Стражилово

СТРАЖИЛОВО

Б р. 1.

језика, па да чита старе Дубровчане као данашње писце.') За историју српског језика је од неоцељене вредности, док у срп. књижевним споменицима из тог доба немамо чистога народнога говора. Лоезија је негована у Дубровнику у свој опширности: лирика, епика и драма са свима својим граиама. ГТрво нам се јавља лирика. По неколико властелића најпре у Спљету склапају међу собом друштво, иа пишу, читају и критикују ту своја дела: ситније љубавне и побожне песме, писма и похвале. Али ирви дубровачки лирици јесу Шишко Менч&гиИ ВлаховиЛ (1457.—1501.) и Ћоре ДржиЛ (1460.—1510.) „То су, вели Јагић, наши трубадури; од њих су научили сви потоњи далматинско-дубровачки песници певати слатким гласом о љубави, као што је од провансалских трубадура научила љубавну дворбу сва средовечна романско-германска лирика." У лирским несмама дубров. песника слави се љубав, вера, пријатељство и патриотизам. У еаској поезији највише уздигоше до саца IIвана ГундулиЛа (1588.—1038.) са својим јуначким епом „Османом" и Ђон (Јуније) ПалмотиЛ (1606.—1657.) с побожим епом „Кристјадом". Кад уз њу двојицу споменемо још и Игњата ЂорђиИа (1675.—1737.), споменули смо три најславнија дубровачка несника. Дубровчани су јако радо имали позориште. Када нигде још у Словенству не беше позоришта, они су имали своје. Наравно, да су тако много неговали и дрпму . 2 ) Мало те не све најважније драме старих Јелина иреводили су песници њихови, па и сами писаху драме из старе класичне митологије и из библије, угледајући се на Јеврииида. Али нису презирали ни у томе грађу, што им је даваше и њихов друштвени живот и повесница јужног Словенства. Ако је драма дубровачка и била стегнута и укочена старим класичним облицима, ако је и рамала доста за талијанским узорима, као и цела дубровачка поезија, инак нам је она леп доказ велике образованости у старом Дубровнику. А како је радо тамо негована драма, види се но приличном броју и драматских песника и њихових дела, што се до нас сачувала. Извесно се зна, да их је било и више, али биће и ово но добар део и одабран. Зна се за 27 драматских песника, за 79 драма, којима се знају иисци, 8, којима се не знају, 23, којима се знају писци ') Много смо захвални поштованом свом сараднику г. ироФ. Ј. Живановићу, да се драговољно одазвао на нашу молбу, те за сад и оволико написао о језику старом дубровачком. Шат не почекамо дуго и на опширнији рад ове руке! 2 ) Читај изврсну књигу проФесора А р м и н а П а в и ћ а: Н181:ог1ја с1ићгоуаске с1гате. Издала Југословенска академија знаности и умјетности. У Загребу 1871. У књижарници Фр. Жупана на продају.

али се изгубиле, 6, којима се не знају нисци и које се изгубиле, — свега, дакле, 116 драма. У историји срггске и хрватске књижевности дубровачка се књижевност рачуна у засебан, други период. Али не стоји ни у каквој каузалној свези ни са старом српском књижевношћу (првим периодом), која је живила у српским крајевима, према тадањим потребама, на четири века пре ње, па се мимо њу повукла до сеобе Срба иод Чарнојевићем у Аустро-Угарску, остављајући њу са свим у њеним границама, нити стоји у историјској свези и са новијом књижевношћу нашом (трећим периодом), која освиће у осамнаестом веку. Иије ни чудо, да цела стоји према осталима Србима и Хрватима као нека самораст! Што није у свези била нити са старом српском (ако се, као што напред видесмо, не само знало за дубровачку просвету, него се и леио ценила), нити са старом хрватском књижевношћу, узрок смо навели напред. А што ни на новију српску није ни мало утицала, један узрок ће бити и тај, игго није сама из себе, из клице на свом земљишту, у свом духу, ни постала; па и када је на.јбујније цветала, ако је и покушала, да покаже неку оригиналност, није била у правом смислу народна књижевност поред свег тог, тнто је писана народним језиком. „Све врсте појезије (каже Ст. Иоваковић, стр. 144.) биле су већином за учене људе, биле су дело ума и науке.. . Како књижевност није била раширена у народ, него је живела највише међу образованим грађанима, племићима и појединим круговима пријатељским, то је отуд долазило, да су се о њој најчешће могли бавити нлемићи или понови, са чега последњег видимо у њој онолике побожности и онолико религијозних библијских тема. За то је она, држећи се све у једном кругу људи, и остала далеко изван светских нокрета, и за то и јест гвезии утицај на народ врло мален, јер, бавећи се животом чисто личног осећања, није имала никаквих покретљивих идеја као садржину." А кад је дошло време, да бар носле пада дубровачке републике (1806. г.) когод прихвати ту књижевност, ни политични, ии друштвени, ни културни живот ни народа српскога ни хрватскога не беше толико развијен, да би могао наставити онде, где су престали богати и образовани дубровачки племићи. Осим тога мало је што од оног рада њихова и угледало света штампом. Највећи део чувао се и ширио у рукописима, због чега се много и погубила, осим што је и онај кобни земљетрес, за цело, нешто прогутао. Почетак опадању дубровачке књижевности доводи се у свезу са оним ужасним земљетресом г. 1667.