Стражилово
-чз 11
< којс стране Пејиповић нрпа то тако пре«амосвеспо нознаван,е нриморскога живота, ,ли бих ипак рекао, да је та н.егова апо!,иктична тврдн>а и сувитпе насумце речена. \ко оно иису оригинални, скроз и скроз анНМЛ.ИВИ тинови, са каквим се састајемо леиој Матавул.евој блијети „На младо .б.ето" и у п.еговој „Бодулици", оида ја не :;нам, шта би хтео Пејиповић. Штосу п.ему *»а.ш случајпо можда ближи ти тинови и а])акте])и ио својој битпости, пего црногорски ликови, отудјош ие излази, да нису керне слике баш нриморскога становииштва. Матавул. ради још у пајвећем .јеку. Ево опет нре пеколико даиа у Београду
Ј е машла
нова зоирка п.егових приповедака
■|од онпгтим натписом „Са Јадрапа". Пре»апо би дакле било сад већ изрицати тако категоричап суд, као што то чипи Пејинолић, било то сад рго илн соп!га. Пустимо ми п.ега., нек оп ])ади, а за одлучан суд имамо још каде. До сад је Матавуљевих изворних нриноведака^поразбацаних но разним часописима, иокупл.епо свега пет збирки. Првој и другој је натнис „Из Црне Горе и Приморја", и то је нрва, као што већ рекосмо, изашла годипе 1888. у Новом 'Саду у издап.у Враће М. Поповића, а д ]>уЈ 'а годипе 1889. на Цетип.у у издап.у Милоша ЈДрагића, Трећу ј(! зби]жу нод патписом Л/. рптогвко^ /Л\ ? о1н", године 181)1. награјдила и издала латипицом Матица Хрватска у Загребу, четврту нод иатнисом „Из 1>еоградског живота" издао је нрошле године неки Ђорђе Анастасијевић, а иету, мало час већ сноменуту нод патписом „Са Јадрапа" пеки ЈБ. Јоксимовић. Осим тога је прича н.егова „Ново оружје", коју му
је иаграднла краљевска српска академија, изашла у засебној кн.изи са Лазаревићевом н])пчом „Он зна све". Прва збирка садржи ових седам прииоведака: „На бадњи даи", Света освета", „Ко је бољи?", „Како се Боду-
11 Латипче ожепило", „Завођанка", лица", „На младо љето" ; другој су сад])жина ове три: „Учини као Страхинић", „Л>убав није шала ии у Ребесип.у", „Чев])л.иио злочинство" ; у трећој су онет три и то ове: „ЗугатапИја", „ II 1ис1јјп81уи", ,.Ро81јес1пр уНегоуг"; у четвртој су такођер т]ш, и то: „Греншо дете", „Дигов посао"
и „Спиритисте' четир успомене", „Ђуро Кокот" и „Све је у
пета наЈзад ,Крал.нца"
доноси ове „Сликареве
Нриче : ,и по. 1 11 к])ви". У нрву су зби])ку још уметпуте и „Зимње нриче" Е. М. Ногиеја, које је Матавуљ иревео с Француског. Не зиам, да је Матавул. и с руског п])еводио, но то уверава „Нови Требевић". Ја само знам за неке Симове преводе с талијанскога. Тај језик Симо говори као и Ф ])анцуски, који нредаје, и као свој рођени. Матавул. ће баш ових дана склонити брачну свезу са госнођицом Милицом Степаттовићевом у Београду. Уверен сам, да свако, ко Сима познаје, од срца му жели највећу срећу те да у својој л.убп добије милу нодстрекачицу на дал.и кн.ижевни рад. Моје „Стражилово" пак, које је Симо окитио са неколико бисер-н])иноведака својих, нриказујући му у овом броју лик, моли га да се не л.ути, што ћс га опомспути па обећање му једно, које је дужан испунити срнској кн.изи. Зна он, шта мисли ^Отражилово". Зна
он, да има света, који ,)е рад краја бант да чује^.„-ОДр^^ Пјевалица
ДО
пзлијсчио '1 >])а- 1>])пу
СУВРЕМЕНА ПИТАЊА.
# Ш •
о\
• <"
•Јоиак ГочиА. ! СI
/
ЗАДАТАК ЕЊИЖЕВНОГ ЛИСТА.
Нае еватсоји евоје бреме иоеи; Ноне нужде рађу нове еиде. г. в. '2318.
г1оазирање па кн.ижевну нрошлост и раз$ мпшл.ап.е о н.ој свагда је од користн '.а садању књижевност. На тај начин уио-
зиајемо оие силе, које раде у развијап.у кн.ижевности, дознајемо, да је оному што је сад у књижевности, квасац оно што је