Стражилово

СТРАЖИ10В0

IV, Нв!

ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ,

БРОЈ 3.

У НОВОМ САДУ 21 ЈАНУАРА 1888.

ГОД. IV.

ТРИСТОГОДИШЊИЦИ ИВАНА Ф. ГУНДУЈШМ.

оследња труба јекну, За брда чезну вила, Слободи српској златној сломљена беху крила! Сломљене гази кости, Мачеве пребијене Косовске војске бојне, неслогом разбијене! Разметнн плачу сннди, Слободе српске вила У Дубрави нам српској сломљена вида крила, А дубровачке виле На недра син јој пао: „0 лијепа, драга, слатка, Бог те је нами дао! „Урес си славе наше", Слатка си наша сеја, Та, ти си Аријадна српскога нам Тезеја! „Узроче славе наше", И дико наша веља, У нас ћеш дочекати „турскога стренитеља".

Видеће иаша слава И зорин зрачак први, Турчин ће запливати у својој самој крви. Српске ће гусле каз'ти: Осману мркну слава, „Силни га погна ор'о словипски до Дунава". 0 дубраве нам српске Слављени дични сине, Слабачак гласак овај до неба нек се вине; Нека ти хвалу каже И опет она вила У дубрави цам српској, у теби што је била, Што 'но ти чело љубну, Те духом живим плану, Што 'но те слављеника на бесмртништво гану, Звездо нам вековечна, По српском небу броди, Што 'но се над дубравом румено-плаво своди.

Ма да је у ком небу Вишњи ти дворе диг'о Дивотом њиховом није дивоту твоју стиг'о. А куд ће ова песма? Када би теби стигла, Кад, ево, још се није над ирахом овим дигла!

Лонан Симеононм!. Чоки!..

С ПОЉА ГЛАДАЦ...

Н А II И С А 0

НОВЕЛА. М И Д А Н

Н И К 0 л и т..

I.

ђоше код Пашоне. Заглуши их онај каЈЈвански жамор, а удари по лицу хапа " дима и поквареног ваздуха. Ипак се нико не потужи. Свак радо гута тамо дим и смрад, свак тамо трчи, као да ћ и р II а ш о н а части. Није ни чудо! У овим озбиљним, у овим

тешким тренуцима, у овој новчаној кризи треба свет да се мало прође и да растера бригу. А и шта би иначе? . . . Зар, ако си ожењен, да седиш код своје, можда, џандрљиве жене? Па ако те »бог благословио«, да слушаш вечито дреку своје деце? А неожењен и тако нема друга посла: кавана му је иороди-