Стражилово

чз 9

Ал на страну јадаљо. на страну наш рад у нераду а енергијц ирода се! 2. Иочшшо са нушком; нокажимо се еиерП1чпи! Пуцајмо! Ал нанунимо ирво! Ту .је кугла, ту је барут па и каисла. Орои је нао. каисла је ухватила, ухватио и барут а кугла одлетела далеко, одлетела брзо. Каисла је била само, да расиали снагу, која јо у баруту а та снага, је, да бацнкуглу, која може цесрећу начинити, па на жалост и убити. Кад иомножимо масу некога тела са бр:шном, којом се крсће, имамо ввличину кретања. Рсцнмо, даје та,не тешко 10 грамова п да лети бјкшшм од 200 метара, то је кретап.е овде велико 20(10; утицај оваке кугле је 2000. ПуЈнком бацамо куглу нанрид, али ј'г свакоме познато, како пу[цка т]).;а: у опај мах, Iад кугла :[за1)С пушкс гс иоЈури мети |војој, у ПСТ11 јмах цела се пушка враћа иеигго цатра]'. <|)п:ш1,а каже, да неки угицај мора сва!'да и.маги п протпвутпцаја п код пуЈпке ее. може .То лако видети. 11о противутицај мора ућек једнак оити са утнцајем. Колики је дакле утицај куглеиапред, мора т.олики бити и утицај пушке еаме натраг. Ва курлу кажемо, да је утицај 2000, опда је и иушчин то.шкп. Узмемо лп, да је иушка |тешка •> килограма нли 5000 грамова, опда се оиа мора крстати са брзином, коју Јшмо доби;ти, кад 2000 иодслимо са 5000 а то је 0'4 метра; разуме ее, кад ју не би нико наусТавио,.кад ие би Дакле ударилау раме. Много иута је удар оЈВај оиаеап јако, мно-ј-о пута ништол, читаву руку поквари!

Симо Матавул,.

Јестс, бива ово много пута. алије кугла увек, опаспа, ако паиђе па што у свбме путу. Између утицај.а куглина п утпцаја пушчина разлшса је. То сваки види. Свакојако је иешто друго, кад цев тргие п удари о раме, него кад окренемо нушку на да иам кугла продре кроз раме. Ако ко год мисли, да је то једио, а пукао у ваздух а пукао у ра.ме — иека ироба. На у чему је та разлика? Просто у томе, што кугла може да продире, што кугла може да сметље савлађује. Цев у иушкс пе може то да чппп и.ш бар пе у толикој мери као кугла. сама. Све оно што сметп.е уклаља, учи нас физика, вршп пеку радп.у. П1то је пак кадро радн,у извсети, има у еебп енергије. У кугли има дакле епергпје. ['оч је ово грч ка, алн је ушла тако скоро у еве језике редбм. ка.о да је у језику ипоникла. Израз овај за паучан појам узео је 1'епкин п Томзн. Као штбјеопај човек енергичап, који пма вол.е да пешто учштп а који је н 1.адар ш го год учннити, извришти, створити, тако јс енергично свако те.ло у материјалном евету, у оиште у евету, којо јо кадро ие шТо учнпити, изврпитти, створити: поку радљу или иеки поеао обавити. И по само да читава тела пмају енергпје него и еваки делпК у телу је енергнчап.

Кад се каже, еиергијс, мора ее панред веК помиолити, да су поједипп члапови тога друштва еноргпчни; ако члапови ииоу епергпчпп, инје- еперии чптаво Друпгтво; ако пноу делиЈш