Стражилово

-нз 118 ез-

— Не! рече полуозбиљно: — по том одуигевљеном говору видим, да смо далеко од иријатељства. — Ти ниси кокета, Вјера. Остави ми бар падежду, да ће унорпа страст растопити јодном лед и да ће 'једнога дана... — Тај дан немојте чекатн, сошт, он пе ће доћи. — ()пда, вал.да, писи в'ише слободна? Ти љубиш неког другог? Она се намршти и упорно гледаше на Волгу, а после Мале ночивке рече: — Па ако баш и љубим, је ли то грех ? Можда ми ви не допуштате? запита иропично. — Ја? — Да, ви, витеже и поборниче слободе! рече с подсмехом. — Немој се смејати, Вјера: јест, ја сам дбетојан поборник њен. Велиш, да ти не допуштам љубпти. Ја баш и хоћу да теби ироповедам о тој слободи! Љуби јавно и откривеио, не скривај се: не бој ес ни бабушке ни икога другог! Стари свет се распада а нови млади живот је озелеиео и иозива пас, ширећи нам своја наручја. Ти си млада, ниси се никуд макла још из овога гнезда, па те је већ обвејао дух елободе, већ си свесна својих нрава и држиш се здравих идеја! Зар кад сине зора слободе, даједина же-

на остане робиња ? Ти љубиш ? Говорп смело. . . Страст је... срећа. — Јја што да ја кажем, да ли љубим или пе ? То се никога ие тиче. — Имаш нраво, Вјера; сад те тек иочињсм разумевати, и- обећавам ти, да од сад не ћеш имати узрока, да се на ме тужиш. Ја ћу поштовати твоју елободу. — Иека, хвала Богу, рече она, пружајући му руку, коју он радосно и жел.но подиже к устима. Она трже руку натраг. — Али аки се пе будем овде осећала потпуно слободна, ја ћу, ма колико да волим ову кућу, отићи одавде! рече одлучпим тоном. — А куда би отишла? запита Гајеки уплашеи. — Божји свет је велик! До виђења, соиз1п ! Она оде, а он гледаше за њом, док ј е пе нестаде у вратима старог дворца. — Е гле ти чуда! говораше у себи зачуђено Гајеки, пратећи је очима: — а ја се сирсмах да је развијем, да јој васнитам дух и ерце новим ндејама о независности, о љубави, о другом, ' њој непознатом животу... А оиа већ еманципована! Само ко је то могао бити?... — Лепо ме насади! А чекај, казаћу бабушки! повика за њом претећи јо.ј, за тим ее насмеја и упути се кући. (Наставиће се).

т 'чјх' р

»чј/ 1 N1/»

* П 0 У К А. I-

I "I- ."Г" •Т\ <&$

"Т 4 * " - | Ч - Ј

О ЛУКСУЗУ. ПО?КЖ ша П А 1'ОД ИК: ПРИВРЖДЖ,

ао примери иеразумно г луксуза из наЈиовијег времена могу се сиомеиути они скуиоцени дворци бившег баварског краља Лудвига II. Поменути краљ имао је неодољиву страст да гради дворце и друга великаздања, на да би те зграде' пхто окупље стајале, дао их је зидати банх у најнеприступнијим и најскровитијим крајевима своје зенљв, где су много скуиљи и радници а и градиво. Још није ни био са свим готов један дворац а краљ је већ дао израдити ндан за други још граидиозннј и и велелешшји. Сви ти дворцн п њихова опрема иро-

(Наставак). гутали су небројене милијуне, те се краљ, крај свег свога богатства, морао јако задужити и сада се, накоп његрве смрти, тај дуг отплаћује новцем што обилато утиче од путника, који, долазећи из свих крајева света, с правом * се див& тим вилинским грађевинама јединствсним у својој врсти. ,Као очевидан пример неразумног луксуза вреде и силни они издатцн на садашње евроиске војеке, што тако јако оптерећавају државне Фииансије и врло штетно утичу на народно благостање. Са големих 'трошкова на оружање