Стражилово

768

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 48.

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ, — Драгутин С. Милутиновић, проФесор у великој школи у Београду, разаслао је овај позив: „Исполинско дело ослобођења Србије, које је почетком нашег столећа извршио један челичан нараштај, задахнут светим одушевљењем за идеале човечанства, — неоспорно је најсветлије, а у последицама и пајважније у целом историјском животу српског народа. ТБиме је српски народ доказао, с коликим фондом животне силе располаже чак и после вишестолетног туђег господарства, које му је и поред свију напора ипак није могло саломити. Нема сумње, да је онаквим делом од епохалне важности по препорођај Српства, извршеним у најтежим приликама, — онај гигантски нарапггај задужио неоткупно свеколико своје потомство до потоњег колена. Њему дакле с правом припада и нанга истинска захвалност за његов свестан и родољубив рад. Један сатрудник оног великог доба био је ваљада од првих, који је, сљедећи осећају најдубље благодарности, — одао достојну пошту неумрлим делима. свога исполинског нараштаја. На далеко чујним гласом пламеног песника, — ои је говорио поколењима о бесмртним делима синова Шумадије, описав их тачношћу истинољубивег историка. То је био Сима Милутиновић Сарајлија (1791—1847). Као права тииска иојава са оштро израженом характеристиком оног узрујаног доба, које је изискивало само дужрт пожртвовање свуда и од свакога, — он је од своје 18. године почео проводити тако буран живот, пун наглих промена, како једва који од његових савременика. Скромна "канцеларија Правитељствујушчега Совјета, мирна предаваоница велике школе, четии логори, војводчзки чадори, владичанске канцеларије, бојно дубљанско поље, подунавско разбојиште, господарски конаци, тихи простори цетињског и острошког монастира, узрујане катунске клисуре, умирене жупе шумадијске, — били су поље, на коме је радио Милутиновић са једнаким одупшвљењем, а веран својој девизи: Себ' ирегорев највише се може. Разни положаји, које је Милутииовић заузимао за пуних 39 година у служби српских интереса ио Србији и Црној Гори, дали су му ретку прилику или сам да посвршава веома важне послове, илл да ток таквих послова из неиосредне близине посматра, или најпосле да се о развоју њиховом из прве руке извести. Овоме су јамачно много припомогла још и безбројна иознанства, па и интимни одношаји са најважнијим личностима, са којима је Милутиновић имао саобраћаја у својој адмииистративној, просветној, војној и нолитичкој служби. Зато је он и могао онолико видети, чути, знати па и урадити. Већи део свега тога Милутиновић није поверио своме памћерву, него је и нанисао. Његови разни списи, ма како се иначе по облику цеиили, сачували су још и до данас са своје садржине неоспорну вредност за Српство. Списи Милутиновићеви, који су печатани по Хајицигу, Будиму, Цетирву и Београду било засебно, било по часоиисима, постали су ираве књижевне реткости. Да бих иодмирио једну потребу српске књижевности, а и да бих дао прилику нашем нараштају, да се унозна са великим делима својих предака, -— ја, као једини законити наследиик Милутиновићев, отиочињем препечатавати скупљене списе његове. Међу већ печатаиим списима биће још и непечатаних. Целој збирци биће додата, осим нужнихкомеи-

тара и регистара, и једна опширна биограФија Милутиновићева са нових гледишта. РБу ће по још неупотребљеним изворима један од најпознатијих наших литерар-историка написати. Цело ово литерарно предузеће извршићу савремено и уз савет признатих српских писаца." — Овом гласу ће се за цело обрадовати сви пријатељи српске књиге. Крајње је време, да се једаред нашао когод, да изда и дела тога најђенијалнијег песника песн. периоде пре Бранка. Само бисмо уиозорили и на то, да се јави што пре и цена и програм, по ком ће се дела та издати. — Управни одбор уједињене омладине у Србији јавља, да је иаумио да покрене нов часопис за иауку, књижевност и друштвени живот. Љст ће се звати „Омладииа" а доиосиће 1. расправе, које ће озбиљно претресати спољне догађаје и прилике, које могу бити од повољна или неповољна утицаја по наш народни и економски живот; 2. чланке, који ће редовно пратити сваки покрет, сваку важнију појаву Српства ван Србије; 3. расправе (студије, чланке, мемоаре) у којима ће се претресати са највећом објективношћу и са игго већом ерудицијом јавни живот Србије и српских покрајина указујући све мане и недостатке његове и изиосећи пут, којим га ваља окренути, па да Срисгво ојача, очврсне и одговори своме задагку; 4. раснраве, које ће пратити сувремене покрете и резултате наука најважнијих ионас; 5. песме, које гаје врлине и покрећу на илеменити рад и усавршавање; (5. белетристичке списе домаће и страие; 7. критички иреглед књижевних новина код нас и на страни; 8. редовни месечни преглед — домаћи и спољии; 9. радове, у којима ће се поклањати нарочита пажња положају радника и сељака; и 10. у опште све радове, који би унутрашњом вредношћу својом били добит за књижевност српску. „Омладина" ће излазити два пут месечно: сваког 15-ог и 30-ог у месецу на три штампана табака велике осмине у повезу. Први број изаћи ће 30-ог новембра т. г. Цена је иа годину за све, српске земље 12 динара. Претплату ваља слати на друштвеног благајника госп. Ник. II. Михајловића, трговца у Београду код краљ. пиваре, а писма и рукописе на уреднишгво „Омладине" на вел. пијаци. —- С. М. Протић превео је сувремену приповетку из руског живота, од Б. Р. В.: „Ко ј е крив? .. ." У њој је, као што преводилац вели, нацртан иајновији покрет руске омла дине. Преводилац налази, да је нотребно, да.се што боље познајемо с приликама руског народа, који је, вели, у многим особинама сличан животу нашег народа. И ми идемо за тим, да се што боље познамо с друштвеним и културним приликама словенских братских нам народа. Па с тога препоручујемо и овај превод, тим пре, што преводилац, као што сам вели, није радио на своју руку, него у договору с многим пријатељима. Намеравајући да даде у штампу, позива на претплату. Књига ће изнети 9—10 штамианих табака средње осмине, а стоји 1 динар. Скупљачи добиће на сваки 10 књига по једну на дар. Претплату ваља слати госнодину Стојану М. Протићу, сараднику „Одјека", у Београд (Кастриотова улица, бр. 10. — У „Виделу" (бр. 176.—178.) иревео је Св. М. Јактнић приповетку позиатога америчкога писца Брета Харта: „Епизода из живота једнога коцкара".

САДРЖАЈ: Све сам знаш! Приповетка из сеоског^, живота. Написао Илија И. Вукићевић. — ј- Стевану Милосављевићу свршеном правнику. Песма Лазе Секулића. — На смрт. (Наставак.) Покајевица. (Ђулаји.) Превео Благоје Браичић. — Бура у заветрини. (Свршетак.) — О кнезу Дазару. (Наставак.) — Бранич српскога језика. — Камен мудрости. (Наставак.) — Ковчежић. Позориште и уметност. — Књижевне белешке.

ОРПСКА ПЈТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.