Стражилово

-13 — Да од чега? Јеси ли здрав? — Па ето, :!Д])ав сам — 1 али говоримо о чему другом. Ето о вама, ви сте ј от увек, хвала ]]огу, опака— Каква онака? — Нисте се нобабали: још увек онако лени. Знајте, да још никад ннсам видео тако лене стариде... — Хвала лено на комилименту, драги унуче: одавна вск нисам добила — о каквој ти ту леиоти? Ето ти сестрица — оне су лене! Ево да ти кажем на уво, додаде шанћући: —. нема таких ленотица ни у вароши нити у околини. А особито опа друга... једина Анастасија Мамикпна: сећаш се ваљда још, закупникова кћи? Опа му лукаво намнгну. Исшто се не еоћам, драга мајко. — П.а ппшта, о том ћемо после, а сад пожури са доручком, па се онда одмори од пута... — А где је друга сестра? ,запита Рајски осврћући се. — У гостима код поиадије с оне стране Волге. РазболИа се па је послала по Вјеру. И то је баш сад морало да се догоди!... Послаћу данас кола по н,у... — -Не, не, брањаше Рајски : за што да је ради мене узнемирујете? Видећемо се, 1;ад се врати. — А доручак, за што се пе доноси? — Али мепи пипгга пе треба, драга бабушка. Сит сам до грла. Пио сам уз нут чаја, млека, досцео сам и у иеке сељачке сватове — пио сам вииа, јео меда и колача — Ишао си кући, у бабушкино гнездо и ниси се стидео јести које шта. Из јутра колача! Да је бар била Мартица Тамо : опа воли и колача и сватова! Али ходи унутра, не буди дивља! рече, окренувши се к вр^тима. — Стиди се, што си је застаоу јутарњем псглижеју. Уђи упутра, пије оп странац — него брат. Донесоше чај, каву, на послетку н доручак. Ма колико да сс бранио Рајеки, морао је ипак окусити од свачег по мало : то је било једиио средство, да умири бабушку п дајој не поквари ЈУ Т Р°Послс нет мннута отворише сс тихо врата и кроз њих уђе Марта иолагано, са стидљивом неснретношћу, снуштспим очима и норуменивши. За н>ом унесс Василиса пун цодиос разиих елаткиша, укувана лока, и т. д. Марта застаде устежући се стидљиво, али ипак погледаше на њ са лука-

1 ЕЗвом радозналошћу. На врату и рукама имађаше овратнике од чипака, обучена беше у хаљину од барежа а онасана плавом траком. Рајски скочи, баци салвст и стаде пред њу, дивећи се њеиој леноти. — Како је лепа! речс весело: —■ и то јс моја сестра Марта Васиљевна! Част ми је приказати се! А шта ради ииле, је л' још уживоту? Марта сс збупи, неспретно му се поклопи и стидљиво седе у угао. — Ви сте обоје пошашавили, рече Татјаиа Марковна, — зар се тако иоздравља? Рајски хтеде да нољуби Марту у руку. — Марта Васил.евна.. рече оп. — Каква је то сад опет „Ваеил.евпа" V Зар је ие волиш више? Мартица — а не Марта Васиљевна! Пољубите се; ви сте брат и сестра. — Мајчицс, ја не могу, рече Марта, ето он ме једи нилетом... Прислушкивати нијспристојно!... рече строгим гласом. Сви нренуше у смеј. Рајски је нољуби у оба образа и загрли око паса, и она беше савладала своју збуњсност и радосно му врати пољупцс. — Мартице ! сећате ли се ... сећаш ли се> како смо се овуда вијали, како смо цртали... и како си ти илакала? — Не сећам се... али да, сећам се, као кроз сан... Мајчице, сећам ли се или не? — Где би се она могласећати; јошјој пије било ни иет година. — Сећам се, мајчице, тако ми Вога, сећам се, као кроз сан... — Престани клети се: то је рђав обичај, који си примила од Николаја Аидрејића, рсче строго Татјана. Чим је Рајеки споменуо старе уепомене; Марте нестаде. На брзо се врати са текама, цртежима, играчкама, нриступи му ласкаво и почс се поверљиво с њим разговарати. — Јесте ли видели, братићу, каква је мајчица, рече живо; оиа кажс, да се ја ничега не сећам, а, у истину, ја нисам пишта заборавила! Ја се сећам, како ете ви цртали, и како сам вам • седела на крилу... Мајчица, је сачувала све ваше теке, цртежс, и портрете у оној тамној соби, гдс је нородично сребро, дијамапти, чипке ... Она ми их је дала, кад нам је објавила ваш долазак... Ево моја слика; ала сам била смешпа!... Ево и Вјерина. Ево мајчиие сликс и Ваеилнсине. Ово је Вјерин цртеж. Ово је један од мојих радова, кита цвсћа.