Стражилово

368

СТРАЖИЛОВО

преводилац морао спремити ново издање, које је изашло у мал те не трипут јачем свеску, него што је друго. Преводи су овако разређени: нрво су Бхсћ^ип^еп уегзсћ1е(1епег Ме181ег (Суботића, Трнскога, Васе Живковића, Нрерадовића, кнеза Николе, Бранка, Змаја, Ђуре Јакшића, Шапчанина, Каћанскога, Грчића Миленка, Мите Поповића), па онда Уо1кз11ес1ег, кратке иесме, од којих су неке по постанку своме додуше уметничке песме (Суботићеве, Срб-Милутинове, %орђа Малетића и др.) али се свуд по народу певају те им се више и не пита за порекло; даље НеМеп§;е8ап# , е 1Љег МИовсћ 01зШ1)бсћ (5 на броју) и на послетку је што може бити погођен нревод Змајева „Шарана". Књига је изашла у врло Фину н укусну издању у комисијоној наклади Ј. Брецнера и др. (МогНи ТЈ1ећег) у Бечу. Нема на њој назначене цене, али стала што му драго, вредна је, да је и наш свет купује те да се увери, да лепе песме нашег народа и песника наших остају лепе и у туђинском руху, кад их преобуче вешта рука. — Ових дана угледаће у издању српске књижаре браће М. Поповића „Невенче," књига прииоведака од браца-Јове. Књига је ова намењена као дар доброј деци о школским испитима, који су већ на прагу. Браца Јова је познат са својих лепих приповедака, које излазе од неколико година у чикаЈовином „Невену," одакле је ова књижица и име добила. — Готова је књига Јована Живаповика „0 српском језику," у коју је из нашег листа прештамиан сав „ Еранич српског језика " од преклане, лане и ове године (осим последњег , дал>е из програма Карловачке гимназије за школску годину 188 1 /\ 2 расправа: Особине ресавскога или косоволољског дијалекта; за тим из лањског течаја нашег листа Српски језик у околини призренској, пећској, моравској и дибарској и најпосле из „Стражилова" од ове године Језик у Гундуликеву п Осману. и — У Дрезди накладом Пјерсона изађе књига: Вгапко В,асИсеу1с, Бутзсће БхсћШп^еп, аиз <1ет 8егћ18сћеп ићег8е^ уоп Сг. v. 8сћи1ре. Цена 90 новчића. — У 23. броју „ Јавора" позива нас г. Велизар Тубић, писац „Теорије прозаичког писања," да му „Фактима" докажемо, да нам је суд о књизи његовој, изнесен у 17. броју нашег листа о. г., основан, а овамо вели, да зна, да је своје дело најсавестније и радио и израдио. У место сваког одговора нека нам је слободно - по примеру пишчеву —изјавити. да ми знамо, да смо своју оцену изрекли тек пошто смо најсавесније проучили дело, а ко нам не верује, нека дело прогледи, па ће видити, да смо још били и сувише благи, кад смо прећутали н. пр. и ову деФиницију, „повести" која у књизи г. Тубића од речи до речи овако гласи; „Свако са предметом каквим у свези стојећих разних догађаја и збића изложење зове се повест. Градиво за повест пружају нам обично живот, делање и пословање људско па и осталих сгворења; кат-кад и сами неодушевљени (какви ли су то, боже?) предмети. (Па г. Тубић још са свим поуздано тврди, да

су му правила изложена тако просто, да их скоро и деца разумети могу:) Да није и ту можда каква „погрешка преписивачка или штампарска," каквом писац правда и онај галиматијас са деФиницијом пирамиде? Но ми држимо, да ономе, ко са највећом пажњом, савешћу (ваљда савесношћу:) и тачношћу ради — а тако се хвали г. Тубић да је своје дело израдио — не ће умаћи такве омашке, па ма се и преписивач и штампар из петиних жила упели, да је протуре. Што се пак тиче питања, да ли је писац погрешке у делу хотимично или у каквој злој намери учинио (а ко то још ради?!) И је ли њима нанео коме моралне и материјалне штете — нека нам читаоци наши опросте, али нама то тако изгледа, најмање да кажемо, најивно, да не знамо наћи за то одговора. На она подметања и задиркивања г. Тубића у ствари „позваности" и као да ми правимо неке „кшеФтове" у књижевности, навлаш не одговарамо, јер држимо, да их је у љутини написао. Наше је уверење, да смо по правди оценили његово дело, а што нас он грди, ту ми не можемо шта. Дело по нашем мишљењу не ваља те га морадосмо онако оценити, а г. Тубићу од воље, да му „најпосле неје баш много стало до препоруке критичареве." Није се требао ни освртати на наш суд, па шат се нађе још света, који ће му дело и похвалити, као што је било у „Гласу истине". Ми му ту услугу не можемо учинити, па ма нас још и горе грдио. — Димитрије Рувараи, написао је и издао расправу под натписом: 0 читању јеванђеља у недеље на служби лреко и,еле године. Та је расправа уједно и одговор Светозару Шакраку на његово „књижевно-критично писмо", што је изашло у 18. и 20. броју „Нашег доба и од ове године, а и на реплику му, што изађе у л Гласу истине" (бр. 4.—8. о. г.). — Из XIX. књиге „Отаџбине" прештампана је расправа „Законодавство и владаоци српски XIV. века и народности у Македонији." То су управо неколико бележака о томе, шта су Срби XIV. века мислили о Србима и Бугарима у Македонији а сврха је тим белешкама, да побију тврдње Офејкова, који се у својој књизи под натписом Г^а МасМо1пе рот!;е с1е уие еШпо^гарШдие, ћ1в1:ог1^ие е1з рћПо1о§1дие упео да докаже, да је Македонија чисто бугарска земља, да у њој нема ничега српског те да су без икаква основа све иретензије српских писаца и родољуба, које се чују у том погледу. —- Офејковљева ћ.е књига изаћи и на бугарском језику као додатак уз Македонски Зборник, у којем ће бити склопљено до 1500 народних песама из Македоније. — Фридрих Боденштет (Мирза ШаФи) пише своје мемоаре; прва свеска допире до године 1846. и изаћи ће на свет још ове године. — Поводом 400-годишњице, како је пронађена Америка, наредила је талијанска влада, да се скупе и издаду сви документи и споменици, који се односе на ХристоФа Колумба. Влада даје на ту цел за пет година сваке године 12.000 динара.

САДРЖАЈ: Плач АФродите над Адонидом. Песма од Војислава. — Како је Пјевалица излијечио Фра-Брну. (Наставак.) У туђини. Песма Драгутина Ј. Илијћа. — Чика Зоран. (Свршетак.) — Српске насеобине у Штајарској и варадинском пограничном генералату. Прерадио др. П. Падејски. — Слике с пута. II. На Дунаву. — Да ли да зидамо позориште? Од дра Паје Падејског. — Ковчежић. Писмо уредништву од Душана Рогића. — Књижевне белешке. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.