Стражилово

Б Р. 42.

СТРАЖИЛОВО

671

П030РИШТЕ И УМЕТНООТ. (Споменица у славу стогодишњице Вука Стеф. Карацвћа и препоса његових костију у Београд.) Уметнинара Кочонде Николића у Загребу, која је за последњих десетак година издала више красних производа домаћих уметника и сликара, приредила је сад слику једну у великом Формату, коју је израдио врсни уметник Ф е р д о К ик е р е ц. Слика приказује лик Вука СтеФ. Караџића; над тим је ликом вила српског народног песништва а под Вуком је гуслар. Са стране су ликови: Краљевића Марка, цара Душана, Југа Богдана, с десна, и Милоша Обилића, кнеза ^Газара и Старине Новака, с лева. Како су издавачи спремили огромну накладу, то продају слику но одиста јеФтину и,ену 1 Фор. Још је сваке похвале достојно, што су издавачи један део чистог прихода од те слике одредили као прилог на споменик Вуку. — Са своје стране топло препоручујемо нашем свету ту красно израђену а јефтину слику. (Роберт Толингер), ликовођа срп. певачког друштва „Гусала" у Вел. Кикинди и композитор толиких музикалних прилога уз „Гудало", лист за глазбу, што је излазио лане у Вел. Кикинди, као и других многих песама српских, даје од летос по свима нашим крајевима концерте на свом виолончелу. Кудгод иде, бере уметничке лаворике и прате га одушевљене похвале. 26. септ. давао је концерат у Старом Бечеју. Као што извештач „Заставин" (бр 150.) пише, постигао је Толингер сјајан успех. Хвали му његову композицију „Гавоту", а особито „Српске импровизације", за које се том приликом и присутни Несрби одушевили били. „Они нежни звуци познатих нам српских мелодија одмах те", вели, „у срце текну. Па тек они најфинији прелази из наших мелодија у карактер источњачки како ли нам улише неброј пријатних утисака са најчистијим уживањем! — Његова свирка приказује нам индивидуалитет за себе, ненгго самосвојно. И тон и техника и начин приказа, све је то одлучно само његово. Тон је пун, округао; по потреби снажан или мек, сладак. Техником задивљује, а нежном кантиленом очарава. Пуноћа у облику, веома елегантно, а при том најпоузданије издржавање најтежих пасажа, па онај фини укус у кантиленама, све то чини те је у нас Толингер јединствен појав, који махом привлачи. Свирка му је увек веран тумач композиције, није наметљива, но за то утисак и остаје тим јачи, трајнији." Као што исти извештач пише, Толингер је наумио, да у овој сезони приреди око 20 концерата по разним српским крајевима. По савету виртуоза светскога гласа, Давида Попера, он је рад, да сав рад и живот свој намени тој изабраној музичкој струци. Па када у туђе крајеве оде, не ћс никад заборавити, какво благо лежи у Српству, но ће се увек и у зениту своје славе сећати Српства и песама наших, те ће их, вештачки обрађене, с поносом износити и пред стран свет у најлепшем виду.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — Прву књигу Вукових Дјела повезала је државна штампарија у диван повез и продаје ју по 4 динара (или 2 Фор.) Најтоплије препоручујемо свакој српској кући ову честиту књигу, јер јој је у свакој српској кући на столу као украс безусловно пре место него многима страним „дивотиздањима", која су лепа само по корицама и илустрацијама. — У „Одјеку" (бр. 103.) читамо, да је изашао и 3. број „Н е м а њ е." Ми трећег броја још нисмо нримили, ма да свој лист шаљемо, као обично, у замену. — У 35. броју нашег листа јавили смо, да су издањем

књижаре Миливоја Каракашевића у Сомбору као школска књига изашле Библијске приповетке из старог и новог завета, како их је према наставном плану високог народног школског с.авета од 6. Јулија 1878. за трећи разред народних школа удесио учитељ Симеун Коњевић. 0 тој је књизи „Јавор-'у својем 37. бр. донео поопширан реФерат а иосле у 39. броју белешку, која казује, да учитељ Коњевић није те библијске приповетке написао својим стилом и пропратио својим реФлексијама, него их је скоро све преписао нарочито из Даничићевих „Приповедака из старог и новог завета," које су издањем књижаре браће Јовановића у Панчеву изашле већ у 15 издања. Услед те белешке изјављује књижариадавач Миливој Каракашевић у Сомбореком „Бачванину" (40. бр.), да неће штампати Библијеке приповетке за IV. разред, како их је удесио Симеун Коњевић. — Јаков Игњатовић јавља у засебном огласу свима оиима, који се пријавили на његову „II атницу", као и онима, који се још нису пријавили а распитују за судбину тог романа, да ће га о свом трошку на свет издати и да је цео рукопис већ предао у штампу. Да би и сиромашнији свет могао доћи до „Патнице," поделио је Игњатовић цео роман у више свезака, од којих ће прва изаћи на свет најдуже до Митрова дне ове године а изнеће најмање десет штампаних табака на Формату Француске осмине на лепој углађеној хартији. Тој првој евесци биће цена 60 новчића. Поруџбине и новци треба да се шиљу штампарији Арсе Пајевића, коме је писац поверио не само експедицију, него и продају целог дела. У огласу свом вели Игњатовић међу осталим и то, да се неће кајати, ко књигу купи и прочита. Он зато јемчи сваком својим дојакошњим књижевним радом а узда се, да му и овај потоњи рад неће бити лошији, ако не буде бољи од дојакошњих његових радова од ове руке. — Удружење јавних правозаступника у Србији, решило је у својој другој годишњој скупштини, да распише у року до 31. дец. ове год. награду од 300 динара у злату за најбољу израду бар на 4 штампана табака. Ово је темат: Показати узроке, са којих су недовољна садања законска наређења о личној безбедности у Србији и предложити Формулисане одредбе, које треба о томе узаконити и у материјалноме и у Формалноме праву. Израђене подиеске оцениће нарочити одбор, сасгављен из еудија, проФесора правнога Факултета и иравозасгупника. Награђен темат штампаће се трошком друштвеним и остаје друштвена својина. Израде вал>а поднети одбору удружења по уобичајеном начину при књижевним стечајевима. — Као што читамо у Задарском „Српском листу" написао је Марко Цар на талијанском језику опширну расправу о Вуку и народним песмама, а намеран је издати, кад се буде славила слава Вукове стогодишњице и пренеле се његове мошти у Београд. Цар је и неколико одабраних народних наших песама превео на талијански те ће их у иреводу уврстити у своју расправу. Наслов је тој расправи: „Уик 81:е^апоу]С КагасШб е 1а роев1а роро1аге бегва." — Јован Бошковић у 1. свесци својих дела баца кривицу на Хрвате и њихова књижевна дела, што се и у нас књижевни језик искварио, као да су преко њих у нас погрешке унесене. Наравно да се с хрватске стране дизао глас противу тога, ако се отуд кадгод и призна, да је језик у књигама штампанима ћирилицом ипак лепши, него што се у већини хрватских књига налази. Имају и овде и онде право. Но, ако ћемо по души, морамо признати, да је у томе и на нашој страни много греха. Дакле, грешимо ми, а греше и они, на примамо један од другог као уз иркос. оно, што ие вал»а. На