Стражилово

чз 35 ЕЗ-

Скот је то, да је и одавна! Игалим само што га ономад писам п])емлатио ! Који га још могоше дохватитп, ионл.уваше га, некн новикаше: Ухватите ту хмјрну Ш1 у Тнсу с и.омс! Тл то је иарод, измет светскн ! II да не би полиције, бп га светшга у Тису бацила. 0, Боже велики, да ли је то отац? Није отац. Кад дете добије другу матер, шнуби првога оца. Јесте, у:Ј маћију је човек отац, али није то онај старп отац, који је уз роНепу матер био, то је другп, то је другојачпјп отац. Мождаје клеветом п безбожним сумн.ичењем маћцја убила у мужу осећаје очинске. Али све да је отац, као што треба да је, није човек -— то је нечовек. III. Када сам о покладах п:и».иао са службс божје, нриђе ми отац девојачкп. Вио је ::;|мишл.еп и невесео. Рнгдпм но н.ему, да ппје све у реду. Шта је од доаволе очеве V 0 господине, маннге се тога оца. Ппје то отац, то је проклетип.а божја. Ја сам се догово])но са сином му, да данас пре зорс оде на Тиеу, да тамо однесе н остави све свакпдаи.е хал.ипе своје, те да иукне глас да се он удавно. Мислио сам, да Ке га то ражалити и умекшати, иа 1 >е се онда, кад чује, да му се син није удакио, обрадовати иа му ои])остити и благословити га. Алн оп чује да му се син удавио, верује глаеу томе, иде но хал.нне, граби их, па се радује, што му сина мећу живима нема. Свет нљује на и.ега; али он се Вога не боји а л.уди не стиди. Ево од нашег мапктрата сведоџбе, да је то све истина. Такав одл.уд пзгубио је нрава очинска, од такога не треба тражити опроштаја ни благослова. Молнм вас, господиие, венчајт.е му сина, тога великог мученика, метннте му на главу венац сватовски а скините с н.е венац мученнчки. Веичајте га, не бојте ее ппкога до Бога. Кад је тако, рекох ја, ја се и ие бојим. Не знам, каква бм то правда била, која би ме и ноеле таког чега осудпла. То је божја управа а Бог није као нева-

л.ао, нодмукао човек, којп у један мах н дооро п зло чини, даје ти дара, да те само уловп н.име. Бог ми ннје нослао помоћ да ме п.оме убије пего да ме избави нз невол.е. 'Ј'о је занста воља божја - да их ја веичам. Доведите децу, ја ћу их венчатп. К'ад јс Бог са мном, да видим: ко сме иротив мене. Девојачкп је отац отнгнао но младенце а ја у ц]жву да наредим да се спремн, што је нужио за венчање. ( ( ве је готово, црквсп.ак с кн.нгом п налон.ом а тутор с венци. Чекам само, да сватовп до!,у. СЈедимо у столових па се разговарамо о тим чудноватнм сватовима. 4ује се већ у цркви глас сватовскп, чује се иесма п свирка. На један пут нрестаде једно и Д ]»уго, но место тога чу се нека узбуна, а из н.е нека вика: Стани, бежи, не дај! Нза1,ем на црквена врата а нмам пгга и видетн. Отац момков, кад је дозиао да је обманут, дотрчао с коди пред иортаиска врата, скочио доле па с голпм ножем вија сипа но иорти, довпјао га*и до цЈжве. Овај. као негда КраЈћевиК Марко, чува оца да пе ог])еши душу па бсукп око цркве. — 1>ежи у ц|и;ву! чу се глас иеки, кад је момак стигаб п])ед отвореиа ц]жвепа в]»ата, и таман оп сави да ће у цркву, а отац га стиисе н ударн ноа.ем на зло место. Снн паде па земл.у а отац побеже до својих кола, седе на п.их н нестаде га. Девојка долети и паде преко к])вавога момка ван себе. Однесоше их обоје пријатељској кућп уз плач и заиевку. * * . * Сада остављам вама, драге читатељке младе, да жалосну дужност испуштте. Како је желео та : ј песрећпн браннлац чисте љубави да га сах])аце, е тако га ви у мислима вашим сахраните. Обуците се у бело одело, пакнтпте се ружом и руамарппом, нозовите све млаДе и девојке, све момке н младе л.уде, којн свету љубав цене, нозовите све милостиве мајке, та он јадан матере нема, па нек туђе за н.им кукају п заневају! Позовите све оцеве, који ерца имају. Та он има оца, али у оца му срца нема, па нек му на гроб кане суза ту!,ег оца, кад це м<>же његовог. Огласнте по свему Т1отисју, нека се искуни све што је срећно у