмирење ових Ратови су богато снабдевали трговингта робљем. Павле Емилије, Семпропије Грах и Сципијон Емилијан гомилама су продавали ратне заробљенике. Доцније сам један Марије продао је 1.40.000 Кимнра и Тевтона у ропство. Цицерон је тек у једној вароши за три дана примио један милијун Форината од продатих робова. Јулије Цезар и Помпеј хвалили се, да су снаки по два милијуна људи продали или убили. У мирно доба не само морски гусари, него и консули с легијама хватали су људе и продавали. Попилије Л!ена у једаред је 10.000 Статијела (то је био мали гусарски народ , а Касије хиљаду хиљада горских сгановника у ропство одвео. 11о варошима и виђенијим друмовима хватали су људе као дивљу зверад, и колико је овим начином знатних људи пало у ропство, од којих да споменемо само Платона, и Дијогена Сипопејца филозоФе, Теренција песника, Поливија славног историчара и т. д. Песник Хорације и император Диоклецијан били су такођер синови ослббођених робова. Грађански закон није

више познавао онога, ко је насиљем слободе лииген; па и кад се ослободио, сматран је вазда за жигосаног. Мањи владаоци продавали су најпре ратне заробљенике, а после, кад није било ових, и своје поданике. Из Галије, Германије и скитских земаља поплавили су обале средиземног мора гомиле осинџирених варвара, које су трговци из Марсилије и осталих приморских градова преважали у Рим на иродају. Мали новац, сукно, оружје, у Тракији и Африци сб, у Галији вино давано је утакмице за њих. Из Утике и Мисира доважани су били Црнци, Александрија је давала знатне језикословце, Сидон и Кипар разумне и поучљиве Азијате, Грчка лепе момке и девојке; из Епира и Илирије добијали се вешти чобани, из Германије, Галије и Тракије снажни гладијатори, а из Кападокије питоми раденици. Једино су Хиспањани стајали на рђаву гласу због велике наклоности к убијству. Кад помислимо, да је камата у провинцијама скочила на 48°/ 0 , и да су закупници даика ужасне кајишарлуке терали, онда ћемо разумети, за што су н. пр. читави народи, целе покрајине и вароши продаване бивале. Кад је Марије искао помоћи у Никомида, Витинијског краља, овај му одговори: „Ваше порежџије не оставише ми ништа до деце и стараца." Невероватно је велик био број робова, што су били у служби но кућама и ио летњиковцима. Катона (млађег, од Утике), који је чувен био са своје скромности, кад се на селу бавио, окружавало је петнаест робова. Један незнатан сицилијски земљедржац, ДамоФило, имао је 400, а од римских трговаца, што се били у Утици настанили, н н. Крас, ослобођеник Деметрије и т. д. имали су толико робова, да су читаве чете могли од њих исгавити. Помпеј је само од иасгира својих наоружао 300 коњаника, а Цезарева чељад тако је многобројна била, да је не једаннут застрашила сенат. Клавдије Исидор жалио се, да су му грађански ратови само 4110 робова иоштедили. Скаурус пак, онај исти што је за 80.000 гледалаца на 360 ступова саградио позориште, и са 3.000 тучних статуа украсио, као нпм се говори, имао је 8.000 робова. Атинеј вели, да су појединци и по 20.000 робова имали. — Ово неприродно стање кадри су били тек неприродни закони одржати, и само се отуда тумаче они крути и крвави закони, што су за робове донашани. Аристотеле мисли, да роба никад не треба на миру оставити; Катон иак вели: „Роб треба да ради или нек спава." Није било нотребно ни да знаде мислити. Било их је и такових господара, који су их глађу морили. „Од слободног народа не треба узимати робова, јер су ови оиасни; од такових треба само мало робова имати, да се не би договорили, јер колико је робова, толико је непријатеља; само укратко ваља с њима говорити, да би се што већма бојали и ноштовали господаре своје; — тако треба с њима поступати као с дивљим зверовима, и непресганим цшбањем сас.вим нонизити им дух." Овакова и слична начела владала су према робовима. За малу маленкост, често за нусту ћуд господареву испуштао је роб душу под бичем, или на крсту, Или је дробљен међу млинско камење, или су му руке, ноге, нес и уста одсечена и тело бачено дивљим зверовима, или је на четири гвоздене коиче живо обешено за плен грабљивим тицама. Ако је који роб од муке убио господара, то су иосле сви осгали, ма да нису били учесници у убиству, с њим заједно у најгрознијим мукама скончавали. Полијон, Августов љубимац, своје робове живе је бацао рибама; сам пак Авгусг на крст је дао распети једног свог надзорника, што је заклао и појео једну изучену препелицу. Самоубијство и ускакање робова тако је оппгге било, да је у Риму оиоме купцу, кога нису опоменули, да је роб већ једном приликом бегао, или покушао, да се убије, дозвољено било тражити отштету од онога, од кога је роба купио. — Роб није имао ничега свог, па није могао располагати ни оним, нгго је својом муком зарадио, јер све је било господарево, и жена и деца му. Кад се разболео, или од старости онемоћио, обнашали су га око Ескулаиова храма, да га бог или исцели или прими. По Рибарији С. Мл. Б.

САДРЖАЈ: Твоја слика. Иесма од Љубинка. — Комшије. (Свршетак.) — Сеоски чаканац. Песма четврта. Нревео >1кша. Иосета у добри час. (Наставак.) — Иавле Орсаг-Хвјездослав, словачки песник. (Наставак.) — Српски језик у околини Призренској, Пећској, Моравској и Дибарској. (Свршетак.) — Љстак. Подизање споменика Филипу Вишњићу у Грку. Од —ћ. — Ковчежић. Уз нашу слику. (Ђорђе Рајковић, књижевник српски.) — Књижевне белешке. — Смесице.

СРПСКА ШТАММАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.