Стражилово

608

СТРАЖИЛОВО

Б р . 38.

се нађе когод вољан да покушај још једном понови, сретан му посао ! Само би требало да тај нови преводилац све своје претходнике надмаши. — Милан Ђ. Милићевић јавља, да је накан да изда велико дело под натписом: Поменик знаменитих људ-и у српскога народа новијега доба. Већ сам натпис каже, шта ће бити садржај том делу, а занимљиво је чути, шта цењени писаи; каже о побудама, које су га навеле, да то дело изда. Он вели од речи до речи овако: У нас могу врло често да се чују оваке реченице: „Срби су народ незахвалан; захвалност је биљка, која ретко ниче, а јопг ређе напредује на земл>и српској!" Ово обично говоре људи, који су имали прилике више или мање радити за свој народ, За своју отаџбину, па су, наравно, у праву, очекивати захвалности од оиих, који долазе на њихова места, и користе се њиховим радовима. А да ли је то баш тако? Што је год лепо, то неодољиво мора изазивати дивљење. То је закон, којем се и нехотице свако покорава. Ле пота у делима предака мора будити дивљење у очима потомака; а од дивљења до захвалности није далеко! Али ако ћемо говорити право, ми нисмо чинили, што смо били дужни и што смо могли, да лепота у делима наших предака буде виђена, сазнана, завољена, те да разбуди и укрепи чуло захвалности. За последњих 70—80 година Срби су радили доста, и урадили су досга: стекли су многу драгоцену тековину, и поред свега тога још немају уредна писмена на своју највећу тековину; немају буктиње за пропглост, нити водиље за будућност — немају своје потпуне историје! А кад се нису састарали за врело, како се могу чудити, што им је, низ поток, вода мутна и нездрава? — Па даље вели: За потпуну историју треба много; треба самих припремних радова толико, колико бар моја снага не може сама да савлада. Жалећи, што не могу, колико бих хтео и колико би требало, ја сам се потрудио онолико, колико сам могао, и написао сам горњи Поменик. Тај сиис хоћу сада да штампам. Поменик ће донети 376 биограФија знаменитих људи и жена у нашега народа. Толико их је сада, а до свршетка биће их и више У том II о м е н и к у нашли су места не само знаменити људи из краљевине Србије, него и из свих српских крајева, за које год сам могао дознати, и о којима сам могао грађе ирибрати. На тај начин ова ће књига донети задовољства и поуке сваком Србину, који мисли и који мари за свој народ, ма где он живео; а наставницима омладине, нарочито онима, који предају историју, она ће попунути празнину, коју у садашње време ничим другим не могу подмирити. — Књига ће се штампати на лепој хартији, у Формату као што је „Кнежевина Србија", и изнеће више од 40 штампаних табака. Да би било лакше купити је, издаће је писац у четири свеске, свака по 10 табака, ако не и више. Цена је, за оне, који све свеске напред плате, код нас овде 2 Фор. 50 иов., а који плаћају сваку свеску за се, 75 новчића од свеске. х 1им се скупи толико претплате, да се може штампа нлатити, руконис ће се дати у штампу и излазиће свеска за свеском без ирекида. Једаиаеста књига или цена њена прииада скуиљачу. Писма с новцима и наруџбине ваља слати писцу у Београд, у Детињску улицу бр. 19. — Ф е љ т о н и (подлисци, лисци) као да не смеју изостати ни из иаших политичпих листова. То је појава свакако хвале вредна. Да ли се и у нас негује Фељтон, као у листовима сгранима, то је, до душе, друго питање, и нека, бар за овај пар, остане од нас не додирпуто Али тек морамо нриметити, да се ту ради онако на дохват, без избора, што се при руци нађе. Тако на нрилику, особито иеки Београдски листови, иначе хвале вредни, доносе нреводе бог те пита каквих туђинеких романа, који, истииа, могу заиимати читаоце, 1го тешко ће изазвати интересовање и љубав према српској или словенској књижевности, осим што показују преживео укус својих преводилаца. Код толико и тако дивних романа руских, чешких, пољских, које се не стиде преводити

