Стражилово

ГТРАЖИЈОВО

јававУ ј ешеу » шњт ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

В

БРОЈ 51.

У ИОВОМ САДУ 22. ДЕЦЕМБРА 1888.

ГОД. IV.

Кад су пророчка слова, пред силним Валтазаром, Писана небесном руком, иланула огњеним жаром Пред троном великог цара збуњени стајаху старци, И горди сатрапи с њима и волхви и мудраци И група Араба црних. Јехова, што светом влада, Речи је писао ове. Из мрачне тавнице тада Валтазар изведе роиче отрока-Данијела: И он иодиже очи и цару прочита смис'о Речи, што их је руком Јехова пред њиме пис'о.

А већ у зору Нерзи јурнуше с номамном силом, И мрачни анђео смрти зашуме широким крилом Над главом силнога цара... Валтазар у битци паде И тако пропашћу својом потврду пророштву даде. Ја стресам са ове приче прашину заборава, И вас на гробље водим, у којем Валтазар спава: 0, браћо, о, друзи врли! Дигнимо високо чело, Да Валтазару сваком истину кажемо смело. А ког је Јехова. избр'о, том реч нек грми смела, К'о жарке, пророчке речи отрока-Данијела. Војислап.

АНДРИЈА ХУМСКИ.

ТРАГЕДИЈА У ПЕТ ЧИНОВА. НАПИСАО АНДРА ГАВРИЛОВИЂ. 1 I ? ш 1 М а На бедемниа града кнеза Андрије у Хуму.

ПОЈАВА ПРВА. В о г д а н и Завиша. Богдан. Тако су, дакле, вером мануле Те варалице старе, вечите? У њима вере ко би имао После толиких тешких обмана! То гнездо лажи, подлих сплетака Ја бих желео руком крвавом Да га разорим, да га разнесе Вихор са ових наших кршева, Ни трага више да му не буде. На дивном месту тол'ка ругоба! Завиша. За тим се с кнезом одмах окретох У она места, где се склонише, Те Богумили живет' стадоше. Дођосмо тамо, кнезу староме Тренутак сваки поста годином, Јер амо хита што пре приспети,

И Богумиле хтеде позвати На браник хумске наше државе. Затекосмо их, бесмо приспели На завршетку њихне молитве, Са свештеником својим зборише, Он им је чудне приче нричао. Кнез им је рек'о, за шта долази, Да с правом тражи, што је искао. Ал свештеник му на то прозбори, Да закон њихов, њихна наука Налаже њима људе штедити, Да се од крви грозе човечје, Да је то, не знам коме, противно. Богдан. И даље ваљда знаде причати Од лудих прича глупљи садржај! Заваша. Јест, беше поч'о врло широко И на дугачко вести придике 0 спасу душе, телу грешноме, 0 божјој сили, спасу, сатани, Сатанајила неког спомиње, И друге ствари стаде ређати, Не знаш од које која чуднија,