Стражилово

Б Р. 32.

екватору испупчена. За узрок томе су узели ротацију т. ј. окретање земље око своје осовине. То тврђење Хајгеново нашло је код француских научењака великог отпора; особито код Оаизпн-а, који је доказивао: да земља није на половима, већ на екватору угнута. Тој жестокој парби, која је између Њутна и Хајгена с једне а Касинија и других с друге стране вођена, могло се само тако крај учинити, ако се поново пошље експедиција, која ће, колко је год могуће близу пола и екватора, мерење предузети. То је било год. 1735., кад су Вои^иег и Сош1атте послани у Одко, у јужну Америку, да тамо свој задатакизраде;а 1736. оду МаирегИиа и Скпгап! у Лапланд, да они опет тамо близу пола мерење изведу. До каквог су резултата најпосле дошли? До таког, да је Њутн имао право. Њихови рачуни су то показали: да је земља заиста на половима угнута. Теорија Њутнова имала је са свим свог основа. Бројеве тих експедиција нисам рад, да овде изнашам; а то с тога, што су исги касније опет нешто кориговани и што најпосле данас они не важе. Држим, да нам је доста овде, кад то знамо: да је неличина једног града на меридијану код екватора већа изнађена, него на полу што је. Од тог времена је већ толико пута мерење меридијана предузимано. Од тих је знатно оно у источној Иидији на предгорју добре наде и др.; најзнатније и највеће до сад мерење предузето то је оно, што су Руси извели. И у нашим данима се у Европи мерење извађа, које је на заузимање Баварске предузето; она и издржава целу експедицију. До 1841. године имали смо разне вредности за

величину велике и мале осовине земљине. Свака експедиција је донела нешто разне бројеве. Тада је тек Ве8ве1 на основу више (10) разних донде најбољих резултата рачунањем и сравњивањем донео: да половина велике осовине земље као сереранда Износи 6,377.397 т., а половина мале осовиие 6,356.079. Разлика пак међу та два броја показивала би, колико је .... а—/9 1 угнутост на половима (АоркИип^) а Ао У. Ови бројеви, које је Ве8ве1 израчунао, важили су све до скора. Но како је од тог времена мерење још више пута предузимано и много тачније извађано, то се и они морали нешто променути. Годиие 1878. је С1агке изнео нове резултате; а ту је имао при руци и оно важно мерење у источној Индији и оно, што су Руси извели. По његову рачуну је половина велике осовине, т. ј. полупречник екватора, 6,378.191; а половина мале осовине, т. ј. полупречник круга, који кроз оба пола иде 6,356.457. Угнутост — — — * № А У О. Екватор износи — — 40075322 т. Површ. садрж. земље — 510055232 $кт. Кубична садржина — 1083177773326 с,кт. Ове велике бројеве могли би на нешто краће свести а то је на геогр. миље, кад узмемо, да једна така миља округлим бројем износи 7420 т. Кад знамо, да највећи брег на свету Оаипаапкаг у Хималајима, у Азији, износи 8840 т, па кад испоредимо ту висину са величином земљина полупречника, то ћемо се уверити, да је разлика врло знатна. Кад би направили куглу са полупречником од 60т, то б^ тај највећи брег на њој био само 1 с1ст. висок. — Отуда се дакле и не узимају брегови у обзир, кад се говори : да ли је земља округла, или није.

нгн

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ, — Уредник овог листа издао је своју слику из живопш срлског парода у Славонији под натписом „Каврга". Слика та, коју је после другог јој приказа на позорници критика са свим осудила, сад је прерађена и у овом је облику била приказана већ, и то у Сенти на први дан Духова ове године. Носле тога приказа изапгла је у Сомборском „Бачванину" (бр. 27. о. г.) оцена, која одобрава прераду. Уз комад је писац додао још неколико речи, којима у кратко износи, шта је било с комадом, док није добио овај облик, и гледа, да се оправда, што је ипак издао своје дело, ма да га је у своје време критика искасапила на мртво име. Књига је изнела четир табака, штампана је у штампарији Браће М. Поповића а може се по цену од 30 новчића добити у администрацији нашег листа.

— Као седампаеста свеска књига за народ из задужбине Петра Коњевића изашло је из пера ироФесора Стеве Милованова тумачење народног верова/ва о томе, кад ће бити кише. — И Браћа Ноповићи вредно издају књиге, али богме и наЈп млади сарадник Рајко не седи никад скрпггених руку. Опет је неки дан угледао света један његов превод с пољског. То је роман Болеслава Пруса под натцисом „Палата и чатрља."

Исправци. У чланку „Народна традиција —" у 30. броју на страни 475. десно у другом реду стоји Богдана а треба Бодина; на страни 477. пак лево доле, у примедби место у Влахе треба да стоји у Бугаре. У 31. броју у истом чланку на страни 489. десно 30. врста озго место а овако треба да стоји: а свако ; на стр. 490. десно 3. врста озго место оно не треба оно ко ме; а на истој страни 16. врста овго место уживајући треба упивајући.

САДРЖАЈ : НимФа. Песма од Војислава. — Под багреном. Црта из паланачког живота. Написао Илија И. Вукићевић. Тајна. Песма А. Гавриловића. Дан рођења. (Свршетак.) — Неколико Л^еопардијевих пјесама. Иревео Т. Хања. IV. — Народна традиција и непогрјешими историци. IV. — Прилошци И. Руварца. а; О иноку, с којим је Растко одбегао у Св. Гору. — Облик и величина земље. Од Др. П. Падејског. — Ковчежић. Књижевне белешке.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.