Стражилово

СТРАЖИЛОВО

735

ске књижевности не само (као што пок. Рајковић мисли) да је из рђавог извора црпљено, него је уз то свакако још и штампарски погрешено, односно Ракићеве године рођења. Приметио сам још, да је тако податке из Новаковића негледупг узимао г. М. Ђ. Милићевић за Ракићев животопис, употребљен у књигама „Кнежевини Србији" сгр. 29. и „Историји педагогије" стр. 538. — II. Г. Стојан Новаковић у предговору к Сриским народним загонеткама, које је он критички трошком задужбине Чупићеве 1877. издао, напомиње на крају тог гфедговора свог некоје збирчице нар. загонетака, које поред све пажње није могао употребити, па међу другима наводи и збирку Јов. Мишкатовића у „Матици" 1879. стр. 116., 212- и 260. Ја сам нашао, да је исти Јов. Мишкатовић осим те збирке у „Матици", прибележио јонг један двадесетак загонетака (такођер из рудничког округа) и саопштио у календару „Панчевцу" за 1872. у чланку своме „Грађа за етнограФију и историју Србије". — III. У Буковим Српским народним песмама књ. IV. од 1833. настр. 271. (ово издање имам при руци), налази се песма „Бој Арађана с Комадинцима", а 13. 14. и 15. стих песме овако гласи: ,-Кој' донесе језик од Калвина, од Пишпека и од Комадије, од Сомоша шора луторанског" —. Вук иод звездицом примећуЈ е да по казивању људи из онога краја биће ПГумадије место Комадије; али, вели, он је оставио оиако, као што је од певача добио. Приметити имам, да се пок. Вук овде преварио, што држи, да ће бити ПТумадије место Комадије, јер у Бихарској жупанији доиста и данас постоје два места Пишпек и Комадија, која се у овој иесми спомињу. Место РабрбН лежи недалеко од Великог Варада, а нешто даље на десиој обали Брзога Кириша (бећез Когбб) лежи место КотасН. Самош пак јесте бхатоз -ХЈј уаг у Ердељу, у солночко - добочкој жупанији. — IV. Да ли је добро од речи примедба други падеж множине писати примедаба, као што се то налази у „Стражилову" о. г. на стр. 271.540. и.699? .Граматичко иравило вели: тврдо слово, кад уједној речи дође пред. меко, претвара се у меко, а тако -исго и мека слова иред тврдима претварају се у тврда, на пр. у речима: примедба, косидба, свадба, жепидба, сведоџба и т. д. Које иак речи, женскога рода, иред последњим а имају два сугласна слова једно до другога, оне у др. пад. мн. добијају а међу она два сугласна, те би било (као што многи и пишу): примедаба, косидаба, свадаба, женидаба, сведоџаба. Али ово није добро, јер у др. пад. мн. нема таких слова једно до другога да се изједначују (иошто је а пало међу њих), него се на томе месгу претворено слово враћа на свој коренити глас и по томе горње речи треба писати; приметаба, коситаба, сватаба, женитаба, сведочаба. За боље уверење ево нека иослуже ове три речи с в е с к а, с к а ск а и ц е тк а, које су иостале од глагола везати, казати и цедити. Код прве две з је умекшано у с, а код треће д у т, и та су слова у свима падежима једнине и множине верно задржана, изузевши др. над. мн., који гласи свезака, сказака, цедака, а иикако свесака, скасака, цетака. Мислим дакле, да не вал>а писати ни пријмедаба него приметаба. — Матица Сриска расписала је у последњој својој скупштини I. из Фонда Јована пл. Наке Сент-Миклушког: 1. као и сваке године награду од 50 до 500 Фор. за роман, драму или шаљиву игру, приповетку или новелу из срнск ог живота. Рок Петров-дан до године. 2. Награду од 100 до 300 Фор., опет у року до Петрова, за књигу за народ о заражљи вмм ,бо л ести ма. 3. Награду од 50 до 150 Фор. за саставке, који имају да се штампајуу 1етопису, и то за сгудије, мопограФије или раснраве: из срп-

