Стражилово

-13 23 е *г

—г Гдс не би био човек иамишљен, кад му се иатоварила на врат жена, као што је Марина Антииовна! Сећаш ј Ш се Антииа? Но иа његову кћер јс узсо Савељ'. А тако ти је то' ваљан му-

жик, ■»— :иата врсди, пајважниЈс иословс кодменс свршава он, нродаје жито, ирима новце... иоштен је и Вредан... али сваки има свој крст... (Наставиће се).

ј <чи р

чи ■чЈх'

' <х Т Ч) <§>6

ИОУК II I ^ ^ ^ ј

ЕНЕРГИЈА. (Наставак). 3. Кад тане из нушке лети — еиергичнојс; кад локомотива јури — енергична јс; кад дед пада, квара ианоси, — епергија је ту; вода удара о обалу, одрол.ујо ју — енергична јс; вода ваља дрвЈг .е и камење, обавл>а велики иосао —•' 'енсргија јс у њс. И зар би сс могло свс навести, где јс енергије? Свуд је ел1сргије ; где год се што креће, само, тпто ми у животу не уиотребљавамо свуда ту. реч; код разних нојава разно и кажемо. 1Го нема тело епергије само оида, кад се креће; оно може бити енергично, ако и мирује, али тада мора бити на згодиом мес/гу. Врло згодан пример за енергију у ошпте јесте каз бацимо камен или лоиту у вис па гдсгод заостане па кући. Док је лопта ишла у вис, имала ј'о снергпјс, коју је добила од руке моје, кад сам ју бацио; кад је пала на кров, пе креће се и енергије у ње не видимо али, чим би се кровуклоиио • како год, лоита би сама од ссбе падала и пала: добила би дакле поново енергију. Догод је лопта на крову, хтела би пас.ти, у ње није.никако дакле енергија уништена, пре би моглирсћи, даје само притајена те чека згоду, да се покаже свету. У лоите нема кретања, али има моћи, да неку радњу сврши, само јој треба прилику нружити. Видимо дакле, да има еиергије и онда у лопте, ако ј с мирна, само мора стајати нсгде више. Штогод је лопта више, спсргија јој јс в*ећа. Од чсга дакле зависи овде епергија? Јсдиио од места! Исто тако имамо још прпмера, где је енсргије у тела, ако згодно гдегод стоји: подигием пгеталицу но Држим ју, она је мирна, али јс у њој епергије, јср, чим ју пустим, сама од себе иде доле; затсгнем вито псро, мирио јр, 'али је енсргично, јер сс враћа у првашњи иоложај, чим

га нустим; запнем стрслу, затегнем тетиву и држим, мирна је, али ј'с епсргије у њој много, којом је кадра далеко бацити стрелу; навијемсат, затсгнем лапац, опај терет тара сат; у пушку од зовс сабијем ваздух, у згодној прилици наћи ће маха и истераћс тане; затворим загрсјану нару, опа ће на одушке изалазити са спагом и, позпато је свакоме, шта свс пс може водсна пара да тера, да ради; барут је у иушци миран, исто тако и у топу, али дође ли лупта, да га запали, каква свс чудеса пијс кадар учинити; а шта велите за динамит, који у рукама тако невип изгледа, можепг га окрстати, прсвртати, нсма питомијсг ваљда створсп.а, но иочнеш ли мало озбпл.пије с њиме иоетупати, ено га видиш, где се чисто накосТ})сп1ио, мислиш: сад ће те за очи — и бива тако. Од мсета и цоложаја даклс зависи, енергија исто тако као и од брзине, којом сс тело крећс. Да од места спсргија завиои, никад бољег нримера од овога ио Стсварту : Два човека добију камења једнако, да се туку; људи су једиако јакп. и брзи, радени, ио јеДап јс иа кро?у а други доле. Туку се и сигурно је, да ће онај на крову иобедити, то ће рећи всћу радњу об'авити, дакле већу енсргају показати. У биткама више нозпцијс мпого вред«?. Стеварт наводи и овај пример: имамо две воденице, али тако да једиој вода долази лепо од горе на коло њено а другој опет јури испод кола. Ова друга нс ћс ' ни почети радити, баш пикакву енсргију не ћс показати. У општс познато је, како се све даде вода употребити много и различито, ако се само доводи са вишега каквога места. Водом оваком можемо многе радове обавпти: овака вода дакле има миого спсргијс. По рачупу некоме велс, да је радша водонада Иијсгсру данас још всћа но