Стражилово

800

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 50.

оци наши могли су их видити по прилогу, што смо га донели уз 42. број нашега листа. Цена је појединој књизи 1 ф., а биће их још три. — Мита Калић, проФесор у вишој девојачкој школи у Новом Саду, написао је шаљиву игру у 1 радњи, под натписом Свекрва. За ово две године обогатио је нашу драматску књижевност Калик већ са три шаљиве игре. Прва мује П р е к и л е к, у 1 радњи, која се с уснехом даје на нашој позорници, и Мој џеп, у 3 радње, која је пре неки дан отштамиана у засебну књигу као двадесеттрећа свеска Зборника позоришних дела а приказаће је дружина срп. нар. по.зоришта за једно десетак дана овде код нас. Ми се не сећамо, а то смо рекли и у оцени евојој пред „Матицом Српском'', да је после Косте ТриФковића и један наш писац шаљивих игара (није их, до душе, много баш ни било), тако проникао у живот и прозрео му мане и опачине, и тако их без опора сарказма, чисто би се рекло: са штедњом и обазривошћу, изнео на ругло, као што је то писац ове шаљиве игре кадар. И Свекрва ћесе приказати још ове сезоне. — 22. новембра почео је излазити у Крушевцу нов политички лист „Н а ш и дан и", под уредништвом Милана Р. Павловића, који је уређивао „3 р а к" у Нишу. „Наши дани", вели сам уредник, имају се сматрати као наставак „Зрака", коме су „Финансиски услови диктирали", да се под другим именом пренесе у Крушевац. „Наши дани" изалазе четвртком и недељом. Цена је за Србију 16 динара, за остале земље 20 Франака. — 1. децембра покренут је у Пожаревцу нов лист „Г р а^анин". Власник и уредник му је Ј о в. С. Јовановић, економ. Љст излази четвртком м недељом. — Нити смо видиЛи „Зрака,,, ни „Наших дана", а ни прогласа ..Грађанинова", само бележимо ово по дужности из других листова. „Грађанииу" не сазнадосмо ни годишње цене. „Одјек" вели, да ће првом приликом рећи коју више о том новом другу. — За раснисани стечај у српском народном позоришту у Београду стигло је до 1. новембра, докле је и био крајни рок, пет драмских дела. Од отих, као што вели „Радикал" (број 17. , три се натичу за наградом за српску историјску трагедију или драму, и то: „Мара Варадинка", трагедија у 5 чинова, „II ад Цариграда", драма у 5 чииова и „Цар Душан" трагедија у 5 чинова; а два за наградом за комедију из српског живота, ито: „Стиходела ц", комедија у 5 чинова, и „Д в а б р а к а". комедија у 5 чинова. „Радикал" именује и писце, но „ие баш неоснованом нагађању", који се овом приликом натичу; но ми ћемо да се стрпимо до светог Саве. За трећу расписану награду, ону за позорипгну игру из срнског живота, која је и лане осгала без достојних конкурената, није сејавилони једно дело. — Сенат б.пештанског универзитета расписао је награду за два темата, која ће имати да израде слушаоци' тога универзитега. Први је темат државноправни: „Да се расправи државнонравни одношај удружених земаља (ге^пит бостт) спрам угарске круне и повеснички развој по садашњем праву". Други је философски : Ј; У чему су и са чега су разлике,

које налазимо у хрватских и српских књижевника". Награда је 180 Фор. Ми се надамо, да ће бар за ову другу награду Србин какав поћи на комију. — Добили смо ове ретке с молбом, да их штампамо: У 45 броју „Стражилова" у чланку г. Л?уке Поповића „Српске народне песме у јевропској књижевности", а у одломку о талијанским преводиоцима, веома нас је дирнуло, видивши, гдје речени господин не износи на видик многовриједних радника око српских народних пјесама у талијанском духу. Г. писац иапоменуо је само ове: А. Фортиса, Н. Томазеа, II. Касандрића и М. А. Канинија. А изостало му их баш и врсних. Ту вам је најпре Бе ВићегНз, који је превео неколико женских пјесама из I. Вукове збирке; ОН ах1 с ћ, који. је превео „Зидање Скадра", „Хасан-агиницу" и других; за тим СМасото СћтсИпа, који је превео цијели низ српских народних пјесама и издао г. 1878. у Фјоренци, у двије свеске; и најпослије у најновије вријеме проФесор у Спљетској великој реалци, г. 0г. 2 агћаг1пг, који је прије мало времена превео и издао „8а^1о сЦ 1зга<1и21о111 (1а1 8ег1зо" (Покушај превода из српскога), на написао још књизи тој као увод лијепијех глава за српску историју народне књижевности у талијанском руху. Ну ни ти напоменути нијесу сви. У реченој књизи г. Зарбаринија, који је ревно и вијерно побиљежио све, што се Талијанаца бавило и бави о превођењу српских пјесама, наћи ће штовани читалац потањи опис. Не ћу да говорим даље о тој књизи, будући да ћу до мало дана штованим читаоцима „Стражилова' потање моћи приказати ју, дакако, ако ми госп. уредник допусти мало простора. Знам опет, да ни г. Поповић није крив, што су му ти иисци изостали, будући да му врела нијесу можда до руку дошла. Збиља заслужује похвалу, што се је потрудио, да нашем свијету нрикаже труднике, који се бавили о иревођењу наших пјесама. — М. И—в. — (Хвала г. М. И—ву на пажњи инаовомприлошку. И од г. Зарбаринија добили смо већ његову књигу „8а§^1о", на чему и њему хвала! С драге воље ћемо примити и обећани приказ о том најновијем делу талијанском, у ком је реч о нашим народним умотворинама.) — Из „БраниЧа" Београдског отштампан је говор нашега ученога сународника, дра Валтазара Богишића, што га је исти држао на састанку руског филолошког друштва у Петроградском универзитету 13. јан. о. г., а превео с руског на српски архимандрит Н. Д у ч и ћ. Натнис је књижици тој: Технички термиии у з аконо давству. Штампана је у Београду у штамнарији пггампарских раденика. Цеиа 50 пара динарских. -—• Издањем књижаре браће М. Поповића изашле су пре неки дан четир приповетке Пољака Хенрика Шенкјевича, које је с дозволом пишчевом превео Рајко. То су приповетке: „Стари слуга", „Цртице угљеном", „3 а хлебом" и „Из паметара познањског учитеља". Друга од тих приповедака угледала је први пут света , у нашем листу лањске године а четврта такођер у нашем листу и то преклане.

САДРЖАЈ: Све сам знаш! (Свршетак.) — На смрт. (Свршетак.) — Госпоја-Персин план. Приповетка из српскога сеоскога живота. Написао Радослав Марковић. -- О кнезу Ллзару. (Наставак. — Камен мудрости. (Свршетак) — Ковчежић. Глас.ник. — Позориште и уметносг. — Књижевне белешке. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.