Стражилово

Б р . 51.

СТРАЖИЛОВО

807

Новог Сада, ни нз Београда нити из Панчева. А без те књиге, кажи ми само, Србине брате и српски сине, како да продужим и како да. почнем преглед турских извора за повест о боју на Косову? 0, Нови Саде, и ти Белиграде, и ти убави граде на Тамишу и не далеко од Београда ! Бог вас не но зашто да због једног Новосађанина и због г. Панте (који има поменуту књигу, — има па не да) и због г. Каменка, односно због многоуваженога пријатеља Каменковог, кунем и прокунем оба поменута многољудна града и сваколика панчевачка „чада"? Ја не ћу — а немој их ни ти клети ни анатемисати, Србине брате и српски сине ! Немој их клети веК их остави, а кад им се савест пробуди, гришће их и изобличаваће их до века! А сад ме остави, да себи помогнем како знам! Немац Ханс Левенклав издао је г. 1595. уфранкфурту на Мајни на свет књигу: Меиге Сћгошса Тигскшсћег ^а^оп уоћ Тигскеп веЊв БевсћпеБеп, и у тој књизи -има нрво „Летопис Султана од Османовог племена" („СгкаК Тепапсћп, Сћгошс ос!ег ЕеИБисћ <1ег 1игв1;еп Овтапшвсћеп 8(:аттсв уоп ег81;оп Оатап Сћап аиГ Деп 8и1(;ап 8и1егтап Сћап ип<1 с1ав Јаћг Сћг1,ч1;1 1550.), који је Летопис Јероним Бек а Веоро1Љ(;огГ г. 1551. са собом из Цариграда донео у Беч, где је но заповести цара Фердинанда I. од дворског тумача — Јоаппе СгаисИег с!тс!;о 8рГе§е1 на немачки преведен. Од тог турског летописа зготовио је с почетка поменути Левенклав и латински нревод, но ја ћу овде г. Панти за љубав приопштити дотично место само на немачком језику. Дотично место у том кратком турском летопису гласи дакле немачки овако: „2иг веЊеп Г Л& 14; ћа! Сга^ј Мига! Сћап ап§;еГап§'еп П111; с1ет Иагаг ги кпе§еп, с1ег Тагаг ћа! е1п тасћН^' КпеШто1ск гиваттепћгасћ! ипс! 181 тћ; с1етзеЊеп аиЊ ±е1с! Коволуа ^егиск!: ћа! с1ет ОазГ Мига! Сћап е1пеп Во1еп .едвсћјскг, ег 8о11е коттеп, во лтогАе тап всћеп, ћеу лует с1аа Сг1иек ипс1 с1ег 81е§ веиг луигс!. 1пс1епг ћа! с1ег Сга81 Мига!; 8ет Кпе §'8Уо1ск аисћ гдааттепћегиЉп, ћаг 81ећ аиЊ ћосћв! ћелуог'1)еп, аисћ вете глу.еегг 8бћпе, с1еп СНМепт ВајавН иис! (1егг Ја.сић 2е 1е1>Г тг! Птг ^споттсп. Л^1'е ггггп 1к?ус1е аи!' <1ет Гс1с|| Ковол^а гггваттеп катеп, ћаТзегг 81е Г1ШгНсћ т1(; е1пап<1ег ^свћчИеп. Ев зв! е1п Сћгча! гипг СавГ Мига! коттеп, <3.ег Мегигт§', а1а коШ ег .81сћ 111 вет сКеш! ће§'е1геи. ТУЈе тап с1еп уог с1еп Оавг Мита,1 §еГићг-1;, Итге 8е1пе Шаа ги ки ,88еи, ћа! с1ег8еЊе Сћг18* уегћо1 '§еп етеп То1сћ §ећа.1)1; ипс! ћа! 11ш Лет Сга81 Мггг-а! Сћап Гп ВеНз §;ев (;о88еп, ши1 ћа! Љгг итИзгасћ!. ^Је тт Да.8 сКе ТигсМбећеп Ве§'еп ^евећеп, ћаћеп 8Ге 8Гећ т!1; етапДсг НегаЉвсћк^, те 1ћте Гегпег ги Љггп (е1 с[аГс1 ћос са8и 1ат герепЉго ГасЈ-

иисКгт (1е1Ље1'ап1;е8), ипс! ћаћеп 111 Љгет Иа.Љ ћеГшгсЊп, 4а88 81е Деп Јасић 2е1е1п БегиГГеп 8о1ћс1г, луе1сћеп 81е Беги® зргесћепс!: котт ипс! §еће ћтет, Лет Уа1ег \\'Ш сКсћ ћаћеп. ДУ1е с1ег тз 2еК 1г1пе11г§'ап§;еп, ћаћеп 81е 1ћп ипЉгасћ!, <1еп СгДАегии ВајааД аиГ етеп Когг1§'Нсћеп 81ггћ1 ^евеМ шгД ћаТзеп Дт гит Ра118сћасћ ^ета.сћ!. Касћ сНевепг ћаћеп 810 лпеДег ДарГГег а,п§еГа.п§еп ги 8Цчч11еп, штс! ћаНеп с1еп Ваиаг т веЊеп вћ-еИ; ићеглуипДеп ипс! §еГап§еп, ипс! ћаНеп Ит уог Дет 011Дегип Ваја.гН иегћаск!.. 8еГпс1 с1аг'пасћ уоп Датгеп аиГ^ећгосћеп, ипД теДег §е§еп Ас1иапоре1 ^еио^еп. Сгезсћећеп т 791. Јаг." Погледај. шта о том турском летописцу каже Јосиф Хамер у предговору на страни XXXVI. своје повести османске царевине. Знам ја, читаоче драги, да Нешри и Сеадедин или Садудин о боју на Косову знају причати много више и китњастије иего што се у том кратком турском летопису каже, али шта ћу, кад ми нису при руци те нисам у стању, а нисам у стању, што ме назовипријатељи моји у Новом Саду, у Београду и у Панчеву не поставише у стање, да ти могу саопштити овде повест Нешријеву или Садудинову о боју на Косову. На страни 344. пише г. Панта: „Док су Милоша хватали, Бајазит предузме царство и команду и продужи бој, који Нешрије овако описује: „Сви стрелци на један пут са обе стране застрељају; многобројни Срби стајаху тврдо као железна брда; кад превећ много стрела задажди, почеше се мицати тако, е би човек рекао, канда извор цриога мора шушти . . . или канда море или зелена отока ■галасе почиње бацати. На један пут неверници (Срби) левога крнла(У) нагрну на турске стрелце, потисну их назад и од напред их нападну, те им редове располове ; тако исто Срби разбију и орду пазарску, која је осграгу стајала. Иза ове орде била је река Овчарица, која се наиуншга мртваца, само где је био мед, масло и ииринач, то је место било аразно. Мазге, коњи, пртљаг заплету се и тако се тај пут затвори и правоверни (Турци) не могоше побећи и падоше на бојишту као мученици" и т. д. и т. д. Колико и колико сам пута читао и чатећи дивио се — том живом и живописном опису боја Косовскога, али кад бих год дошао у читању до оног места, где се каже: „само где је био мед, масло и пиринач, то је место било нразно", увек би застао и запео и ја све до данас не знам и не могу да себи изјасним, зашто је „оно место, где је био мед, масло и пиринач празно"? Како се нисам довијао и на какве мисли нисам долазио, да себи протумачим то празно место, где је био мед, масло и пиринач; најпосле сам помислио и на то: да није стародревни Нешрије био пишман или да није може бити наш г. Панта велики „љубитељ" пилава илити пиринча, ма-