Стражилово

660

СТРАЖИЛОВО

В Р . 41.

Далеко би нас одвело, кад би још наводили примера из песме „Бог ником дужан не остаје", јер би у том случају морали исписати цео Зарбаринијев превод. У осталом овде би требало свећом тражити оно, што је Зарбарини добро превео. Напоменусмо већ. да је ову исту песму превео и Кјудина,*) а овде ћемо додати, да овај превод може ићи руку под руку са Зарбаринијевим, и они би се могли само такмачити: чији је гори? — Ево почетка Ејудинова превода: „Сгезсеапо а1 раго (1ие 1姧;1а<1п рт1, „Е ш тегго (И е>о!ЛЛ С1та ип а!)е1;е. „СЈие' поп егап <1ие рт1 аНо егевсепИ, „Ке јп тегго Дј зоШ1 скпа ип аће(;е, „Ма (Јие 1га1;еШ КагИ81а\'о е Рао1о, „Е Је1та 4га 1ог, <Зо1се 8оге11а. „Ассаге22а4;о е <1'о§;)п &е§10 аЛогпо „Ега сјиеП' ап§;јо1 с!а 1'га(]еШ; е 1п 11 пе „К' ећће Лопо §;еп1И <!' аигее со14е11а, „Соте Ц У1(1е 1а ^ктте РаоНпа, „N^1 сог аирегћо #и <!' 1пт1(31а рип!;а, „Е 1' аНга виа со^па!а ип (11 (;еп!;ауа: „,,8а1 (;и, о 2ог1са (?) т1м, соте !к;1;ге1 ,,„8раг§;ег 212гата 1га ЈЕга4еШ е биога?" Ово неколико сгихова показују нам, да ни Ејудина, ни Зарбарини нису позвати да пресађују наше народно благо у богату талијанску ризницу. И један и други не разумеју оно што преводе, а и један и други нису песници, па да би својим преводима дали бар спољашњу углађеност и лепоту. На н>их се врло згодно дају применити она два РБегушева стиха: ,,Тврд је орах воћка чудновата, „Не сломи га, ал' зубе поломи". У осгалом Кјудина не зна ни прави значај појединих српских речи. Тако је он, преводећи Његуша, реч: тенци (вампири) превео пИеШ (телад).*) — Где опет Кјудина пронађе, да се јетрвица „младе Павловице" зове Зорица, сам би га бог знао . . . Ипак Зарбарини је најгоре прошао у песмама „Зидапе Скадра " и „ Марко КраљевиЛ и Араиин". У овим двема песмама, преводилац је наишао на несавладљиве тешкоће, а томе се није ни чудити, кад је онако слабо превео прве песме. које су доста просте и по томе за преводиоца много лакше. У овима он наилази на опис одела и оружија народног јунака, а преводиоцу као да је све то непознато. Природно је, да преводилац не мозке превести оно, што ни сам не зна, шта је. Зарбарини не зна: шта је Лурак и бошчалук, те прво преводи са 1иргпа ре11е (вучија кожа), а друго са кеаШо (одело — хаљина). Да је Зарбарини завирио мало у Бугсов Рјечиик, на-

*) СапИ Ае1 роро1о з1аво, ^гасЈоШ т тегз1 НаКат, соп Шизкгагтопе зи11а 1еМега1;ига е ат соакшш в1аУ1, рег СНасото (ЛписПпа. —(Кгепге 1878.) Св. II. стр. 12.

*) Ш<1. Св. 1. стр. 112.

шао би тамо, да је бошчалук: <1опит атгс1т , а Курак: 1ода реПЊив ткииШ е1 ргае1ех1а, и да, према овоме, има у талијанском језику реч: реШссга, те не би од Марка Краљевића градио неког дивљака, који се огрнуо вучијом кожом, као што то излази из овог његовог стиха: „сорегзе И с1обзо сЦ 1ирта ре11е", којим преводи оба народна „А на плећи ћурак од курјака, „А на главу капу од курјака". На другом једном месту Марко опет „баца" вучију кожц и на леђа и на главу! . . , Диван ли би изгледао тај Марко Краљевић, кад би га неко сликао по овом Зарбаринијевом преводу! . . . Зарбарини није био срећнији ни са овим стиховима, којима се описују бошчалуци: „Нит' су ткани, нити су предени, „Ни у ситно брдо увођени, „Већ од чиста злата саљевани;" Он ,је сва три стиха превео овим једним: „сће поп сИ Ш-0 зоп, та зоп риго ого"; (који нису од конца, него су чисто злато). Хајдемо даље: „Пак довати перо и хартију, „У лице је пером ударила. „Од образа крви отворила, „Марку ситну књигу написала: „„Богом брате, Краљевићу Марко! „„Братимим те Богом истинијем, „„И кумим те Богом истинијем ,,„И вашијем светијем Јованом, „„Не дај мене црну Арапину"" . .. Зарбарини преводи: „ргезе 1а реппа е со1 зио ргоргјо нап^ие „сће 1;га88е <1а 1е & иапсе > борга ип 6>§;Но „циезЂа бЂебе е бре<И 1е1;(;ега а Магсо: „Магсо, 1га(;е11о аша(;о, 10 (:1 ба1и(;о, „е рег Бш 41 асоп^шго е рег 1 8ап(;1 „сће (;и сг1б(;1апо аг1огт, аћ поп регтоКл, „сће 1о уа<1а броза а1 Мого! . . . ." од речи до речи: — узе перо и са својом влаштом крвљу, коју извади из лица, ово написа и посла Марку : Марко, мили брате, ја те поздрављам, и преклињем те Богом и свецима, које ти хришћанин обожаваш, ах, не пусти, да ја пођем за Црнца!.. . —) Као што се види, Зарбарини не зна, што је иобратим, иосестрима, поочим и иомајка. „Богом бра;те а , преводи: „ЉМГо аша!ч>" (мили брате — љубљени брате); ј, иосестрима^р^ЋОЈЏА: „сш ато ^иа1 аогеПа" (коју већ љубим као сестру); „иоочим" просто : „рас!ге" (отац), а „иомајку": „СЈиеНа сћ е а те §1а таЉе" (она, која је мени већ мајка). Тако исто Зарбаринију ништа не смета, да „тешку тоиузину " преведе са „1апсГа" (копље). А шта да, кажемо, какво ли је спремање Арапиново и Марково, њихово спрепаЊе и спремање шарца ибедевије? (),