ни Французи ни Немци, у Фељтонима натпих листова, преводе се још и дан данас дела често и обскурних новелиста и романсијера, само ако су пикантна. Како дознајемо, особито Београдски читаоци воле такве ствари; за то их и књижари-издавачи и издавачи листова тамошњих кљукају њима. Па ево хоће да се уведе тај гадни обичај и у Босни са Сарајевским листом „Иросвјетом". Тај лист је у иеколико својих бројева био донео прештампаних иеколико прича наших српских новелисга. И таман да заслужи похвалу, ево удари и он на странпутицу. Да ће прииоветке какве Вилхелмине Попер занимати оне тамо читаоце, жељне српске књиге, сумњамо. Уверавају нас тамошњи наши пријатељи, да Босна и Херцеговина доста потроши српских књига, саразмерно готово више, него наши крајеви. Па кад је тако, онда не би требало то ни ио што сметати с ума, него, ако се нема нгго ново, доскочило би се потреби тако, када би се ирештамиавале ствари познатих српских књижевника, као што је „Просвјета" то, у добри чаб, почела била. Не буди нам замерено на овој речи! — У 81. броју А^гатег Та#1з1а1^-а изашла је у немачком иреводу дра Ј. Величковића цртица Јосипа Берсе: М 1 з 8 а 8 о 11 е ш ћ 1 8, која је угледала света у 3. бр. нашега листа прошле године. — У Оћиог-у излази у преводу народно-карактерни роман руски : Пионириистока, написао га Г р г у р П етровић Данилевски. Од истога имамо у преводу роман: II а т ј о м к и н н а Д у н а в у у „Срп. Зори" 1880. — „(Е в1;егге1сћ-1Јп#агп 1П Л^огк ипс! ВПс!" зове се монументално дело, које изалази под надзором самога наследника царскога престола, надвојводе РудолФа, на немачко^г и маџарском језику. Недавно се бавио у натпој вашој вароши Владислав Кимнах, сликар из Будапеште, а дошао је амо, да за то дело нреслика лик великога добротвора нашега Саве Текелије са лика му у зичељу дворане „Матице Српске". Одавде је отишао у Карловце, да прецрта п е ч а т А р с е н и ј а Х 1 а р н о ј е в и ћ а са грбом му, лик А д ама Фелдварија, вође срп. Коморанских Шајкаша, Ђ о рђа Бранковића и Богића Стратимировића, једнога од граничарских команданата. Осим тога има да начини скицу српске куће и намештаја у кући и скицу о народној ношњи и обичајима. — Од Ивана Головина изашла је у Лајпцигу (В.ет "ћо1Л '1) књига о историјском разввитку руског народа. —- О гроФу Ллву Н. Толстоју изашле су две расправе на немачком језику. Једна у „№огс1 шк! 8и<1"-у од Данилевског, а друга од Евђенија Цабла у „Оеи^зсће В.ип(1зсћаи и .

Ч И Т У Љ А. Тоофил (Вогољуб) Пстрановић, као што јавља Задарски „Српски лист", умрво је почетком Августа у Шибеиику у покрајинекој болници. Родио се у Дрнишу, где је и почетие школе свршио. У Задру изучи клирикалну школу, те се постриже. Био је брат манастира Режевића, а управител, манастира Савиие у Боци Которској. После буде придружеи браству манастира Драговића и више је времеиа администрирао парохију Косовску. За тим пређе у Босну, где би подуже } читељем иајпре у Сарајеву, па у Лијевну. Пропутовао је у накрст Србију. Учествовао је у задњем усганку у Босни и Херцеговини, а за тим се новукао у приватаи живот, брапећи ио разним иолитичним листовима српску ствар , а певајући у књижевпим: листовима српску славу. 1Го Босни је скупљао народне несме, те ирву књигу збирке своје издао о свом трошку; другу књигу издало је Срнско учено друштво у Београду; а и трећу је 1880. то друштво откупило, али, колико нам је познато, није је још издало. Покојник је био срцем и душом Србии поштених мисли, истрајна духа, отворена карактера Покој му српској души!

САДРЖАЈ: О гробовима. Иполиту Пиндемонту приказао Уго Фосколо. Превео Марко Цар. — Посета у добри час. (Свршетак.) — Српско православно црквено пјеније. Од Васе Пушибрка. — Павле Орсаг-Хвјездослав, словачки песник. (Наставак.) — Љстак. Писма Ђорђа Магарашевића Јовану Хаџићу-Светићу. VIII., IX., X. — Ковчежић. Уз нашу слику. (Драгутин Ј. Илијћ, песник српски.) — Гласник. -— Позориште и уметност. — Књижевне белешке. •— Читуља. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на г^дину. — Рукописи се шаљу уредништву а прегплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА Н1ТАМ1ТАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.