Стражилово

224

тим, етичним законима морала и правде. Имао је погрешака, које имају и најидеалније иојаве људске повеснице, но те мане нису му испуниле срце и разум, нису биле мотиви за рад и тежње прииознатог великана и највећег владара српског. Драмски писац огреши се без довољног основа о пијетет васцелог Српства у оном моменту, када Душана учини драмским кривцем и кад му онаква својства подмеће, за која народ по познатој елабости својој — не ће да чује, не ће да зна. На српској позорници не може иостати популарна и омиљена драма, која због малених споредних мана казни оног свог јунака, чије је неоспорне врлине признала српска повесница па и цео образовани свет. — Добили смо наставак Карићеве „Србије" (стр. 449.—672.), у којем је реч о саобраћајним средствима (путеви водени и с-увоземни; пошта и телегра .ф); даље о држави (име државно ; грб краљевине Србије; историја постајања Србије; облик државни и устав; државна управа (подела државних иослова; држава и школа; држава и црква; држава и дељење правде; држава и војска; државно газдовање; управна подела и управа; утицај државне и управне организације на укупни развитак Србије); и најпосле о пределима и знатним местима. (Подриње; Посавина; Београд и његова околина). У овом делу има седамнаест лепо израђених слика, већином од проФесора Шмита и В. Тителбаха. — Дошла нам је друга свеска прве књиге списа Стјепана Митрова Љубише. Ова свеска опсиже шест табака а настављена је у њој и довршена „Скочидјев ојка" и заночета је „приповијест црногорска средином осамнаестога вијека" под натписом „Шћепан мали". — Тражећи у „Завичају", не бисмо ли и тамо наишли на превод ког руског песничког дела, опазисмо у последњем броју тог листа оно обећање: „Роман „Фромон млађи и Рислер старији", (написао Француз Алфонс Доде а почео превађати А. Хаџић), којега не довршисмо у нашем листу, изаћи ће, ако не друкче, свакако као засебна књига". Од тога обећања ево ће за који дан проћи и десет година а обећање остаде још једнако — обећање. — „Злочин и казна", роман Достој евскога, почео је већ излазити у преводу ЈеФте Др. У гр и чи ћа. Баш смо пре неки дан добили прву свеску прве књиге. Из предговора преводиочева видимо, да ради на литерарној студији о животу и раду Достојевскога те ће у истој опширно говорити и о „Злочину и казни". Ту своју студију обелоданиће преводилац, кад српска публика бар три већа романа тога писца буде имала у својим рукама. — Добили смо Шазтк ћгуа^зко^а пагауоз1оупо# ЗгигЂуа (бр. 4.—6 Јули — Децембар 1887.), што уређује председник тога друштва С п и р и д и ј о н Б р у с и н а. У тој свесци читамо, да то друштво броји 4 почасна члана (међу овима је био и наш велики нокојник Панчић), 12 утемељилаца и 210 редовних чланова (32 завода и 178 приватних лица, међу овима и Владан Арсенијевић, проФесор препарандије у Карловцу, Мојо Медић, проФесор у великој реалци у Земуну и Јован М. Жујовић, проФесор велике школе у Београду). За тим нописом долази извештај о главној скупштини наравословног друштва,

Б Р. 14.

која је одржана 30. децембра 1887. Још има попис академија, друштава и редакција (103.), којима наравословно друштво у замену даје своје публикације, па попис књига, које су год. 1887. приспеле за друштвену библијотеку, било у замену било на дар. А главни је садржај свесци ово: 1. Грађа за Флору Дубровачку. Део први. Написао Лујо Адамовић. 2. БриоФити Загребачке околице. Део ирви. Прави махови. Описао их и опису додао кључ за опредељење породица и родова др. А. Хајнц. 3. Излет у Подсусед у Загребачкој околици месеца новембра. Написао др. Г. Хорват у Будимпешти. 4. Ете пеие МШ>е аиз Ви1§апеп. Од дра Л. Карпелеса из Беча. 5. II #епеге Не1зегак18 Бијагбт. 1<ауого топо^гаДсо рег М1сће1е 81зо8з1сћ. Под рубриком Пагпе У1ез1з1 иише проФ. М. Микшић из Карловца о потресу и метеору у Карловцу 23. окт. 1887.; даље саопштава проФ. М. Катурић из Задра неке ихтијолошке белешке и проФ. Г. Коломбатовић из Спљета описује специјес Вузорез СезЂопи (слепи миш) по примерку, који је спао са високе једне куће у Спљету и њему жив донесен. Најпосле видимо међу тим разним вестима и то, да је у часопису ,.1Јеоро1с1та", што издаје царска немачка академија природних наука ЕеороМто-СагоНпа, у свесци 23. од ланске године прави члан те академије Драгутин О. Чех саопштио кратак животоиис покојног Словенца Фрање Ерјавца, чију смо смрт и ми лане у „Стражилову" јавили нашим читаоцима (види наш лист од ланске године на страни 90.) У г 1еховој животоиисној цртици — вели Сг1азтк - спомињу се велике заслуге нокојног Ерјавца за популаризовање природних знаности у нас на југу а*и његове заслуге на пољу белетрисгике. — Из ове свеске ОИазтка прештампан је у засебну књижицу говор С. Брусине, који је држао приликом главне скупштине наровословног друпггва од 30. децембра 1887.

Ч И Т У Љ А. У очи наших Благовести, 24. марта о. г. умрво је у Петрограду једаи између најдаровитијих млађих приповедача руских Всеволод М. Гаршин у 31. години живота. Колико је нама познато, издао је до сада две књиге својих приповедака, (1882. и 1885.) Он је познат у новије време и у нашој књижевности. 1. бр. ЈОота 1 8У1е11а донео је у преводу Камилла Зајчића приповетку његову „Четкгреднл", коју је, као што смо у прошлом броју нашега листа јавили, превео и ЈеФта Угричић, променивши јој натпис у „Крај лешине". Гаршин је поред Корољенка (с којим би се могао упоредити наш Л. К. Лазаревић) највише обећавао међу млађим снагама, које се затекошо на пољу руске приповетке после смрти непосредних ученика Гогољевих : Гончарова, Тургењева и Достојевскога. Још кад је изашла прва књига Гаршинових приповедака, упао је у очи Тургењеву, те се овај почео у својим писмима из иноземства распитивати за њ. И ми смо били хтели, да упознамо наше читаоце са овим даровитим писцем руским, но смрт његова нас ето престиже. Но тим пре ћемо у једном од идућих бројева гледати да донесемо коју његову приповетку, да се и наши читаоци увере, колико је много изгубила новија руска појезија у рано преминуломе Гаршину.

СТРАЖИЛОВО

САДРЖАЈ : Успомене. 1. Прве песме. Приказано Н. В. Ђорићу. Од Вл. М. Јовановића. — Посавчева трешња. Написао дрИван Тавчар. Са словеначког Вељко М. Лукић. — Моме другу. Песма од Љубинка. — Забављачица. (Наставак.) — Гледао сам море . .. Песма Јосипа Берсе. — О кнезу Лазару. (Насгавак.) — Лјистак. Вукова писма Никанору Грујићу. Објавио Вл. Красић: 1. II.— Ковчежић. Књижевне белешке. — "Читуља. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРДСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТШхА У Н. САДУ.