Стражилово

Б р . 25.

СТРАЖИЛОВО

395

фенбах у једном свом извегатају неког ирибвга Шаиу-а из Пожеге, који је још 1553. под Иштваном Деаком служио и у Вараждину после врло чувен био. Он је и донео глас, када Турци намеравају да ударе на Сигет. Год. 1555. сиомиње се породица нрнбега АлексиИа, Дојчина и Вукмира, који су из турске земље амо прешли и после као војводе војевали. За све ове прибеге и ускоке зна се. да су грчкоисточне вероисповести били. Надвојвода Карло вели у једном писму, да већина војвода харамијских су „пИ СћгШеп" него „Шзкокћеп" . Догађало се, да су и Мухамеданци прелазили на аустриску страну, али је то врло ретко било. Спомиње се само Али-ага, заповедник турске тврђаве Брезовице на Драви, који је понудио, да са својих 12 коњаника пређе на Фердинандову страну. Које због силних турских нападаја, којима је сад горња Славонија највише изложена била а које можда и због антипатије, на коју су ту са своје вере и народности наишли, пожеле прибеглице, да жене и децу своју на какво сигурније и боље земљиште сместе. За то се обрате с молбом на краља Фердинанда и на његове заповеднике на граници, да им дозволе, да могу у Штајарској настанити своје породице и своја блага. Први, који је зато молио, био је Иван Маргетић; за а њим пођоше војводе АлексиН, Дојчин, Вукмир, и многи други. То је краљу ишло у рачун и тако постане око половице XVII. века више српских насеобина у Штајарској. 1. у Жегтее као Мат^еће ГГоГ. 2. више Оптуја на Агсћћо(-у. 3. 8ћок. 4. Иодеп. 5. 8сћег$сћот1ла. 6. Кб1всћ. Сва ова места, која смо иабројали, не беху чисто сриске насеобине, већ беху измешана са другим народностима. Да се Срби у тим крајевима населити могли, највише се заузео краљ, а после заступници Штајарске. Но брзо их прошла воља, да те насеобине више иомажу. Неки не само да се нису бринули за исте, већ су шта више ишли за тим, да се, колко је могуће, истим стане на пут а старе да се удале. За то и не беху те насеобине дуга века. Прво, нови досељеници нису више долазили, а друго, од старих су људи већим делом у рату били и тамо гинули а код куће остајаху само жене и деца. Жене, оставши без икакве заштите, гледале су, да се онамо уклоне, где ће мирније бити. Узрок је и то, што је при деоби често до парбе долазило, те где се власт већ умеша, ту није ни за једног ни за другог добро било. Да су пак од урођеника нопреко гледани, то

ће сваки појмити, јер Срби су и по народности и по вери други народ били. Све то је допринело, да су ове насеобине српске у Штајарској брзо изумрле. I. Маг^о^е-НоГ у "\Уегшее. Иван Маргетић доселио се амо год. 1552. и ту је своје огњиште подигао. Виша власт у земљи ишла му на руку и номогла му, да добије један комад земље. Но тај му беше мали, те је после морао још више надокупити и раширити. Међу тим, као обвезан војник, слабоје код куће бивао. Год. 1558. борио се славно против Турака код ђурђевца у Славонији. Умрт.о је 1564. Наследник добра му беше син Иван и стриц Иа^г. Касније прими то добро млађи му син Лазар, који је код ђула у Угарској од Турака заробљен био. То ће бити да је било 1578. год., кад је команду над 47 момака од тог Маргетића примио Марко Гатковић. Породица Маргетићева била је после често узнемиривана. Надвојвода Карло је у први мах бранио. Кад се видело, да ЈГазар не долази, а међу тим се чуло, да је жив и отпао од хришћанства, буде то добро (1588.) поклоњено Николи Ожеговићу и то док је он жив и његов најстарији син. Али после две године дође то добро у руке Херберштајна. Ожеговић је све употребио, да му и даље остане то - добро, али није могао успети. Касније нису се више ни постављале ту војводе, јер им се чинило да није нужно. II. АЈсћћоГ више Оптуја (РеШдх). Ово добро је купило заступство Штајарске за ириоеге (ГгЉекћеп.) Да су заиста Срби насељени, види се из рескрипта краља Максимилијана II. X. Ленковићу, где му налаже, да пази на прибеге, који су са женама и децом прешли хришћанима и својим уходењем много им помогли и који су настањени на добру кр. саветника С. Галера, које је добро купило заступство Штајарске. А то је највише за то писао, јер се код пребега појавило: „аНегЈај ТЈпћезШлсНеН ип<1 уега1;." — ТЈпћевШкН^кеН; лежи у том, што неки Срби овде не хтедоше плаћати пореза, јер веле: они су та добра добили за своје заслуге и то да не морају плаћати порез. И ова насеобина је брзо пропала. Још неко време је једино успомена на њу остала. III. Скок (8ко§еп, 8кока) са Добровцима општина за себе у котару „Магћиг§ гесћ^ез БгаииГег." Ово добро је опет купљено „ии ГГпЉегћгт^ип^ §етећег Рггоч)кеп", и то на заповест краља Фердинанда. Ту се настане г. 1556. породице АлексиЛа, Дојчина и Вукмира. Свака од тих породица добије подједнак део. Но касније дође до распре између Алексића и Дојчина, јер Алексићи тврдише, да је њихов отац добио, да са свима добрима располаже, да су се они год. 1560. са својим стрицем Дојчином