ске историје; из српске књижевности; о б р о ј н о м, п р и в р е д н о м и п р о св е т н о м ст а њу и к р е т а њ у српског народа; за земљописну или народописну раснраву или путописе о српским крајевима и земљама. !I. Из задужбине Јована Остојића и жене му Терезије награду од 50 дуката с роком до Ђурћева 1888. за И с т о р и ј у Т е к е л и ј и н а з ав о д а и њ е г о в у т и ц а ј н а к у л т у р у с р и с к о г н а р о д а. Уједно се напомиње, да је из те задужбине још у лањској скупштини расиисана с роком до ЈП. децембра 1887 награда 1., од 100 дуката за: И с т о р и ј у с р п. к њ и ж е в н ости за школу; 2, 100 дуката за Исгорију Срба у Угарској од најстаријих времена до данас; 3., 1.00 дуката за расправу о Б у њ е в ц и м а и 4., 50 дуката за II опуларну естетику за одраслије Срикиње. — Дела за расиисане награде не могу иисци шиљати иод својим именом, него вал>а да метну на њих какав натнис или знак. Име, презиме, карактер и место, где станује писац, ваља написати у особитом нисму, писмо запечатити и обележити га с пол>а истим оиаким натписом или знаком, какав је и на делу Само ће се она писма отворити, која су тако обележена, остала ће се спалити. — Рукописи се не враћају. — Награда се издаје тек онда, кад писац поднесе дело наштамнано, осим ако с Матицом не уговори о том што друго. Писац губи право на награду, ако не изда своје дело на свет за годину дана, а није што друго уговорио. Кад дело изађе из штамне, дужан је 25 комада уступити Матици. — Саставци за Летоиис штамиају се најпре у Летопису, а после остаје право и нисцу и Матици, да их могу прештампати иосебице. Према количини преосталога новца Матица је вољна примати и награђивати и друга дела и саставке по слободном избору самих писаца. Нарочито се напомиње, да је главиа Скуиштина овластила књижевио одељење и одбор, да могу издавати из Фонда Накина награде оним чланцима и делима, која дођу и мимо расписане награде или су већ стигла, па се налазе иа оцени, и то у течају године и пре главне скупштине, ако књижевно одељење и одбор иронађу, да припослани саставци заслужују награду. — Средипши одбор „целокупне српске слободоумие странке" у Новом Саду, „да би покренуо ствар своје' странк^ унапред", решио је иа основу нрограма од 26. априла о. г., да године 18з8. изда из крила странке те четири књижице за народ, свака три месеца по једну. Прва ће изаћи о новој години. Садржај им се има бавити у духу те странке: око народносног иитања, око онште политике, нросвете и економије, каткад и у забавном облику. Тога ради је изабран уреднички одбор (Ж и в к о Вулетић, др. М и л а н Боже. ски и Јаша Томић). Свака књижица изнеће по 2 —3 штампана табака. Годишња претплата на све четири стоји 1 Фор. а. вр. х 1иста корист новчарха употребиће сб на нросветне, добротворне и економске нотребе народне. — Одбор Матице Српске за издавање Књига за народ из задужбине Петра Коњевића у Новом Саду издао је овај позив срнским књижевницима: „Како слабо стижу дела о народној привреди, економији, трговини, индустрији, то се иозивају поиовице сви наши књижевници, да пишу нарочито така дела, која ће распростирати по народу нашем здрава начела о народној нривреди, која ће га упознати с условима, до којих стоји, хоћемо ли напредовати у обрађивању земље, индустрије и трговине, који ће га упућивати на разуман, разборит рад, на истрајност, штедњу, умереност, трезвеност и старање за своју бољу будућност. Начин иисања ваља да је лак, разумљив за свакога, који зна читати и иисати. Језик да је чист и народни. Дела, која се