Стражилово

СТРАЖИЈОВО штжт, воуку ш Ж&МЖЕВЈ ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ,

БРОЈ 21.

У НОВОМ САДУ 26. МАЈА 1888.

ГОД, IV.

УСПОМЕНЕ. II. ЗЛООЛУТНИ ЏЕПНИ ОАТ.

а је љубљах, а. она се свила Па се млада уза ме припшга; На груди ми наслонила главу А расула своју косу плаву. Па се на ме умиљато смеши, А ја шапћем: ко ту да не згреши? 0, праштам ти, јадно срце моје! Има л' кога, као она што је? Је л' још која на свету овака? Па пун жуди стискох је на груди, И понових: је л' још која така ? Ал сат кудну: цака-цака-цака К,'о да вели: свака, свака, свака!

Растајах се па се праштах с њоме, Али она да свисне за мноме. Нлажне очи све од мене крије, Али сузе крадимице лије; Уздах тешки надима јој груди, А јецај се у потаји буди, А ја шапнух: ко ту да се реши? Ко је сада може да утеши ? Је л' још која на свету овака? Па пун жуди стискох је на груди, И понових: је л' још која така? Ал сат куцну : цака - цака - цака К'о да вели: свака, свака, свака!

Дођох с пута, али ње не беше, • А гласе ми жалосне донеше: „Отишла је неким путем дугим..." Побегла је неверница с другим! А слагала и сузе и ваје И све своје тешке уздисаје. Ја зајечах у чемеру своме: Авај мени тужном, несретноме! Је л' још која на свету овака? А у груди уздах се пробуди Па понови: је л' још која така ? Ал сат куцну: цака-цака-цака К'о да вели: свака, свака, свака!

Нл. М. Јованови),.

ИРВО УНУЧЕ. ПРИПОВЕТКА ИЗ ПАЛАНАЧКОГ ЖИВОТА У СРБИЈИ. НАПИОАО ИЛИЈА И. ВУКИЋЕВИЋ. (Свршетак.)

'ега као да неко стрпа у неку Јаму и као да му нешто запуши грло . . . једва рече: — Дете! — Срећно ти било!... То је и твоја и моја прва радост. И ти си био мојој дади прво унуче. ..

Како те је миловала јадница! И опет је блесну онако преко очију. А он ил' од радости, ил' од срамоте свезао се па говори као да је у другом свету. — 0 брате . . . како то? Ко би се томе надао?