Стражилово

624

Б Р. 39.

чавају ш}-марство, трећи босанско-херцеговачка врела, четврти истражују и сакуиљају старине и старинске драгоцености и т. д. Свестрано се испитују иввори босанско-херцеговачкога блага и добра, те се одмах и исцрпљују, чим се пронађу. Већ 110 ДРУ™ |Т У Т Дошао је у Боспу директор медицинско-хемичкога лабораторијума у Бечу, проФесор др. Лудвиг, који ис.тражује по Босни и Херцеговини минералиа врела. Прошле годргне понео је са собом сијаеет боца воде са разних извора. Како чујемо, он их је кемички испитао и нашао, да многа босанска и херцеговачка врела садржавају доста јода, сумпора, железа, креча и разних лековитих соли. Ове године пак пронашло се доста лековитих извора на међи између Босне и Србије. Исти је професор већ испитао и те изворе, те се сада по налогу министра Калаја бави са испитиван.ем околице, одношаја и средстава, како да се по Босни и Херцеговини подигне више лечилишта, која ће се моћи натицати са првим аападљачким купатилима. Како се поговара, босанскохерцеговачка влада кани та купатила подићи и уредити на рачун босанско-херцеговачкога ерара, па би се она ивдала разним закупницима под закуп, те би се и том привредном граном знатно припомогао и увећао приход босанско-херцеговачкога буџета (прорачуна). — Музеј босанско-херцеговачких етарина, који је влада пре две године у Сарајеву подигла, организирао се у одборе и пододборе, који су по целој Босни и Херцеговини у главним котарским или окружним местима смештени. Ти одбори састављени су највише из чиновника, а све ми власти иду на руку при сакупљану старинских драгоцености, што се у народу налазе. Ове године изаслао је Мостарски одбор овога музеја учитеља Вида Вулетића-Вукасовића, да по Босни и Херцеговини иетражује старе славенске старине, те ће га у његову подузећу, по препоруци земаљске босанске владе, имати све цивилне и војничке области подупирати.

П030РИШТЕ И УМЕТНООТ, (Ђока Јованони},), вајар, српски државии питомац, изложио је у народном музеју у Београду своје дело: „С р б ијанску прељу", жанр-слику у гипсу. Новине пишу, да је израђена врло вештачки, а кр. српска академија наградила га је са 600 динара. (Јосиф Фалта) је при конкуренцији за Шифманову штииендију у последњој главпој редовној екупштини „Матице Срнеке" нобедио. Ивложио је две своје сликареке радње, два лика познатих особа, рађене црном кредом на хартији. Ликови су дивно погођени, а израда је врло Фина, уметничка. Хвале га људи, који су му и друге радње видили, да је вешт и компоновању. Јосиф је родом Румљанин, а гимназију је свршио у Новом Саду, где је положио и испит зрелости с одликом, иа пошао био у универзитет, да слуша права. Но с упиверзигета га одведе воља к сликарству. Кад је као самоук свој лепи дар умео тако лепо развити, у школи ће још боље, Сретно му!

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Од 1. Октобра, о. г. почиње у Лесковцу ивлазити нов лист „за народне интересе". Зваће се „Глас н а р о д а" а издаваће га и уређивати штампар Димитрије Адам о в и ћ. Лист ће тај излазити дваред на недељу, четвртком и недељом, на целу табаку нешто мало већег Формата, но што је наше „Стражилово". Иод ових ће шеснаест рубрика расправљати разна политична и просветна питања и доносити чланке и огласе: 1. Чланци разних струка. (?) 2. Политични преглед. 3. Из српских крајева. 4. Из словенског света. 5. Службене (да то нису т. зв. званичне?) вести. 6. Нодлистак. 7. Дописи. 8. Месне (Лесковачке) вести. 9. Различности. 10. Новије. 11. Телеграми. 12. Књижевни огласи. 13. Трговачки извепггаји са разних пијаца (Десковац, Ниш, Београд, Смедерево, Шабац, Сисак, Штајнбрух, Будимпешта, Беч и т. д.). .14. Курс Бечке берзе. 15 Припослана. 16. Приватни огласи. Из програма нарочито вадимо то, да ће „Глас народа", како излази у средини новоослобођених крајева, упознавати читаоце са духом и мишљењем ондашњег народа, са његовим установама и другим разним приликама. Програм иште савесна и истрајна рада, па ако уредништво свом снагом прегне, да задатку свом што боље одговори, лист ће се лагано и сам препоручити. — У „Београдском дневнику" излази у преводу „Тајанствено острво" од Жила Верна. — Ово дана изашла је у Ре8{;ег 1Лоус1-у у немачком преводу причица Мите Живковића: „Златка". — По налогу мађарске знанствене академије ради Јован Фречкајија на мађарском т. зв. занатлијском речнику, у који ће скупити све оне речи и изразе, што долазе у разним занатима, те ће касти, како се мађарски каже ова или она радња, овај или онај алат и т д. Ч И Т У Љ А. Крајем јулија о. г. умрво је у манастиру КрушедоЛу млади академијски сликар Павле Шушмап (Тгодорови!,.) Родио се у Нанчеву 1807. год., где је свршио шест реалних разреда, а у Пешти је провео две године у академији сликарској и свршио ју с врло добрим успехом. Пролетос се разболи од суве болести, те о Духових о. г. дође у Фрушку гору, не би ли се излечио, но није живио у Фрушкој ни три недеље. Покојник је био син сиромашног занатлије, а издржавао се од прилога, што је на њега куиљено. Архимандрит Бранковић га јелепо примио и сваку му угодност пружао па и новчану месечну припомоћ обећао — но једног јутра нн1)у га у соби мртва У „Орлу" ове године има од њега лик нроте панчевскога Васе Живковића. За Суботичку читаоницу израдио је кредом ликове добротвора наше књижевности Остојића. Остало је поеле њега још у браће му у Панчеву цртежа, рађених кредом, које је спремао аа штипендију. Добро би било, да се како браћа му побрину да те Павлове радње угледају гдегод света.

САДРЖАЈ: # * * Несма од Војислава. — Иоследња лутка. Новела Марије С—еве. — ЈГепосава. Песма од Љубинка. — Павле Орсаг-Хвјездослав, словачки песник. (Наставак.) — Сунце и његова својства. Од Светислава Коларовића. Ллстак. Прилози за историју Крал>евине Српске, прве владе кнеза Михајила М. Обреновића III. Саопштава их Јован Димитријевић, парох Шимуновачки. I. — Ковчежић. Уз нашу слику. (Сељачка девојачка ношња из околине Београда.) — Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне белешке. — Читуља. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф. 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукоииси се шал>у уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИДЕТИћА У Н. САДУ.