Стражилово

-чз 37 сф -

— Ах, не 7 не, ја се бојим! повиче она дршКу Ки и отимајући се; - Зар се са мном, твојим братом, бојиш ? Зар немаш новерења у мени? - Имам. али се инак бојим. Ето ЈЈјсра, она се не боји, она сама иде туд^ на чак и кад се смркне! Тамо је сахран.еп убнца, па то њој ипак нијс иишта. 1 — А кад бих ти ја рекао : Затвори очи, дај ми руку па хајде, куд те ја водим, би ли онда игала са мном? - Г»их, али бих са свим иолако отворила једно око . .. — Па добро, а сад хајд' покушај — затвори очи и дај ми руку, па ћеш видети, како ћу те пажл>иво свести доле, да не ћеш ии оеетити страха. Она зажмури,, но тако, да је ииак могла ненгго видсти, и тек што јс он корачио, она виде, да је пошао доле, а сама да стоји на рубу понора. Задрхта и истрже руку. — Ни за које благо ие ћу, ии но што! говораше она смсјући се. Хајдмо натраг, чека иас мајчица . .. Али куда ћете ви ? Он јој не оДговараше. Она се приближи понору, плашљиво погледа доле, где виде, како се гране шуштећи растављају и како се Гајски као по каквим стрмим степеницама нагдо снушта у дубииу нонора. — Боже, ала, је то страшно! рече Марта дршћући и врати се кући. Рајски ее иснне па протпвну страну јаруге и снусти се нутем, који је водио у варош, где је живео љегов стари друг. Леонтије Козлов. .Чеонтије спадаше у оиу врсту иаучељака, који живс у прошлости, који, задубљепи у своје књиге, не виде пишта од света и ж.ивота, који их окружује. Он је истипском љубављу ноштовао све, што је створено према класичким узорима, или шТо је опомињало на њих. Његов идејал беше, да постане учитрљ у којој провинцијалној гимназији, али беше и сувише неодлучан, да ту своју жел.у оствари. Ту се иађе Рајски; он подиже све на иоге, нроФесори се заинтересоваше за њега, написашс у Петроград и израдише му место у вароши, где је сам ж,елео. Тамо у завичају му Рајски уз помоћ Татјанс Марковне нађе н намести стаи — и тада се пресрсћии Леонтије баци озбиљно на носао. Касније се ожспио. Узео је кћер јеДног еко/ нома, који је у Москви држао грађанеки нанзи-

јонат. К њсму одлажаху многи студспти, међу осталима Рајски и Козлов. Леоитије, чувши да, је неко уптао, окрепу се и ие иознајући особу, која јс ушла, запита, с ким има част, по чим је Рајски проговорио неколико речи, он му се баци у наручја. — јКсно , Уљинка! Да видиш, ко је дошао! повиче кроз прозор, који је гледао у врт. Уљинка дотрчи и иољуби се са Рајским. - Да! Ти ћеш ручати код нас, је ли? запита га Козлов. — Куд си се ти део! рече Уљинка. Позвати Бориса Павловића да, код нас руча! Ви нисте више студенти. Борис ЈТавловић је у Петрограду иаучио... - Шта волиш јести? заиита Лсонтије — Све! одговори Рај ски. Онда је добро, бићеш сит. Ти нс зиаш, како ми је мило, што ћехн код мене остати! Кад се ручак свршио, остадогае Рајски и Козлов сами у траиезарији. — Кажи ми, молим те: мислиш ли ти тако целога живота живети? — Да како? Шта могујош желети? занита га с чуђењем Козлов. — Зар нсмага никаквих ж,сља ? Зар те никуда не вуче? Зар ти није тесно у овом оквиру? Зар ти се није досадило, да сваки 'дан гледаш исте предмете? — А штаје оно таМо ? рече Козлов- показујући библијотеку. Зар ми то нијеЈдоста? Књиге, ђаци... а поред тога и жена... он се засмеја. Шта ми треба внгае? — Књиге! Зар је то живот ? Старе књиге су свршиле свој посао; али човсчапство се увек отима напред; оно тражи да ностане боље, да рашчисти појмове, растера маглу, да бол>е реши друштвено нитање, оно се бави политичком економијом... А ти међу тим гледаш у књигу, а пе у живот. Чега пема у књигама, нема ни у Животу или ако има, није потребно! снечано одговори Козлов. Цео нрограм и другатвеног и нриватиог живота ве!) је иза нас: сви обрасцн. су нам всћ дати, само гато је нама тегако нрихватити те величанствене Форме старих народа,.као што би нам било тешко наденути њихову војничку онрему, нодизати њихове мачеве, буздоване! То је за то, што смо ми својом маштрм створили неки нон живот; ето за то не ћу ја