Стражилово

784

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 49.

родног живота под насловом „Каврга". Слику је т.у написао уредник овог листа а музику је за њу саставио А. Милчински. КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШЕЕ. — Наш вредни сарадник др. Даза Томановић саопштава нам ову белешку: г. Марко Цар написао је у римском листу ЕапМ1а с1е11а Ботепгса (Хг 45.) чланак иод насловом ХЈп РНпсхре Рое^а, у ком је вјерно нацртао величанствену слику српског пјесника Владике Рада и мајсторски скицирао његов Горски Вијенац и врло важнијем критичкијем примедбама проиратио га. ,.Као што нам стоје пред умнијем очима, кад читамо стари завјет, поме и кедри ливански и строги обичаји народа јеврејскога са његовијем законима и службама вјерскијема, тако у великој овој појеми српској имамо потпуну слику оног гордог „гњијезда орлова", који борећи се за „слободу и прађедовску вјеру" такмише се не надмашише у храбрости термопилске и маратонске јунаке. Вјера, морал, ФилозоФија, обичаји, историја, предрасуда, нарав, врлине и мане, све је ту. Све особине једнога народа изабранога од јунаштва, ове узор-врлине српскога народа до пошљедњег свакидашњег иросташтва, ту се вјерно огледају." Тако Цар карактерише Горски Вијенац на једноме мјесту у овом чланку, који овако завригује: „Апостоли теорије, којијех ннђе не оскудијева, наставиће још дуго, да главу разбијају, како ће боље класиФикати ову златну књигу. Нама је напротив, који не налазимо доброту књижевности у строгој тачности деФиниција, сасвијем све исто, да ли ова књига одговара или не одговара правилима мабудкоје вјештине пј е сни чк е. Ако се разликује од другијех појема, то јој не шкоди ништа, а ако другијема наличи, то' му не умножава чар, што нас заноси. Ми је узимљемо за оно што је, т. ј. за умотворину пуну живота, оригиналности и љеиоте, чиј је предмет прост као умјетност, којом је израђена. Петар Петровић-Његош, стварајући своје народне типове, располаже тајном оног савршенства простог и монументалног, што се толико Фали у Гете-а; и да његови јунаци нијесу написали течајем вјекова својом крвљу најљепше листове српске историје, са човјечанске вјерности, којом су насликани, имали бише наспорно право, да свога ауктора обесмрте". Ми се радујемо овоме правцу младога и даровитога Србина књижевника (и ако није нам познат као драмски пјесник, као што га познаје г. Павловић у својој Малој Појетици!), којијем је овијем новијем радом својијем ударио, јер је одиста једна од првијех потреба за српство, упознавати га са странијем народима. Познати србофил вит. Ћудина одавна је приказао Горски Вијенац на италијанском језику у изводу са најљепшијем комадима у вјерном преводу у стиховима. Тако овијем радом Царевијем допуњује се познавање једнога од највећијех српскијех пјесника у италијанској књижевиости. За то нека је искрена Фала г. Цару и нека га ови први успјех овијем правцем охрабри на још љепше и више успјехе! — Др. «1аза Томановић замолио нас је, да овако допунимо чланак нашег сарадника Луке Поповића у 45. броју нашег листа под насловом „Српске народне песме у Јевропској књижевности 1 ' по 81ау. В1. с допунама из разнијех извора :

Јоти године 1878. изашле су у Фиренци двије књиге под насловом Сап1л (1е1 Роро1о 81ауо у преводу Јакова Ћудине. У првој је књизи горе споменути извод Горског Вијенца, на тридесетак разиијех народиијех и умјетнијех српскијех пјесама, па двадесетак пјесама Прерадовићевијех и најпослије десетак Сундечићевијех. У другој књизи долазе нреко сто срп. народнијех пјесама из Вукове збирке, већином женске, па неколико пјесама ческијех, словеначкијех и пољачкијех. На сваки начин у садржају обје књиге већином су српске народне ијесме и то женске, којијех је у опће врло мало превађано на странијем језицима. По томе ова збирка превода Ћудиновијех заслужује, да се међу првијема спомиње. Кад је на свијет изатпла, о њој су говорили опширно наши листови, и за тијем је г. Ћудина био по заслузи одликован орденима како с Цетиња тако и из Биограда. Осим Ћудине треба још споменути Ииколића, који је у 11 ^а210па1е задарском доста с успјехом иреводио особито јуначке народне пјесме, којијех би се сакупила такођер лијепа збирка, но којујоиг очекујемо. — Митар Ст. Љубиша, син славнога покојног књижевника Стевана Митрова Љубише, разаслао је овај позив на претплату: „Наумио сам издати скупљена књижевна дјела покојног ми оца СтеФана, сматрајући, да ће вршење синовље дужности према очевој успомени добро доћи и српским читаоцима. Ослањајући се на досадашњу оцјену књижевне критике, надам се, да не ћу остати усамљен и без помоћи у овом послу. Цјелокупни ће списи изићи у свескама по пет штампаних табака, које ће се послије сас гавити и чинити три веће књиге. У ирвој кљизи биће аутобиограФија и приповијести, у другој „Причања Вука Дојчевића", а у трећој различити омањи чланци, који су већином слабо познати, а има их, који ће сад први пут бити штампани. Уз пошљедњу свеску прве књиге биће насловни лист са предговором и студија о покојникову животу и раду. А на крају сваке свеске биће рјечник, у коме ће бити објашњене све ријечн, које су ређе и непознатије изван СтеФанова завичаја. Свеске ће излазити једна за другом након мјесец дана, а ирва ће угледати свијет о Божићу. Појединим свескама цијена је 60 п. д. или 30 новч. Скупљачи добијају на сваких десет књига по једну, а књижари уобичајени рабат. Претплату примам на колико свезака ко хоће. Коме је лакше из Далмације и Црне Горе, може послати претплату г. Шпиру Петровићу у Котору". Позив тај свој датира Митар Ст. Љубиша у Београду а адреса му је: Балканска улица број 30. — 163. свеска Народне библијотеке браће Јовановића доноси Стеријина Наода Симеона. ^ — „Одјек" (бр. 117.) је прибележио наш поздрав и добродошлицу Ксаверу Шандору Ђалскому, коју ми натгисасмо приповедачу том у 44. броју нашег листа поводом његове нриче „Наје". А од своје стране додао је још ово: „И ми не можемо, а да с највећом радошћу не пропратимо овај знак бол>е будућиости и иаше и хрватске!" — У 111. бр. „Нашег Доба" превео је С. М. Ј. новелу Емила Кастелнуова: „Питагорино правило". Исту новелу читали смо лане у 58. и 59. бр. „Браника", где ју је „слободно превео Ђ."

САДРЖАЈ: Све сам знаш! (Наставак.) — На смрт. (Наставак.) Прометеј. Грчки мит. Написао А. Дигасињски. С пољског превео Рајко. — О кнезу Лазару. (Наставак.) — Камен мудрости. (Наставак) — Ковчежић. Гласник. Позориште и уметност. — Књижевне белешке. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЖА У Н. САДУ.