Стражилово

832

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 52.

ће уз дела та додати и биографије књижевника тих са студијож о раду њихову. Издавач: Симиних дела обрадова нас, да ће студију о Симину животу и рад написати један од првих наших литерар-историка. Желити је, да и издавач Љубишиних дела повери тај посао таком човеку. Ако покојни Љубиша већ. и има своје поштено место у нашој књижевности, то ће ваљана студија о књижевном раду његову тим поучнија и то већма бити на корисг књиженности.) — Ваљда не ћемо чекати дуго ни на целокупна дела Ђ у р е Д' а н ичића, на која је право добило учено друштво у Београду. — Ал докле ће чекати достојна издавача Доситије, па Мушидки, па Његуш и други? С Доситијевих дела помогоше се стари му издавачи, а народ их гутао. Мушицки није заслужио, да се тако заборави, ако се и затрпао „славеносербским" јевиком. А Његуш ? Још 1881. обрадова нас уредништво п Српских илуетрованих новина" ,(бр. 1.), да се штампарија А. Пајевића „латила тога лепога и родољз^бивога посла, да уз припомоћ српских књижевника, који су вешти томе, приреди и у достојном облику изда целокупни песнички рад владике Нетра Иетровића Његоша". Није дошло ни данас до тога поред свег иознатог подузетног духа и родољубивог џеиа Пајевићева. Ал добро је и приметио на онај глас у „Српским илустрованим новинама" Св. Вуловић : „Говорити о издавању целокупног песничког рада и припремити све за издање тога

рада, то су две са свим различне ствари. „Задужбину би учи_ нио", рече још, „ко би достојно издао дела Његушева и Сарајлина". Најдостојније би било, да дела наших „класичара" прикупл>ају и ивдају или учено друштво или академија у Београду, као што, ено, ради југословенска академија са „старим иисцима хрватским". Поред издања, као што их до сад издаваху поједипе књижаре, а без свестраног академиског изучавања и савесног уређења, не ћемо скоро доћи до потпуне историје књижевности српске, па расписивале се какве му драго награде за то, а кумило се, а молило се; нити ће нам књижевност, тепајући се овако око 'туђих врата са најразноврснијим правцима, тако лако доћи до одређена правца. „Сада се (вели један стран учењак,) не може више писати историја књижевности тако, да би се наводила иука имена и животописне нотице, нридодавши с неколико речи још и суд, који је можда већ по сто п.ута опетован а ни један пут утврђен. С нашега данашњега^, узвишенијега и духовитијега гледигпта хоће се свагда по најпре потпуна слика укупне јевропске цивилизације, хоће се као нека панорама њезиних разноликих ироизвода. При том се узима на ум и то, да како појединци људи тако и народи имају својих посебитих страсти, који су душа њихове народне поезије. Њих ваља мотрити, како суу свези с кретањем литерарним, које их већ у напредак навепгга, а после од њих добија сталан правац".

„Стражилово" је ево сретно навршило и трећу годину. Уверен сам, да ми нико неће уиисати можда у хвадисање, ако изјавим, како ми је мило, што видим, да је „Стражидово" за те три минуле године стек.ло миого и много нријатеља, који га умним својим радом својски потпомажу. Пријатна ми је дужност, свима тим цењеним пријатељима на измаку ове године изрећи своју најтоплију хвалу те их усрдно замолити, да и за идућу годину не ускрате своје сарадње мом листу. Изричио овомј ириликом напомињем, да је тврдња, као да „Стражилово" излажењем својим свом старијем другу „Јавору" мисли да худи, скроз и скроз неоснована. 1Нта више од своје стране изјављујем, а и овлашћен сам у име г. уредника „Јавора" изјавити, да ће наши листови, како и онако теже једном те истом смеру, у С.Д03И и љубави радити на томе, да забаве и Јао^че српску публику. Од срца ми је жао било, што је немила афера ланске го^н^^ј^^СИла била споразум те ме нагонила на ону изјаву у 34. броју мога лА'ц|^ш.;^године. Ј° БАН грчић и уредник „Стражилова". ј е. жудно молимо поштоване претплатнике, да обнове претплату за идућу годину. На молбе, које нам са више страна стижу, као да лист устуиимо бесплатно или у по цене, одговарамо овим једаред за свагда, да тога не можемо даље чинити, јер ће се од нове године „Стражилово" штампати у мањем броју примерака, но досад, те ће ее морати чувати заостали бројеви за претплатнике, који би се касније јавили. Нека ннко не замери, али није право, да се мора кубурити због оних, који од власника овог листа траже услугу а никаквом је услугом не враћају. САДРЖАЈ: Утеха. Песма Ви. М. Јовановића.— Последња лутка. (Свршетак.) — Госпоја-Персин план. (Свршетак.) — 0 кнезу Лааару. (Наставак.) — У очи Гундулићеве тристогодишњице. (Снршетак.) — Ковчежић. Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне белешке. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је б Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукониси се шаљу уредништву а претплата администрациј и „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду. СРГТГКА ШТАМПАРИ.ГА ДРЛ СКВТОЗАРА МИ.ЛЕТИЋЛ У Н. САДУ.