Стражилово

СТРАЖИ10В0 «ст за зававу, нси^икњжжмваоет ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОБАН ГРЧИћ.

БРОЈ 39. З 7 НОВОМ САДУ 29. СЕПТЕМБРА 1888. ГОД. IV.

КАКО ЈЕ ШЕВАЛИЦА ИЗЛИЈЕЧИО ФРА-БРНУ. ПРИЧА ОИМО МАТАВУЉ. (Наставак.)

VIII. Разна прикљученија у осам година. Чуди сте, како Бакоња проведе прву годину у манастиру, како је угодио свакоме и докле доприје у науци. Али треба што шта допупити. Главно је, што угоди стрицу, јер да не би тога, не би му помогле све остале ње гове врлине. А фра-Брни не бјеше тешко угодити. Бакоња би уранио и освијетљао му чизме, па му донеси хладне воде са чесме, пак здјелицу кафе од Балегана. За тијем, кад би стриц отишао на јутрењу, мали би простр'о кревет, спремио своју постељу у предњој ћелији, помео па обрисао ирашину са покујства и са књига у нолицама, истресао ћилим, па би чекао пред вратима, док се »Вра« (тако је у кратко звао фра-Брна) поврне, а онда би брзо ускочио у ћелије да позатвара прозоре. јер пе могаше поднијети, да му ваздух струји у собе ни у илиштаку. »Јеси ли затворија понистре?« питао би Вра с прага. »Јесам, шјор!« »Јеси ли све уредија?« »Јесам, шјор!« »Да ниси довата карте па тавулину?« »Нисам, шјор!« »Да ниси тица орлође?« »Нисам, шјор!» »Е, сад ајде!« Свако боговјетно јутро фратар би изређао та нитања прије но што уђе у собу. На столу, на коме писаше, била је рпа картина, а малом бјеше забрањено ни прстом да се не дотакне које, него би их дујо слагао, чистећи гушчим пером прашину испод њих. За тијем, изваливши се у паслоњачи, Брне би извадио

из џепова два златна сатића и ставио их преда се. То му бјеше велико уживање, то да слуша како клопоћу она два велика сата на стјенама и два мала пред њим. Имаше залих јоште неколико малијех. То му је, канда, подјаривало мишљење и стихове у глави. А толико се бјенте привикао томе, да би се ноћу пробудио, пе само ако се један устави, него ако и два сложе куцање. Требало му је, да свакоме на по се чује глас. Искрај стрица Бакоња би отрчао у цркву, да њу поспреми, а одатле у кујињу ка доброме Балегану, да »струни росу са срца», што веле наши. Ту би обично помогао јали оперушити тицу, јали ишчистити рибу, нацијепати дрвгц или што му драго, ако ништа, постаћи огањ. ГГа онда би се умио, очешљао и очеткао, те опет отишао у стричеву ћелију, па се приби у нугао и чекај за неколико. Ако Вра надме образе, уздахне, па одмах прегне главу, Бакоња дохвати један танки, одјељани прутић са I нолице, па га лагано удјене стрицу под кошуљу и чешка га по плећима По што би то сврпшо, могао је без питања уклонити се, али прије тога ред му бјеше чекати, па макар уру дреждао. Ако би видио, да стрица баш не сврбе леђа, онда би шапућући запитао: »оћу ли у скулу?« а ако га је већ ишчешкао, онда би просто рекао: »одо' ускулу!« понесавши књижицу. Од ћелије обрнуо би другијем лактом тријема и закуцао три пута па некијем вратима између трпезарије и млијечара. Куцајући попијевао би: »Молитвама свети' отаца наши', господине Исукрсте, номилуј нас!« »Амен!« отегао би неко изнутра, а на то