Стражилово

764

Б Р. 47.

У делу под III. каже сам наслов, о чему се расправља. Ту се наводе закључци скупштина општинских и епархиских и саборских, за тим молбе, жалбе и представке, које су за тим ишле, да се уреди пр »светно стање у Срба, и уједно се опширније опасује рад појединих великодостојника српских у истом правцу а набраја се и какве су школе дизали. У четвртом делу долази писац до закључка, да се „царска влада на многе представке српскога народа, што се односише на школе, није много обзирала." Пети део врло је занимљив, особито онде, где је говор о учитељима. Овај део каже, да су учитељи већином били и свештеници а други учитељи били су врло слабо спремљени; према плати — од 6 ф. годишње — били су и учитељи оспособљени. Шести део је о педагогији и о учебиицима и овај је још занимљивији од пређашњега дела. Онај поступак при настави вредно је прочитати. Није доста, што су школе биле ретке и којекакве, но и педагогија је била така, да се не да исказати; батине су биле врло добро педагошко средство. У овом делу је опши рно описан први буквар, где су наведена и

два правила тадање методике, од којих оно за учитеље гласи: „Не стреј младенца наказовати. Аште бо жазлом бијени јего не умрет од него, ти же бијеј јего жезлом душу јего избавиши от злијесмрти." И последња два дела су од велике вредности. Г. Деспотовић задужио је јако овим делом својим српски народ; дело баца јасан поглед на наше просветне прилике у ономе добу. Изведено је опширно и доиста вештачки. Г. писац је употребио све и сва, да нам што потпуније представи предмет, којега се латио, и ми му морамо на томе захвални бити, а веће захвале не треба му, него да се тако вредна књига што више растури у народ. Не само, да треба учитељи да читају ову расправу но готово сваки, који читати знаде. Штета је само, што није цело дело у један пут угледало света. Како писац каже, да ће друга свеска тек онда ући у штампу, кад се од ове прве толико прода, да се трошак нодмирити може — а како би велика штета и грехота било, да света не угледа цело дело, то топло препоручујемо ову свеску свакоме Србину. Књига се може добити у књижарама браће М. Поповића и Ј[уке Јоцића. Стева Миловапов.

Штованим читаоцима ПРЕД НОВУ ГОДИНУ. Још која недеља дана да прође, пак ће нам доћи нова година, кад обично започињу листовима нови течаји, те с тога излазе обично иови позиви на претплату, како би се листовима осигурао даљи опстанак. И листови имају своју борбу за опстанак . . . Па како стојимо у томе погледу са нашим листовима, на име са ова два српска белетристична листа, што у Новом Саду излазе, „ Јавором " и „Стражиловом 11 ? Читаоци наравно виде: листови излазе уредно, сваки број дође нретплатнику у своје време, дакле мора бити да нигде ништа не запиње. Али ипак има нечега, што читаоци не виде, него што издавачи само осеИају. А то је она црна авет — дефицит, што је толике српске листове прогутао, те је — међу нама буди речено — зинуо већ и на ова два новосадска листа. што их потписани уређујемо и у друштву са одличним српским књижевницима и пишемо. Уредници, издавачи и власници „ Јавора " и „ Стражилова " одлучише се на нешто, што држе да ће томе јаду у неколико помоћи; а да заиста и помогне, то стоји до увиђавности и потноре од стране читалачке публике српске. Ми одлучисмо да ова два наша књижевна листа спојимо у једал једини, не би л' тако арикуиили у једно коло и кпижевнике-сараднике и читаоце-претилатнике, те да би онда лист тај могао што боље одговорити задаћи својој и намери истакнутој. Наша је публика на жалост већ навикнута да гледа код јавних радника наших све неко цеиање и неслогу, па шат се сада, као што се надамо, обрадује ево овде нашој слози и сједињепу, те нас својски потпомогне, па да видимо, да у слози има спаса, да у јединству има благослова, а то ћемо онда увидети и искусити, ако нам лист буде напредовао, потпомогнут живо и од књижевника родољубивим сарадииштвом и од читалаца обилном претплатом. „Јавор" и „ Стражилово" се спајају дакле у један лист и то у овоме виду: „ Стражилово " као млађе новије књижевно нодузеће престаје од нове године излазити, а уредник му Јован ГрчиЛ биће са др. Илијом, ОтњановиИем заједно уредник „ Јавора ", који ће од нове године на повећаном формату и на бољој хартији излазити. Оволико за сада штов. читаоцима „ Јавора " и „ Стражилова " ради знања а што даље буде требало, дознаће штов. публика из самога заједничкога листа нам „ Јавора " у своје време. 7 Новом Саду, 10. новембра 1888. Др. И. ОГЊАМОВИЧЕ\, уредник „Јавора". ЈОВАН ГРЧИТЕх, уредник „Стражилова". САДРЖАЈ: Порука. Песма Светозара Манојловића. — Свој грех. Приповетка из наланачког живота. Написао Илија И. Вукићевић. — Андрија Хумски. Други чин. — Афродита. (Наставак.) — Књижевност. Школе Срба у Угарској и Хрватској. Написао Петар Деспотовић. Ои,ена Стеве Милованова. — Поштованим читаоцима нред нову годину.

СРПСКА ШТАМИАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИВА У Н. САДУ.